Srbija, Amerika i pravo: Od Stivena Sigala do zahteva za izručenje Nišlija zbog prevare i pranja novca

Nekoliko dana pošto je u februaru 2019. godine u Srbiji na snagu stupio Ugovor o izručenju sa Sjedinjenim Državama, američki glumac Stiven Sigal nagodio se sa Američkom komisijom za hartije od vrednosti.

Poznati glumac, majstor aikida i vlasnik počasnog srpskog pasoša platio je više od 300 hiljada dolara zbog toga što nije prijavio da je za promociju kripto valute Bitkoiin 2 Gen (Biitcoin2Gen) primio novčanu naknadu.

Godinu i po dana kasnije, pravosudni organi SAD zvanično traže od srpskih kolega izručenje jedanaestoro srpskih državljana zbog sumnje da su izvršili krivično delo udruživanja radi prevare i pranja novca.

Šta je to, sem srpskog državljanstva, što spaja jedanaestoro Nišlija i američku zvezdu akcionih filmova?

• Korupcija na Balkanu – zašto „padaju“ samo bivši
• Zdravstvo leglo korupcije, smatraju građani Srbije
• Kupovina na Fejsbuku i Instagramu – mačka u džaku

Trgovina kripto valutama ili programiranje

Milan Petrović, advokat dvoje optuženih, kaže da Sjedinjene Države traže Nišlije zbog toga što su radili na više od 11 onlajn platformi.

„Organizovali su i izrađivali onlajn platforme za binarne opcije koje su zatim nudili investitorima širom sveta“, kaže Petrović za BBC na srpskom Petrović,

Ističe da su optuženi „napravili i Bitkoin druge generacije, a kao promotera angažovali čak i Stivena Sigala“.

„Želimo da ukažemo na to da se ne radi o kriminalcima, već o mladim ljudima, programerima, koji imaju između 25 do 35 godina. To su lica koja su razvijala inovativnu tehnologiju i drugu generaciju Bitkoina“, kaže Petrović.

Šta je Bitkoin, a šta Bitkoiin2Gen

Bitkoin je vrsta digitalnog novca – ne možete ga opipati, njime se trguje na internetu, a odlikuje ga to što ne postoje banke koje ga izdaju i kontrolišu, niti postoji centralni servis koji beleži transakcije.

Bitkoin nastaje i ostvaruje transakcije uz pomoć hiljada i hiljada mašina koji rade uz pomoć softvera za Bitkoin, a koje procesiraju i čuvaju transakcije.

Učešće hiljada i hiljada mašina otežava proces beleženja svih transakcija, ali zato je tu blokčejn (blockchain).

Blokčejn je javni zapis o svim transakcijama – sprečava duplo trošenje Bitkoina i gotovo je nemoguće izmeniti ga – svaka nova transakcija se proverava da bi se ustanovilo da li novac koji se troši pripada onome ko ga troši.

Bitkoin je 2008. godine napravila anonimni tvorac pod pseudonimom Satoši Nakamato, a sa idejom da vrednost ove kripto valute ostane nezavistna od banaka i država.

Bitkoiin2Gen je kripto valuta koja je obećavala da koristi napredniju blokčejn tehnologiju koja se zasnivala na tehnologiji decentralizovanijoj od tehnologije Bitkoina.

Međutim, američka Agencija za hartije od vrednosti je u nekoliko saveznih država zabranila prodaju ove kripto valute i označila je kao prevaru.

Petrović kaže da je Stivenu Sigalu isplaćena suma od 250 hiljada dolara, a trebalo je i da dobije 750 hiljada dolara u tokenima, a u zamenu za promociju kripto valute Bitkoiin2Gen.

„Međutim, on nije prijavio Agenciji za konkurenciju da će promovisati Bitkoiin2Gen i zato je odgovarao – nagodio se i platio više od 300 hiljada dolara“, kaže.

Ko je isplatio novac Stivenu Sigalu nije jasno – Bitkoiin2Gen samo je jedna od platformi na kojoj su Petrovićevi klijenti radili, kaže Miloš Petrović, branilac još dvoje optuženih.

On ističe da je grupa Nišlija samo izrađivala navodno sporne onlajn platforme.

„Većina programera je radila na izradi sajtova za trgovinu binarnim opcijama za naručioce, svi programeri su radili za treća lica“, kaže Miloš Petrović.

Zašto je Sigalov Bitkoiin2Gen zabranjen u Nju Džersiju?

