Tradicionalni srpski napitak koji miluje nepca, pali grlo i greje pluća od nedavno eksiraju i u kalifornijskim barovima.
U njih se tiho i subverzivno ušunjala rakija šljivovica iz podnožja planine Goč.
Za sve je kriv poznati američki rok muzičar, koji priznaje da isto tako subverzivno „ide po barovima da bi iz prikrajka posmatrao reakcije ljudi“ kada im rakija prvi put ožeže grlo.
„Ljudi se plaše da probaju, a pričamo o velikim momcima sa tetovažama“, kaže basista svetski poznatog rok i metal sastava Faith No More Bil Guld za BBC na srpskom.
„A kada im se dopadne, ja osećam istu onu satisfakciju kao da im se dopala moja muzika“.
- Džimi Hendriks: „Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja
- Zašto Crkva Engleske poseduje pravo na hitove Bijonse
- Bob Dilan prodao prava na sve pesme
Guld, koji živi u San Francusku, osnivač je prvog američkog brenda rakije Yebiga Prva, koju specijalno za muzičara peku u jednom selu u okolini Kraljeva.
„Trojanski konj u boci“
Na Balkanu je rakija i piće i lek i sredstvo za dezinfekciju, što je Guld vrlo brzo shvatio putujući ovim krajevima tokom devedesetih.
Muzičar dobro pamti trenutak kada je prvi put probao rakiju – 1992. godine na evropskoj turneji sa bendom Faith No More, koji je magazin Rolingstoun opisao kao „najveće kontraše među rokerima“.
Svirali su u Budimpešti, a posle koncerta je u bekstejdž „nekako dospela“ grupa momaka iz Jugoslavije i ponudila im flašu šljivovice.
„Potonja iskustva s rakijom mi kažu da je to bila neka brlja, ali mi se ukus urezao u nepca i zapamtio sam naziv tog pića“, priseća se Guld.
Kasnije posete Balkanu bile su „širenje iskustva“ – dunja, loza, kajsija, medovača, orahovača, klekovača…
Ipak, šljivovica mu je prirasla za srce, pa je odlučio da je pošto-poto dovede u Ameriku.
„Svaki put kada sam odlazio sa Balkana, bio sam frustriran time što nigde nisam mogao da nađem ništa slično – bio je to delić života koji mi je nedostajao“, kaže Guld.
On dodaje da je ispijanje rakije, što je jedno „posebno iskustvo“, želeo da podeli sa drugim Amerikancima.
- Kad se ukusi razlikuju: 11 muzičkih himni koje Britanci nisu voleli
- Kit Ričards: Proslaviću 60. godišnjicu Stonsa u invalidskim kolicima
Kada je u martu 2019. godine osnovao brend, odabrao je naziv Yebiga, za koji kaže da je „neposredan koliko i rakija sama“.
„Nema ničeg pretencioznog u vezi s rakijom – to nije konjak, tu nema ničeg elitističkog – a humor je uvek bio sastavni deo ispijanja rakije, pa sam želeo to da dočaram“.
Lice sa ambalaže je pokojna baka Ljubica iz Slavonije.
„Video sam tu fotografiju u reportaži koju je objavio jedan hrvatski list – Ljubica je imala 90 i kusur godina i sama je pekla rakiju“, kaže Guld.
Nije stigao da upozna Ljubicu, ali je dobio saglasnost njene porodice da stavi njen lik na flašu.
On dodaje da, pošto malo ko od gostiju kalifornijskih barova zna šta je rakija, naziv i ambalaža igraju ulogu „trojanskog konja“.
„Ljudi probaju iz zezanja jer im se svidi pakovanje i više nikad ne mogu da zaborave taj ukus“, smeši se Guld.
Ko su Faith No Morei šta rade danas
- Američki rok i metal sastav iz Kalifornije koji postoji od 1979. godine;
- Neki od najvećih hitova su im pesme The Real Thing (1989) koja je bila nominovana za prestižnu nagradu Gremi, Easy (1990) i Angel Dust (1992);
- Bend se raspao 1998. godine, ali od 2009. ponovo nastupaju;
- Sarađivali su sa bendovima kao što su Metallica, Kiss i Black Sabath;
- Njihova velika evropska turneja 2020. godine otkazana je zbog korona virusa.
„Kao bend smo prošli različite faze i toliko smo toga zajedno prevalili preko leđa da smo veoma upućeni jedni na druge – međusobno se najbolje razumemo“, kaže Guld, osvrćući se na više od 40 godina muzičke karijere.
On dodaje da su članovi benda svesni da „naša muzika traži mnogo energije i nećemo još dugo moći to da sviramo na ovaj način“.
