Godina je 1998, a tek punoletni Vladica Tintor prvi put u ruci drži mobilni telefon marke Motorola – jedno od najvećih čuda tehnike koje je do tada stiglo u njegov dom.

„Kao najmlađi član porodice bio sam najaktivniji u pokušajima da razumem kako taj telefon radi i koje su mu mogućnosti, pa sam posle edukovao stariju braću i roditelje“, priseća se u razgovoru za BBC na srpskom.

Za Tintora je to bila „veoma zanimljiva novina“ koja će uticati na njegov život i karijeru.

Danas je doktor elektrotehničkih nauka i stručnjak za telekomunikacije, a od 2015. do 2020. bio je i direktor Regulatorne agencije za elektronske komunikacije i poštanske usluge Srbije (RATEL).

„Uporedio bih dolazak mobilnog telefona u moju porodicu sa trenucima kada su domaćinstva nabavljala prve televizore, iako je danas mlađim generacijama nezamislivo vreme bez mobilne telefonije“, navodi on.

U Srbiji je 31. decembra 1994. zvanično uvedena mobilna mreža, a nekoliko hiljada srećnika moglo je da razgovara telefonom iz svakog kutka doma ili čak – van njega.

Prvi mobilni operater u Srbiji bila je kompanija Mobtel (skraćeno od Mobilne Telekomunikacije) koju su u aprilu 1994. osnovali javno preduzeće PTT Srbije i BK Trejd, privatna firma iz Rusije čiji su vlasnici bili braća Bogoljub i Dragomir Karić.

Usluge mobilne telefonije danas pružaju tri kompanije – Telekom Srbija, Jetel (nekadašnji Telenor) i A1 Srbija, navodi se na sajtu RATEL-a.

U Srbiji je tokom 2022. godine bilo 9,73 miliona aktivnih korisnika mobilnih telefona, što je daleko više od broja stanovnika i 1,2 miliona više nego 2021, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Kako je Srbija počela život bez telefonske žice

Kompanija Mobtel je 1994. godine za uvođenje mobilne mreže u Srbiji koristila NMT standard prve generacije (1G), koje su zajedno razvile skandinavske zemlje.

Iako je dolazak mobilne mreže u Srbiju bio veliki iskorak tih godina, Vladica Tintor se priseća da je bilo potrebno nekoliko godina da efekat ove inovacije postane osetan.

„Na početku su postojale mreže prve generacije sa slabom pokrivenošću, servis operatera je bio jako skup, kao i terminali, koji su bili neka preteča mobilnih telefona.

„Mene to podseća na period prvih automobila – mobilni telefoni su više bili stvar prestiža, nego što je postojala neka realna potreba za njihovim korišćenjem,“ objašnjava on.

Pozivni broj Mobtela je bio 061, pokrivenost mreže je bila svega 12 odsto teritorije Srbije, a pretplatnika je bilo 9.500, navodi se na sajtu Računarskog fakulteta u Beogradu.

Kada se Tintor prvi put susreo sa Motorolom, situacija je bila malo drugačija – 1996. Mobtel prelazi na GSM900 standard (druga generacija) , pozivni broj postaje 063, a broj pretplatnika raste na 17.000, dodaje se.

Pojava mreže druge generacije donela je još jedan tada revolucionarni novitet – komunikaciju SMS porukama.

„Trenutak u kojem sam dobio prvi telefon je nešto između vremena kada su se mobilni smatrali luksuzom i statusnim simbolom i onog vremena kada oni postaju potreba,“ smatra Tintor.

Bilo je ograničavajuće što većina ljudi i dalje nije imala mobilne, a oni koji su ih posedovali koristili su ih „par minuta dnevno i dva, tri puta u toku dana se samo proveravalo da li je stigla neka poruka“.

„Danas su ekrani naših pametnih telefona upaljeni po četiri, pet ili šest sati dnevno,“ primećuje ovaj stručnjak za telekomunikacije.

Sve što treba da znate o ukidanju rominga

Kako se razvijalo tržište telekomunikacija i stvarala konkurencija

Milan Janković, prvi direktor RATEL-a koji je osnovan 2005. godine i Tintorov prethodnik na toj poziciji, mobilni telefon nabavio je 2000.

Do tada je korišćenje mobilnog bila „dosta skupa varijanta“, kaže on za BBC na srpskom.

Cene servisa su počele značajnije da se menjaju ulaskom drugih kompanija na srpsko tržište, objašnjava Janković.

Značajan korak bio je ulazak kompanije Telekom Srbija na tržište telekomunikacija, a posebno kada je norveški Telenor kupio Mobi 63, firmu koja je nastala iz Mobtela, dodaje.

Telekom Srbija postao je drugi mobilni operater u zemlji 1998, a Telenor je počeo da posluje osam godina kasnije.

Prethodno je monopol u ovoj sferi poslovanja imao Mobtel – firma u kojoj je većinski udeo u vlasništvu imao je BK Trejd (51 odsto), dok je 49 odsto pripalo kompaniji PTT Srbija.