Agencija za hartije od vrednosti savezne države Nju Džersi u martu 2018. zabranjuje prodaju kripto valute Bitkoiin2Gen na teritoriji ove savezne države i način prodaje ove kripto valute definiše kao prevaru.

U obrazloženju se navodi da je se Bitkoiin2Gen pokušavao da, koristeći ime slično imenu najpopularnije kripto valute, Bitkoina, i preko navodnog ambasadora Stivena Sigala, pribavi korist nudeći stanovnicima Nju Džersija da ulože u ovu krupto valutu.

Bitkoiin2Gen je na sajtu nudio tokene za pet dolara i obećavao da će vrednost za nekoliko meseci porasti na više od 300 dolara, stoji u obrazloženju Agecije.

U obrazloženju se navodi i da je Bitkoiin2Gen nudio i poseban program kupcima tokena – vrednost uloženog novca povećavala bi se sa brojem novih investitora koje bi kupac tokena doveo.

Na sajtu Bitkoiin2Gen nisu bila navedena imena osnivača, kao ni vlasnika, a malim slovima, na dnu, pisalo je da glumac Stiven Sigal nema udeo u vlasništvu.

Za šta sve Sjedinjene Države terete srpske državljane znaće se više nakon prvog saslušanja, rekao je Miloš Petrović, advokat dvoje optuženih.

Prvo saslušanje zakazano je 30. septembar, potvrdio je Viši sud u Beogradu.

„Mislimo da je napravljena velika šteta ovim ljudima koji su radili na razvoju inovativne tehnologije“, tvrdi Milan Petrović.

Srbija čeka regulativu tržišta kripto valuta

Aleksandar Matanović, osnivač Bitkoin asocijacije Srbije, objašnjava da su 2017. i 2018. bile „potpuno lude godine“ na tržištu kripto valuta.

„Kada su 2017. godine, krenule naglo da rastu cene većine kripto valuta, ljudi su tražili nove proizvode u koje će da ulože – zaletali su se i ulagali u prvo što vide, bez poznavanja tehnologije“, kaže Matanović za BBC na srpskom.

Međutim, dodaje, te 2017. pravna regulativa kripto valuta nije bila dovoljno razvijena.

„Imali ste mogućnost da skupite desetine, pa i stotine miliona dolara kroz prodaju tokena, bez ikakve odgovornosti. Iza projekta nije morala ni firma da stoji, niti ugovor. Ulagalo se na poverenje, i to se mnogo pita pokazalo kao pogrešno za investitore“, kaže Matanović.

U Srbiji je pre nekoliko meseca formirana radna grupa koja treba da donese set zakona vezanih za kripto valute.

„Taj zakon bi trebalo da obuhvati i način na koji vi možete kao firma registrovana u Srbiji da izdajete tokene“ objašnjava Matanović.

Zašto Sjedinjene Američke Države traže izručenje srpskih državljana?

Advokati odbrane kažu da će učiniti sve da se osumnjičenima sudi u Srbiji.

Posebno odeljenja za organizovani kriminal Višeg suda u Beogradu je, nakon saslušanja, održanog 24. jula, doneo rešenje o pritvoru jedanaestoro Nišlija u trajanju od 60 dana.

Pritvor je određen „usled postojanja okolnosti koje ukazuju da bi se lica, čije se izručenje zahteva, boravkom na slobodi mogla sakriti ili pobeći u cilju ometanja postupka odlučivanja o zamolnici ili sprovođenja izručenja“, piše u saopštenju Višeg suda.

Sjedinjene Države traže pritvorena lica radi vođenja krivičnog postupka za urotu za prevare sa prebacivanjem novca i za urotu za pranja novca.

„Konkretno, investitori iz severnog Teksasa koji su trgovali na platformama (koje su optuženi napravili) oštećeni su za sumu novca, koja je označena u zahtevu za hapšenje, a koja iznosi oko 70 miliona dolara“, kaže advokat Milan Petrović.

• Zašto Srbija menja zakon posle više od sto godina
• Slučaj Bitići: „Ubice moje braće“
• Sve što treba da znate o FinCEN dosijeima i „prljavom“ novcu širom sveta

U odgovoru Ministarstva pravde Republike Srbije redakciji BBC na srpskom, navodi se da je Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država 17. jula dostavilo Ministarstvu pravde Srbije zahtev za određivanje privremenog pritvora za 11 lica.

Po zamolnici postupa Tužilaštvo za organizovani kriminal.

