Putevi u Boliviji su blokirani, hrana jedva da stiže do prestonice, a Srbi koji tamo žive kažu da su ljudi uplašeni, iako su nemiri samo u La Pazu.
Bolivijce opisuju kao veseo i miroljubiv narod i dodaju da niko ne želi sukobe.
„Svakodnevno nerede pravi oko 25.000 ljudi. Oni blokiraju auto-put i samim tim je teško da država funkcioniše.
- Nišlijska fudbalska panika na Islandu
- Kako Srbi iz Čikaga podnose -50: „Kao na Igmanu, ko ovo preživi…“
„U ostatku zemlje je mirno, ali ima poginulih, pa je normalno da strah postoji“, kaže za BBC na srpskom Bratislav Obrenović koji u Boliviji živi od 1996. godine.
Protesti u ovoj zemlji počeli su krajem oktobra, a demonstranti su optužili predsednika Evo Moralesa da je namestio izbore. Nakon 14 godina na vlasti, Morales je podneo ostavku kada se protiv njega okrenuo i vojni vrh i otišao u Meksiko gde mu je odobren azil.
Iz Meksika je pozvao pristalice na borbu protiv novih vlasti. Protesti se sada održavaju u pojedinim delovima zemlje, dok je u ostalima mirno.
U Boliviji živi i oko stotinak ljudi iz Srbije. Malo je i Crnogoraca, a najviše je Hrvata, sa oko 400 porodica.
„Ljudi sa Balkana dolazili su u Boliviju od vremena prve svetske ekonomske krize – između dva svetska rata, kao i posle Drugog svetskog rata, a dolaze i sada“, kaže za BBC na srpskom počasna konzulka Srbije u toj zemlji Žana Petković Kuljača de Rodrigez.
Šta se sada dešava?
U dosadašnjim nemirima stradale najmanje 23 osobe. Moralesove pristalice su blokirale puteve u nekim delovima zemlje, pa je došlo do nestašice namirnica.
Vlast je do novih izbora preuzela Đanin Anjes, koja se proglasila predsednicom. Ona je dužna da do 21. januara raspiše nove izbore.
„Prelazna vlada mora da raspiše nove izbore do tog datuma, pošto tada ističe mandat aktuelne vlasti. Pre toga mora da izabere izbornu komisiju, što znači da o tome mora da se usaglasi sa većinom koju ima Moralesova stranka“, objašnjava Petković Kuljača de Rodrigez.
Obrenović kaže da nemire u Boliviji trenutno organizuje jedan odsto stanovnika – oni koji nisu zadovoljni povlačenjem predsednika Eva Moralesa – odnosno njegove pristalice.
„Bolivija je zemlja u kojoj se koka koristi tradicionalno – žvaću je rudari, radnici na teškim poslovima, ali se i prerađuje u opijat.
„Morales je predsednik najvećeg narko kartela. Proterao je iz države sve koji se bore protiv toga i ima snažnu podršku kriminalaca“, kaže on.
Obrenović objašnjava da se ljudi ipak plaše.
„Predsednica ne želi da pošalje vojsku, boji se. Osam osoba je poginulo. Mislim da će se situacija stabilizovati u nekoliko narednih dana. Demonstranti će se umoriti ili će ostati bez novca.“
Bolivija pre i posle Moralesa
Obrenović je u Boliviju došao jer mu je otac radio u ambasadi. Imao je 17 godina kada su njegovi roditelji doneli konačnu odluku da se presele.
Za 23 godine života u toj zemlji, kaže da postoje dve faze – „Bolivija pre Eva Moralesa i Bolivija od njegovog dolaska na vlast“.
„Pre dolaska Moralesa na vlast, zemlju su vodili neoliberali. Napravili su mnoge programe da svi slojevi društva dobijaju isto. Ne treba zaboraviti da 70 odsto stanovnika te zemlje čine starosedelački narodi.
„Dolaskom na vlast Moralesa i levičara, novac je iz džepa neoliberala prešao u džep socijalista i tako su za 14 godina njihove vladavine istopljene rezerve“, kaže Obrenović.
Evo Morales izabran je 2005. i prvi je predsednik iz reda starosedelačkih naroda.
Konzulka Žana Petković Kuljača de Rodrigez u Boliviji živi od 1986. godine. Suprug joj je Bolivijac i imaju trojicu sinova.
I ona pamti vreme pre Moralesa i kaže da je društvo tada bilo podeljeno na dve klase – veoma bogate i veoma siromašne.
„Morales je uspeo da stvori srednju klasu socijalnim i povoljnim ekonomskim programima, otvaranjem novih radnih mesta i davanju mladim ljudima sa sela mogućnost da studiraju i rade u gradu.
„Došlo je do velikih društvenih promena, ekonomskog rasta i inkluzije na svim nivoima“, kaže konzulka.
Morales je prvi predsednik koji je na vlast došao na demokratskim izborima sa više od 50 odsto glasova.
Prema tadašnjem Ustavu i zakonima, predsednik je mogao da ima samo dva uzastopna mandata, ali je Morales to promenio.
„Ponesen uspehom, prevideo je Ustav i zakone koji mu nisu dozvoljavali reizbor“, navodi ona.
Zato je Morales doneo odluku da promeni Ustav i uvede zakon po kojem je mogao ponovo da se kandiduje.
„Kada je opozicija jasno stavila do znanja da je kandidatura Moralesa u oktobru protiv volje većine koja se na referendumu 21. februara 2017. izjasnili o tome i najavila moguće manipulacije sa glasačkim listićima, klima u društvu se promenila.
