Srbija, Beograd i izbori: Ko je ko na beogradskim izborima i ko bi mogao da bude gradonačelnik

Javne ličnosti, ekološke teme, pitanje spomenika, ali i nada ključni su pojmovi dosadašnje kampanje za beogradske izbore, jer opozicione liste smatraju da u prestonici imaju najviše šansi da smene vladajuću koaliciju.

Sve to moglo bi da znači zanimljivu izbornu trku u prestonici Srbije 3. aprila.

Građani na beogradskim izborima biraju sastav gradske skupštine, a jedan od 110 odbornika kasnije može da postane i gradonačelnik.

Ovo su liste partija čije su liste dobile potvrdu izborne komisije.

• Raspisani izbori za 3. april – za šta sve glasa Srbija
• Ko je ko na listama za parlamentarne izbore u Srbiji
• Ko je stari, a ko novi zeleni u srpskoj politici

„Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“

Najbrži u predaji potpisa za izbornu listu opet su bili naprednjaci, ove godine obučeni u plave jakne sa stranačkim obeležjem.

Nosilac liste i najavljeni kandidat za gradonačelnika je Aleksandar Šapić, bivši vaterpolista i dosadašnji predsednik opštine Novi Beograd, čiji je Srpski patriotski savez (SPAS) tokom proleća 2021. postao deo naprednjaka.

Prilikom predaje liste, Šapić je izjavio da je Beograd „odavno centar regiona“, kao i da se može nazvati „Njujorkom jugoistočne Evrope“.

„Duboko smo uvereni da Beograd ide u dobrom pravcu“, izjavio je tada Šapić, koji je političku karijeru počeo tokom mandata prethodne vlasti kao pomoćnik gradonačelnika dok je na čelu Beograda bio Dragan Đilas.

Goran Vesić, trenutni zamenik gradonačelnika Beograda, koji je u dosadašnjem mandatu bio najaktivniji predstavnik gradske vlasti, četvrti je na listi.

„Neki bi rekli da mu (Vesiću) ne pokazujem poštovanje jer će prvi na listi za Beograd biti Šapić, ali nije tako“, izjavio je lider naprednjaka Aleksandar Vučić za televiziju Pink.

Dodao je da je Vesiću rekao da će za njega biti „mnogo dobrih i važnih stvari“, ali da „nekad mora da se istrpi i nešto što misliš da je nepravda“.

Na poziciji broj dva liste SNS-a je doktorka Marija Zdravković, a u vrhu je i veliki broj javnih ličnosti.

Koreograf Konstantin Kostjukov je treći, bivši košarkaški reprezentativac Nenad Krstić ješesti, glumica Iva Štrljić je sedma, novinar Živorad Nikolić je 17, dok se na poziciji 27 nalazi glumac Branislav Milićević, poznatiji kao Branko Kockica.

Premijerka Ana Brnabić je 63, a ministar finansija Siniša Mali 67. na listi naprednjaka.

Siniša Mali vodi pravnu bitku nakon što mu je u decembru 2021. godine Senat Univerziteta u Beogradu jednoglasno poništio doktorat zbog plagijata.

Mali je potom podneo podneo dve tužbe Upravnom sudu zbog odluka organa Univerziteta u Beogradu kojima je osporena njegova doktorska disertacija i poništena diploma doktora nauka, preneo je list Danas, pozivajući se na izvore u tom sudu.

• Deset godina SNS: Šta treba da znate u 100 i 500 reči
• Koliko su se naprednjaci promenili od dolaska na vlast
• Ko je Nebojša Stefanović – ministar bez stranačke funkcije
• Da li se možemo zvanično podmladiti, kao što želi Bogoljub Karić

„Ivica Dačić – premijer Srbije, Toma Fila – gradonačelnik Beograda“

Na rednom mestu broj dva nalazi se lista koja u nazivu ima već odgovor na pitanje ko bi mogao da bude prvi čovek prestonice ako oni osvoje najviše glasova.

Reč je o koaliciji Socijalističke partije Srbije (SPS), Jedinstvene Srbije (JS) i Zelenih Srbije.

Toma Fila, beogradski advokat, kaže da u izbornu trku ide da bi pobedio i „oprao Beograd“ – i od korupcije i bukvalno – ali već pravi postizborne kalkulacije.

Kako navodi, ako na izborima pobedi Šapić – podržaće ga, dok ako pobedi kandidat opozicije Vladeta Janković onda „ide u opoziciju, ali to se neće desiti“.