„Nadležni organi SAD su Ministarstvu pravde dostavili zamolnicu za međunarodnu pravnu pomoć i dopunu zamolnice kojima je zatraženo preduzimanje više radnji na teritoriji Republike Srbije, između ostalog saslušanje lica, pretres prostorija i lica, pribavljanje dokaznog materijala i drugo“, kažu u Ministarstvu pravde Srbije.

Ministarstvo pravde Sjedinjenih Država saopštilo je u pisanom odgovoru redakciji BBC na srpskom da trenutno odbija da komentariše slučaj.

Šta je Ugovor o izručenju između Srbije i SAD?

Zakon o potvrđivanju ugovoru o izručenju između Srbije i Sjedinjenih Država donet je 14. februara 2019. godine.

Tada je zakonski potvrđen bilateralni Sporazum o izručenju potpisan 15. avgusta 2016. u Beogradu, tokom posete bivšeg potpredsednika Amerike Džozefa Bajdena tadašnjem premijeru Srbije Aleksandru Vučiću.

Američki Senat je sporazum usvojio pola godine pre srpskog parlamenta, 26. jula 2018.

Novi zakon zamenio je Konvenciju o izdavanju krivaca zaključenu između Kraljevine Srbije i Ujedinjenih Američkih Država iz 1901. godine.

On predviđa izručenje državljana bez obzira na nacionalnost, što znači da će biti moguće izručiti i državljanina Srbije i može se primenjivati i za dela učinjena pre donošenja zakona.

Ipak, član 21. novog sporazuma precizira da „izvršni organ zamoljene države ima diskreciono pravo da odbije izručenje za krivično delo izvršeno pre 1. januara 2005. godine“.

Ustav Srbije iz 2006. ne predviđa zabranu izručivanja srpskih državljana, kao što je bio slučaj do tada.

Govoreći za BBC na srpskom nakon što je donet novi zakon, Vanja Bajović, docentkinja Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu, podsetila je na najvažnije slučajeva izručenja između Srbije i SAD – slučaj braće Bitići, Miladina Kovačevića, Andrija Artukovića.

Branko Ružić, advokat jednog od osumnjičenih, izjavio je da je stav svih advokata osumnjičenih isti – država treba da odluči da ne izruči srpske državljane Sjedinjenim Državama.

„Mi smo kao odbrana pokrenuli postupke – tražili smo od svih pravosudnih organa i od javnosti da se učini sve kako bi se ovaj predmet ustupio na nadležnost organima Republike Srbije“, kaže Milan Petrović.

Petrović insistira na tome da su njegovi klijenti koristili internet na teritoriji Srbije.

„Po tvrdnji SAD, posledice dela osetili su građani SAD, ali je delo izvršeno ovde – to nam daje za pravo da mi tražimo da se taj predmet ustupi državi Srbiji na postupanje“, kaže.

Po Ugovoru o izručenju između Srbije i Sjedinjenih Država, jedino zemlja moljilja, u ovom slučaju Sjedinjene Države, može da zamoli drugu stranu da preuzme slučaj.

„Kao branioci, odlučili smo da podnesemo zajednički pravni podnesak, kojim ćemo zamolili Tužilaštvo za organizovani kriminal i naš Sud da iniciraju razgovor, odnosno pošalju zvaničan predlog da nam se slučaj ustupi“, kaže Milan Petrović.

Može li se srpskim državljanima suditi u Srbiji?

Vanja Bajović objašnjava da tvrdnja da je navodno delo počinjeno u Srbiji, ne znači da slučaj može da preuzme srpsko pravosuđe.

„Teritorijalni princip podrazumeva pravo države da primeni svoje krivično zakonodavstvo i krivično goni za sva krivična dela učinjena na njenoj teritoriji“, objašnjava Bajović.

Ipak, dodaje da još uvek ne postoji posebna pravna regulativa koja bi regulisala „transnacionalna“ krivična gonjenja za dela izvršena putem računara – u tim slučajevima primenjuju se klasična krivičnopravna pravila.

„U tom kontekstu, argument da je „delo izvršeno na teritoriji Srbije, te da je shodno tome u nadležnosti domaćeg suda“ baš i ne stoji, imajući u vidu da po članu 17. Krivičnog Zakonika mestom izvršenja smatra, kako mesto gde je preuzeta radnja izvršenja, tako i mesto gde je nastupila posledica“, kaže Bajović.