Savet za borbu protiv korupcije je kasnije u izveštaju iz 2005. utvrdio da je kompanija osnovana „uz ozbiljno kršenje zakona“ i da je „poslovala u privilegovanim uslovima usled bliske veze sa režimom“.

Mobtelu je u decembru iste godine oduzeta licenca pošto je bez odobrenja tadašnje Vlade Srbije i Crne Gore sklopio ugovor sa kompanijom Mobikom iz Peći, prenele su Večernje novosti.

Više javno tužilaštvo podiglo je optužnicu protiv vlasnika ove firme, Bogoljuba Karića, i još 14 osoba u septembru 2010. zbog zloupotrebe položaja, ali do pravosnažne presude u ovom slučaju nije došlo pošto je 2016. postupak obustavljen zbog zastarelosti, navodi se u tekstu Mreže za istraživanje kriminala i korupcije (KRIK).

Republika Srbija je 2003. dobila Zakon o telekomunikacijama, a u decembru 2005. osnovan je RATEL kao nadzorni organ za ovu oblast.

Danas je tržište telekomunikacija u nadležnosti Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, a resorna ministarka je Tatjana Matić.

Broj korisnika u Srbiji je rastao iz godine u godinu, a do pravog buma mobilne telefonije došlo je tokom prve decenije 21. veka, ističe Vladica Tintor.

Ekspanzija upotrebe mobilnih u Srbiji bila je još očiglednija od 2006 – tada su švedska kompanija Erikson i Telekom Srbija sklopili ugovor o uvođenju i isporuci 3G mreže.

Sa ovom generacijom mreže uveden je prenos interneta za mobilne telefone, što je bio značajan pomak, „iako je u početku on bio prilično skroman“, objašnjava Tintor.

Sva tri mobilna operatera u Srbiji od marta 2015. koriste tehnologiju četvrte generacije (4G) koja „omogućava bolju pokrivenost i brži internet na teritoriji Republike Srbije“, navodi se na sajtu RATEL-a.

Iz Telekoma su najavili da bi u 2024. mogla da bude dostupna i 5G mreža.

„Kada uporedimo sa zemljama Zapadne Evrope, Srbija nije uopšte kasnila sa korišćenjem tehnologija mobilne telefonije u privatne svrhe.

„Međutim, kasnilo se sa uvođenjem ove tehnologije u poslovnu komunikaciju – to je teklo sa razvojem ekonomije i potrebom i mogućnostima privrednih društava da to finansiraju, ali ni to kašnjenje nije bilo dramatično“ smatra Vladica Tintor.

Kako su se razvijali mobilni telefoni

Prvi mobilni telefon DynaTAC (Dynamic Adaptive Total Area Coverage) izumeo je tim kompanije Motorola predvođen američkim inženjerom Martinom Kuperom 1973.

Ovaj izumitelj je želeo da ljudi koriste telefon „na ulici, a ne u kući, kancelariji ili automobilu“ i da im je potrebna „sloboda kretanja dok pričaju sa drugim ljudima i ne žele da budu ograničeni telefonskim kablom.“

Uređaj je predstavljen 3. aprila 1973. na konferenciji u Njujuorku, a Kuper je neposredno pre toga obavio i prvi poziv sa mobilnog telefona.

On je tada pozvao inženjera rivalske kompanije AT&T, Džoela Ejndžela, i obavestio ga je da upravo razgovaraju preko prenosivog telefona na baterije, navodi se na sajtu enciklopedije Britanika.

Ova naprava je bila je dugačka 23 centimetra i teška 1,1 kilogram, a baterija je mogla da izdrži 35 minuta razgovora, dodaje se.

Martin Kuper 1973. godine sa svojim izumom, prvim mobilnim telefonom

Ipak, razgovori „preko žice“ još neko vreme nisu izašli iz mode, pošto je Motoroli bilo potrebno 10 godina da razvije mobilni telefon za širu upotrebu.

Kada je 1983. izašao uređaj DynaTAC 8000x, prodavao se po ceni od 3.995 dolara u Sjedinjenim Američkim Državama, što mnogi nisu mogli da priušte.

Ova kompanija je 1989. godine osmislila i prvi džepni telefon MicroTAC 9800X, navodi se u publikaciji Bežične, mobilne ćelijske komunikacije sa osvrtom na istorijat mobilne telefonije na sajtu Računarskog fakulteta.

Prvi pametni telefon razvila je američka tehnološka kompanija IBM – bio je to Sajmon lični komunikator, koji je ušao u slobodnu prodaju 1994. i mogao se nabaviti za 899 dolara, pisali su o tome novinari BBC-ja.

Do revolucije u proizvodnji pametnih telefona došlo je sa izumom prvog ajfona kompanije Epl 2007.

To je bio prvi mobilni uređaj koji se u potpunosti kontrolisao pomoću ekrana osetljivog na dodir i bez tastature, navodi se u tekstu na sajtu Science node.