„Gledajući protivkandidate, ni od jednog nije sramota izgubiti, to su ugledni ljudi, ljudi koje je neko predložio i ja ni o jednom neću da pričam ništa loše“, izjavio je osamdesetogodišnji Fila za N1.

Fila je poznati advokat koji je bio zastupnik Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika Srbije i SR Jugoslavije i nekadašnjeg lidera socijalista.

Milošević je preminuo 11. marta 2006. godine u pritvoru Haškog tribunala gde mu se sudilo za ratne zločine.

Ivica Dačić, lider socijalista i nosilac te liste na parlamentarnim izborima, smatra da je Fila „oličenje starog, pravednog i šarmerskog duha Beograda“.

„Nije predložen za gradonačelnika zbog partijskog uverenja, već zato što može da bude ponos Beograda“, izjavio je Dačić za televiziju Hepi.

Broj dva na listi socijalista je Nikola Nikodijević, trenutno predsednik gradske skupštine, a na trećem mestu Rade Basta, direktor „JKP“ Beogradske elektrane.

Visoko je pozicionirana i Ivana Vilotijević, gradska sekretarka za zaštitu životne sredine.

• Koliko je važan predsednik Skupštine Srbije
• Krkobabić: „Zadatak nam je da mladi iz sela ne idu na čuku da hvataju signal za internet“

„Dr Vojislav Šešelj – Srpska radikalna stranka“

Lista radikala na svim izborima tradicionalno nosi ime Vojislava Šešelja, dugogodišnjeg stranačkog lidera, osuđenog za ratne zločine pred Haškim tribunalom.

Tako je i sada, ali prvi na listi je Miljko Ristić, kardiohirurg, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i donedavni lekar u Fudbalskom savezu Srbije, kao i član uprave Fudbalskog kluba Crvena zvezda.

Potom slede preduzetnik Todor Šljivar, pa student Vladimir Šešelj, inače sin lidera stranke.

Na sedmom i osmom mestu su mašinbravari Mirko Cvejić i Zoran Graovac, nastavnik razredne nastave Dragiša Stanojević, a na listi ima i penzionera, učenika, vozača, radnika obezbeđenja.

Prilikom predaje liste za parlamentarne izbore, Šešelj je izjavio da su na spisku samo članovi Srpske radikalne stranke (SRS), a deluje da je slična taktika i za beogradske izbore.

Kako navodi, radikali se nikada nisu bavili „forsiranjem glumaca, pevača i penzionisanih sportista koji nakon izbora neće zastupati stranke na čijim su listama“.

• Hag: Šešelju deset godina ali ne ide u zatvor

„Milica Đurđević Stamenkovski – Srpska stranka Zavetnici“

Posle radikala, proglašena je lista još jedne desničarske opcije – Zavetnika.

Prvi na listi Zavetnika je Mladen Kočica, specijalista kardiovaskularne hirurgije i kardiohirurg u Univerzitetskom Kliničkom centru Srbije.

Sledi Milica Đurđević Stamenkovski, liderka Zavetnika.

Po proglašenju liste, Đurđević Stamenkovski je izjavila da biografija Kočice pokazuje da je reč o „velikom stručnjaku i humanisti“.

„Kao specijalista kardiohirurgije borio se za srca ljudi, sada je vreme da spasi i dušu Beograda“, izjavila je ona.

Na trećem mestu liste Zavetnika je diplomirani menadžer Dušan Stojiljković, pa pravnica Bojana Bukumirović, a onda student Stefan Jovanović.

„Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda“

Peta lista je na beogradske izbore krenula sa mnogo ambicija i verom da bi tokom aprilskog glasanja u prestonici Srbije najpre moglo da dođe do smene vlasti.

Vladeta Janković, nekadašnji ambasador Jugoslavije u Vatikanu i Velikoj Britaniji, kandidat je široke koalicije opozicionih partija i pokreta.

Nju čine Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, Narodna stranka (NS) Vuka Jeremića, Demokratska stranka (DS), Pokret slobodnih građana (PSG), Udruženi sindikati Srbije „Sloga“, Pokret za preokret, Pokret Slobodna Srbija.

Jankovićevu listu upravo čini kombinacija ljudi iz tih partija.

Na drugom mestu je profesor Vladimir Obradović iz SSP-a, zatim ekonomistkinja Vesna Petković iz DS-a, istoričarka Mila Popović iz SSP-a i Miloš Pavlović iz Narodne stranke.