Bajović objašnjava da Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima dozvoljava da se izručenje odbije, ako se pred domaćim sudom vodi postupak za isto krivično delo.

„Za razliku od toga, Ugovor između Srbije i SAD ne sadrži takvu odredbu, kao što i ne zabranjuje izručivanje sopstvenih državljana“, kaže Bajović.

• Zašto padaju presude pred Apelacionim sudom
• Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
• Beguncu još manja kazna za ubistvo Tatona

Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći primenjuje se samo u slučajevima kada sa određenom državom ne postoji potvrđeni međunarodni ugovor ili kada određena pitanja ugovorom nisu regulisana.

Ustupanje, odnosno preuzimanje krivičnog gonjenja nije regulisano Ugovorom o izručenju Srbije i SAD, što znači da se tada primenjuju odredbe Zakona o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, objašnjava Bajović.

„Za tako nešto (ustupanje) zakonski ima osnova, imajući u vidu da se radi o licima koja imaju prebivalište na teritoriji Srbije, međutim, formalno pravno posmatrano, inicijativa bi trebalo da potekne od SAD koja bi dostavila zamolnicu našoj državi da preuzme krivično gonjenje u konkretnom slučaju“, kaže Bajović.

Kako Srbija odlučuje o izručenju?

Vanja Bajović , docentkinja pravnog fakulteta Univerziteta U Beogradu

„U našem pravu, postupak izručenja je upravno-sudski, što znači da nakon što sud proceni da li su ispunjeni uslovi za izručenje, konačnu odluku o tome donosi Ministar/ka pravde“.

„On/ona može odbiti izručenje samo u sledećim slučajevima:

• ako se zahtev odnosi na političko krivično delo

• ako je licu čije se izručenje zahteva suđeno u odsustvu, a tokom tog suđenja u odsustvu nisu bile ispoštovane garancije pravičnog suđenja

• ako bi izručenje povredilio suverennitet, bezbednost, javni poredak ili druge interese od suštinskog značaja za Republiku Srbiju“.

Ministarstvo pravde Republike Srbije

„Ministarstvo pravde u slučajevima međunarodno pravne pomoći ima ulogu centralnog organa za komunikaciju organa između nadležnih pravosudnih institucija dve zemlje“.

Osim razlike u propisanim najvišim kaznama za isto krivično delo, u Srbiji deset, a u Sjedinjenim Državama 20 godina, advokat Milan Petrović kao problem, ako do izručenja dođe, vidi i kvalitet odbrane.

„Ukoliko isporučimo ove državljane Teksasu, oni će biti lišeni svih prava“, insistira Petrović.

Deset hiljada kilometara i pandemija virusa korona, onemogućili bi porodice okrivljenih da ih posete u Sjedinjenim Državama, dodaje.

„Ako bi odbrana bila po službenoj dužnosti, pitanje kakav bi kvalitet te odbrane bio jer tu postoji i problem jezičke barijere i drugačijeg pravosudnog sistema“, kaže.

Međutim, Bajović objašnjava da poteškoće koje navodi advokat odbrane nisu predviđene kao razlog za odbijanje ekstradicionog zahteva po Zakonu o međunarodnoj pravnoj pomoći.

„Polazi se od toga da čim država zaključuje sporazum sa drugom državom, ona ima poverenje u njene institucije i pravni poredak“, kaže.

• Lov na nestale milione od propale kriptovalute
• Zašto se sumnja u nevladine organizacije i medije u Srbiji
• Srbija i pranje novca: Više nije sve tako sivo

Načelo „poverenja“ ili „neispitivanja“ sastoji se od toga da država ima poverenja u pravni poredak države sa kojom zaključuje ekstradicioni ugovor, te da prilikom odlučivanja o zahtevu za izručenju neće ispitivati njene zakone i sudsku praksu, objašnjava Bajović.

Ipak, Petrović se nada da će slučaj ostati u Srbiji.

„Naravno, uz asistenciju, ukoliko je potrebno, i predstavnika američkog Ministarstva pravde – tako bi se uverili da je primena ovog Ugovora u mnogim slučajevima lakša i bolja da se primenjuje tako što bi nam ustupali predmete“, kaže Petrović.

On dodaje da Srbija ima šansu „da stvori značajan momenat za američko-srpske odnose“.

„Mi se nadamo da će Srbija da pokaže da je zemlja koja ima stabilan i dobar pravosudni sistem, izuzetno obučene tužioce i sudije“, kaže.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]