„Vreme i godine nose svoje“, zaključuje Guld, „zato radimo dok još možemo“.
On se nada da će se evropska turneja realizovati 2021. godine, ali ističe da „za sada niko nema pouzdane informacije“ da li će to biti moguće.
Od Berlina do Skoplja: Kako je nastala pesma „Priština“
U opusu Faith No More je i pesma „Priština“, koja govori o razdvojenosti dvoje zaljubljenih, naizgled bez ikakvih političkih insinuacija.
Iako tekst pesme ne sadrži ništa kontroverzno, naziv pesme je, s obzirom na blisku ratnu i političku prošlost Balkana i činjenicu da je izvodi jedan američki sastav, izazvao razne komentare.
„Jedini cilj koji sam imao sa tom pesmom je bio da skrenem pažnju ljudi u Americi da se u tom gradu, za koji mnogi od njih verovatno nikada nisu čuli, dešava nešto loše u čemu učestvuju i Amerikanci“, uverava Guld.
A kako je nastala?
„Ja sam sa prijateljem 1995. godine, ne znajući šta se dešava na Kosovu, kolima prošao kroz Prištinu“, objašnjava.
Ovaj muzičar nije tipična rok zvezda.
Iako su mu nastupi sa bendom doneli mnoga putovanja, to nije zadovoljilo njegovu želju za avanturom.
- Džordž Majkl: Šest pesama koje su mu definisale život
- Ludvig van Betoven – gluvi genije čija su remek dela promenila muziku
Tako je jednog dana 1995, pošto je spletom vanredno srećnih okolnosti došao u posed automobila, rešio da krene na proputovanje po ratom zahvaćenom Balkanu.
Sve je počelo u Berlinu, gde je došao sa bendom da održi koncert.
U to vreme, mnogi stanovnici bivše Istočne Nemačke su posle pada Berlinskog zida pokušavali da se ratosiljaju trabant automobila koje je proizvodila bivša istočnonemačka fabrika VEB Sachsenring Automobilwerke.
„Pošto su ljudi masovno prodavali automobile, ja sam u jednom radijskom intervjuu rekao da bih voleo da imam jedan od tih trabanta“, kaže Guld.
A na njegovo iznenađenje – kada je izašao iz studija, na parkingu ga je čekao čovek koji mu je rekao da mu poklanja auto jer ne može da ga proda.
Bila je to prilika koja se ne propušta.
„San mi je bio da vozim od Berlina do Tirane i konačno sam u rukama imao ključeve od kola“, prepričava muzičar.
Iz Zagreba i Beograda, uputio se u Skoplje preko Kosova, nesvestan napetosti.
„Planirali smo da noćimo u Prištini, ali od trenutka kada smo ušli na Kosovo, automobil su nam pretresali na svakih nekoliko kilometara, vojske i policije je bilo na sve strane“
„Bojao sam se da izađem iz auta pa sam samo produžio za Skoplje“, kaže.
A pesmu je napisao jer je smatrao da „američka javnost treba da bude upoznatija sa događajima na Kosovu devedesetih“.
„Možete da mislite da je nešto ispravno ili pogrešno, ali mene je jednostavno uznemiravao odsustvo svesti kod Amerikanaca da se dešava nešto što se tiče i njih“, dodaje.
„Ako niste svesni da se nešto događa, ne možete ni da imate mišljenje, a mislim da je obaveza Amerikanca da imaju mišljenje s obzirom na političku moć i uticaj koji SAD imaju“.
„Razbiti mehurić“
Guld tvrdi da su ga putovanja na Balkan promenila – na dobar način.
„Britanski reditelj dokumentarnih filmova Adam Kurtis govori o konceptu mehurića – svako živi u svom i retko ih napuštamo, nesvesni da život na drugim mestima funkcioniše na potpuno drugačiji način“, objašnjava muzičar.
Dolasci na Balkan, njegovi ukusi, mirisi, život, politika, muzika i rakija razbili su mehurić u kojem je muzičar do tada živeo.
Beograd i Priština: LGBT zajednica koja ne pristaje na granice
„Veoma sam zahvalan što sam imao sreće da to iskusim“, kaže Guld.
Danas kroz posao sa rakijom, Guld pokušava da drugim Amerikancima pomogne da izađu iz svojih mehurića, i to kod kuće.
„Presrećan sam kad vidim da je upalilo“, kaže.
„Kada vidim da im se dopala rakija, osećaj je kao da sam uspeo da ih naložim na svoju muziku, iako to nema nikakve veze sa mnom“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