Bivši gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je na 60. poziciji liste, a mediji uveliko pišu ko bi sve mogao da se nađe u Jankovićevom „timu za Beograd“.

Kako navode, glumcu Tihomiru Staniću namenjena je kultura, bivšem vaterpolisti Danilu Ikodinoviću sport, a psihologu Žarku Trebješaninu obrazovanje.

• Priča o golovima i glasovima: Da li srpski sportisti treba da se više politički angažuju

Osamdesetjednogodišnji Janković, inače filolog i profesor Univerziteta u Beogradu, dugo je deo političke scene.

U politiku je ušao početkom devedesetih, kao zvaničnik Demokratske stranke, a posle raskola u demokratama postaje jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije u vreme dok je na njenom čelu bio Vojislav Koštunica.

Koštunica je bio zajednički kandidat opozicije na izborima u septembru 2000. godine kada je pobedio Slobodana Miloševića, a posle petooktobarskih promena iste godine postao je predsednik SR Jugoslavije – državne zajednice Srbije i Crne Gore.

Vladeta Janković je dugogodišnji poslanik u Narodnoj skupštini Srbije i Saveznoj skupštini SR Jugoslavije, a bio je i visoki savetnik Koštunice dok je obavljao funkciju predsednika SR Jugoslavije.

„Dr Miloš Jovanović – Nada za Beograd“

Šesta izborna lista je lista koalicije Nada, koju čine Demokratska stranka Srbije, Pokret za obnovu kraljevine Srbije i još 25 udruženja građana.

Nosilac liste je Vojislav Mihailović, unuk Dragoljuba Mihailovića, vođe četničkog pokreta za vreme Drugog svetskog rata.

Mihailović je po predaji liste izjavio da Nada ima tim „mladih, ali iskusnih ljudi, koji su spremni da preuzmu odgovornost za vođenje grada“.

„Akcenat ćemo staviti na rešavanje problema zagađenja, urbanističkog haosa i saobraćajnih gužvi, dok prigradska naselja moraju da imaju iste infrastrukturne uslove kao i centar grada“, naveo je Mihalović.

„Sramota je da u 21. veku delovi grada nemaju struju, vodu i kanalizaciju.“

Miloš Jovanović, lider DSS-a i kandidat koalicije Nada na predsedničkim izborima smatra da je njihov program za Beograd „najozbiljniji i najpromišljeniji“.

Jovanović je inače prilikom predaje liste pohvalio političke protivnike.

Kako navodi, pokret Ne da(vi)mo Beograd je odložio predaju liste kako bi njegova koalicija na beogradskim izborima imala isti redni broj kao na parlamentarnim.

To je, kaže, primer politike normalnosti i fer-pleja.

Do kompromisa je, deluje, došlo i na listi koalicije Nada – Jovanović je drugi, a potom se do kraja liste redom smenjuju ljudi iz DSS-a i POKS-a.

• Ko je bio Britanac Bil Hadson koji je hteo da pomiri Tita i Dražu

„Moramo – Dobrica Veselinović“

Na sedmom mestu je lista koja se na ovim izborima predstavlja kao jedna od zelenih opcija, sa ekologijom kao jednom od ključnih tema.

Kandidat za gradonačelnika upravo je Dobrica Veselinović, lider pokreta Ne da(vi)mo Beograd, koji je i prvi na listi.

Na drugom mestu je programska menadžerka Natalija Simović, a na trećem Radomir Lazović, takođe visoki funkcioner pokreta Ne da(vi)mo Beograd.

• Mogu li građanski pokreti da zamene opozicione stranke u Srbiji

Reč je pokretu nastalom 2015, čiji je zaštitni znak žuta patka, a koji je postao prepoznatljiv po protestima protiv projekta Beograd na vodi i rušenja u Savamali.

Na ovoj listi, najviše se kao zanimanje ponavljaju politikolozi i politikološkinje.

„Ja sam Dobrica i tu sam da budem dobar gradonačelnik svima“, izjavio je Veselinović po saopštenju odluke pokreta da on bude kandidat za gradonačelnika.

„Ne smemo dozvoliti da oni koji sada upravljaju nastave da uništavaju grad – moramo da pobedimo, jer Beograd ne sme da bude najzagađeniji grad“, dodao je.

Pogledajte i video kako je biti fotograf na političkom mitingu u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]