Kako danas izgleda tržište telekomunikacija u Srbiji

U Srbiji je 9,73 miliona ljudi koristilo usluge mobilne telefonije tokom 2022, a najzastupljeniji operater u 2023. je Telekom Srbija sa 43,13 odsto korisnika, sledi Jetel sa 32,28 odsto, a na trećem mestu je A1 Srbija sa 23,18 odsto udela na tržištu, pokazuju podaci RATEL-a.

Postoji „vrlo dobar i konkretan razlog“ zbog kojeg u Srbiji postoje tri mobilna operatera, a to su tehnička ograničenja, objašnjava Vladica Tintor.

„Spektar radio frekvencija je ograničen resurs i zaštićeno dobro svake zemlje – na svetskom nivou su dogovoreni opsezi koji će se koristiti za mobilnu telefoniju.

„Tri operatera je optimalan broj kako bi servisi mogli da se razvijaju, tehnički je moguće imati više od tri operatera na tržištu, ali se onda njihove mogućnosti smanjuju“, kaže Tintor.

Telekom je 58,11 odsto u vlasništvu Republike Srbije, 20 odsto u vlasništvu Telekoma Srbija, 14,95 odsto pripada građanima, a 6,94 odsto sadašnjim i bivšim zaposlenima.

Celokupnim vlasništvom nad Jetelom raspolaže češka firma PPF, a stoodstotni vlasnik kompanije A1 Srbija je Mobilkom iz Austrije.

Merenja i analiza kvaliteta usluga mobilnih operatera koje je sproveo RATEL pokazala su da i na tom polju prednjači Telekom (90,32 poena od mogućih 100), kompanija A1 je bila drugorangirana (90,12 poena), a Jetel je na trećem mestu (88,17 poena).

Sva tri operatera su 2016. dobila licence na novih 10 godina, a registrovana su i dva virtuelna mobilna operatora – Mundio Mobile i Globaltel, dodaje se.

Ukupan prihod ostvaren na tržištu elektronskih komunikacija Srbije u 2020. iznosi oko 212,4 milijarde dinara, što je za 2,7 odsto više u odnosu na godinu pre nje, pokazuje Pregled tržišta telekomunikacija i poštanskih usluga koji je objavio RATEL.

Ova industrija doprinela je bruto domaćem proizvodu (BDP) Srbije sa 3,9 odsto, dok je 59 odsto prihoda od elektronskih komunikacija došlo od pružanja usluge mobilne telefonije.

Šta dalje?

U Srbiji se danas pretežno koriste tehnologije četvrte generacije, iako su i dalje u upotrebi 2G i 3G tehnologije, ukazuju podaci RATEL-a.

Svaki od tri operatera mobilne telefonije u Srbiji obezbeđuju pokrivenost stanovništva GSM mrežom veću od 98 odsto.

Srbija je pratila sve trendove sa razvitkom generacija mreža i ima dobru pokrivenost, navodi Milan Janković.

„Srbija je članica Međunarodne unije za telekomunikacije od 1866. i pratimo sve njihove preporuke i standarde – da nije tako, ne bismo mogli da se povežemo sa svetom,“ dodaje ovaj stručnjak za telekomunikacije.

Od jula 2021, Srbija je ukinula roming za telefonsku komunikaciju sa Albanijom, Bosnom i Hercegovinom, Severnom Makedonijom i Crnom Gorom.

Ono što zemlju očekuje u budućnosti je prelazak na 5G mrežu, oko koje su se vodile brojne rasprave u domaćoj i svetskoj javnosti.

Pojavile su se mnoge teorije o štetnosti 5G mreže po zdravlje ljudi i mogućnosti da infrastruktura podstiče širenje korona virusa, ali su naučnici odbacili te tvrdnje i ocenili ih kao „najgoru vrstu lažnih vesti“.

Profesor Janković smatra da bi Srbija trebalo da krene u tom pravcu, kako bi se unapredila upotreba mreže u poslovne svrhe.

„To je pre svega bitno za industriju i nije toliko interesantno za pojedinačne korisnike – da li ćete skinuti film za minut ili pet minuta nije toliko važno i 4G mreža te potrebe sasvim zadovoljava.

„5G donosi senzorske mreže koje su bitne za poljoprivredu, logistiku, automobilsku industriju, zdravstvo… One rade trenutno i bez kašnjenja,“ objašnjava on.

Ipak, upozorava da je uvođenje 5G mreže u Srbiji „dosta složen proces“.

Prvo bi, prema njegovom mišljenju, trebalo da se donese novi Zakon o telekomunikacijama, zatim pravilnik o minimalnim uslovima za uvođenje ove tehnologije, a potom bi trebalo sprovesti javno nadmetanje zainteresovanih kompanija.

„Trebalo bi da to uradimo što pre – susedne zemlje su već u postupku javnog nadmetanja, pa ne bi bilo dobro da ostanemo jedino ostrvo u okruženju koje nema 5G“, zaključuje Janković.