„Na ulicu su izašli studenti, građani i predstavnici opozicije i počeli da traže ostavku predsednika“, priča Žana za BBC na srpskom.
U tome su i uspeli, pošto se Morales povukao s vlasti.
On je proteste nazvao državnim udarom, dok njegovi protivnici to nazivaju krajem torture.
„Morales je napravio državni udar kako bi došao na vlast. Kada dođeš na vlast na takav način, teško je da siđeš, bez državnog udara“, priča Bratislav Obrenović.
Petković Kuljača de Rodrigez kaže da bi situaciju trebalo da reše političari i misli da volja postoji na obe strane.
Obrenović se nada da će se situacija stabilizovati u nekoliko narednih dana.
Zemlja kontrasta
Bolivija je država u centralnom delu Južne Amerike.
Graniči se sa Peruom, Argentinom, Čileom, Paragvajem i Brazilom i ima oko 10 miliona stanovnika.
Zemlja je kontrasta – ogromnog bogatstva i tužnog siromaštva.
„Kontrast je na svakom koraku“, priča konzulka Srbije u toj zemlji.
„Oni su srećan i zadovoljan narod. U Boliviji se i siromašni smeju i raduju. Kada je neko u Boliviji siromašan to ne znači da je gladan. Svako će dobiti hranu, jer je ima u izobilju“, kaže ona.
Život u toj zemlji nije skup.
„Prosečna četvoročlana porodica može mesečno da živi sa 1.000-1.100 dolara – da plaća kiriju, račune, ide u pozorište, živi normalno“, kaže Obrenović.
„Ako si u nečemu dobar, imaš velike šanse da radiš i napreduješ.“
Milan Mrđen, poreklom iz Dalmacije, Jugoslaviju je napustio 1988. i prvo se preselio u Sjedinjene Američke Države.
Put ga je nakon mnogo godina odveo u Boliviju u kojoj živi već 12 godina, a Santa Kruz u kom živi ne potresaju nemiri kao prestonicu La Paz.
- Balkanska dijaspora o izborima i Trudou: „Svi smo mi Kanađani“
- Srbi u Venecueli: Maduro, Gvaido, kralj Petar, sarme i vanilice
Mrđen kaže da ne voli politiku i ne bavi se njome, ali da se ona nažalost bavi ljudima.
Politička situacija u jednoj državi naterala ga je da ode na Zapad i sada kaže da je rano govoriti o onome što čeka Boliviju.
Ipak, tvrdi da Morales nikada nije održao reč i da mu nije stalo do napretka države.
„Ovo je lepa i bogata zemlja, a Morales je uspeo da je osiromaši. Zemlja je podeljena i iscepkana, zavisna od uvoza. U Boliviji je život nekada bio vrlo lep, ali se od 2011. oseća kriza. Novac se troši nedomaćinski, plate su iste, a cene idu gore.
„Po gradovima ljudi dobro žive, ali je po selima vrlo teško. Država je ogromna i ima mnogo krajnosti“, priča Mrđen za BBC na srpskom.
Balkanci u Boliviji
Ljudi s Balkana doseljavali su se u Boliviju od ekonomske krize početkom 1930-tih godina.
Hrvati su najbrojniji i u Boliviji ima oko 400 porodica.
„Ima avanturista koji dođu u posetu pa se zaljube u zemlju i ostanu. Mnogi su došli bežeći od režima sa kojima se nisu slagali i u Boliviji započinjali privatne poslove.
„Druga i treća generacija doseljenika su uglavnom vrlo uspešne. Tako u Boliviji imamo uspešne poslovne ljude, industrijalce, umetnike, čija se prezimena završavaju na -vić“, kaže Žana.
Žana, Milan i Branimir u Boliviju su odneli deo srpske tradicije – slave slavu, obeležavaju dva Uskrsa i dva Božića.
Srbi u Santa Kruzu, jednom od četiri najveća bolivijska grada, redovno se sastaju.
„Pravimo roštilj, pečemo jagnje, družimo se. Pridruže nam se i lokalci. Držimo se na okupu“, kaže Milan.
I on i Branimir imaju privatne poslove i „gospodare sopstvenim vremenom“.
Njegova supruga je Bolivijka, ali bez obzira na to što više od 10 godina živi u toj zemlji i dalje upotrebljava zamenicu „oni“ kada govori o tamošnjim ljudima.
„Ja sam iz Dalmacije. Prvo sam Srbin, pa onda Dalmatinac. Ne, nisam Bolivijac“, kaže Milan za BBC na srpskom.
Profil Bolivije
Zemlja ekstrema, najviša je i najizolovanija zemlja Južne Amerike.
Ima najveći udeo starosedelaca koji čine oko dve trećine stanovništva.
Bolivija ima druge najveće rezerve prirodnog gasa u Južnoj Americi, ali postoje dugotrajne tenzije u pogledu eksploatacije i izvoza resursa.
Starosedeoci kažu da zemlja ne bi trebalo da se odriče kontrole rezervi, koju vide kao jedini preostali prirodni resurs Bolivije.
Bolivija je takođe jedan od najvećih svetskih proizvođača koke, sirovine za kokain.
Program iskorenjivanja useva, iako olakšava protok uslovne američke pomoći, naljutio je mnoge najsiromašnije poljoprivrednike Bolivije za koje je koka često jedini izvor prihoda.
- populacija: 10,8 miliona stanovnika
- površina: 1,1 milion kvadratnih kilometara
- zvanični jezici: španski, kečau, ajmara, gvarani
- životni vek: 66 godina za muškarce, 71 godina za žene
- glavna religija: hrišćanstvo
- valuta: bolivijski bolivijano
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
