Školski policajac — O bezbednosti u 1.844 škole u Srbiji u ovom trenutku brine 3.448 policijskih službenika, objavio je MUP

Nekoliko đaka sa rančevima odmahuje roditeljima, pa brzim koracima ulazi u školu.

Na ulazu dvoje ljudi u plavim uniformama – školski policajci.

Prizor ispred osnovne škole „Jovan Popović“ u beogradskom nasilju Karaburma, od pre dva dana može da se vidi u gotovo svakom gradu Srbije.

Posle tragedije u osnovnoj školi u centru Beograda i masovnog ubistva u selima kod Smedereva i Mladenovca, prigradskoj beogradskoj opštini, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, najavio je da će u svakoj školi u zemlji tokom nastave biti prisutan bar jedan policajac.

„Populistička mera, jeftino rešenje da se namiri narod, a zapravo treba razmisliti kako da promovišemo i negujemo pristojno društvo, u svim sferama života, da poradimo na digitalnom opismenjavanju, da odrasli nauče da kontrolišu i ograniče pristup internetu deci.

„Umesto tih policajaca, voleo bih da u svakoj školi rasporede po još nekoliko nastavnika, da smanjimo broj đaka sa više od 30 dece u odeljenju na najviše 20, kako bi učitelji mogli bolje da im se posvete“, kaže Dejan Hristov, roditelj dvoje dece iz Niša, za BBC na srpskom.

Anu Veljović, majku dvoje dece iz Beograda, pak, dodatni broj ljudi u plavim uniformama u školskom dvorištu umiruje.

„Osećam se bezbednije, a mislim da će se i deca osećati zaštićenije“, kaže ova majka za BBC na srpskom.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) navode da će školski policajci „prisustvom preventivno delovati, ulivati sigurnost i učenicima i roditeljima da su tu predstavnici države koji će da ih zaštite“.

O bezbednosti u 1.844 škole u Srbiji u ovom trenutku brine 3.448 policijskih službenika, objavio je MUP na zvaničnoj stranici na Fejsbuku.

Jedan od ulaza u školu „Vladislav Ribnikar" — Jedan od ulaza u školu „Vladislav Ribnikar“

Koje su nadležnosti školskog policajca?

Pre dve decenije započet je prvi projekat pod nazivom „Školski policajac“, koji su pokrenuli Ministarstvo prosvete i sporta (MPS) i Ministarstvo unutrašnjih poslova.

Od upoznavanja s problematikom škole u kojoj se angažuje, učenicima, roditeljima, nastavnim osobljem, neposrednog prisustva u školi, njenoj neposrednoj okolini u vreme dolaska učenika, početka, trajanja nastave, s posebnim akcentom na vreme velikog odmora, smena do uočavanja i otkrivanja krivičnih dela, prekršaja i drugih oblika asocijalnog ponašanja u školi i njenoj neposrednoj blizini, nabrajaju nadležnosti Danica Spasić i Dalibor Kekić u radu „Bezbednost u školama i angažovanje školskih policajaca“.

Istraživanje „Uloga školskih policajaca u sprečavanju i suzbijanju nasilja u školama“ na koje se autori pozivaju, rađeno pre jedne decenije, pokazalo je da je 95 odsto ispitanika još tada smatralo da je u njihovoj školi potreban školski policajac i da ga treba angažovati u svim školama u Srbiji bez obzira na bezbednosnu problematiku.

Mnogobrojna američka istraživanja, gde su tragedije poput ovih česte, pokazuju da se angažovanjem školskih policajaca smanjila stopa nasilnog ponašanja, a da su prosvetne ustanove postale bezbednije mesto.

Posle pucnjave u Parklendu 2018, u saveznoj državi Florida kada je ubijeno 17 učenika, ova država je donela zakon po kom svaka škola mora da ima naoružanog čuvara.

I Sreten Jugović, profesor Kriminalističko-policijskog univerziteta u Beogradu, smatra da će prisustvo školskih policajaca doprineti sprečavanju i suzbijanju nasilja i maloletničkog kriminala u školama.

„Taj policajac bi trebalo da bude ‘drugar’ deci, njihov zaštitnik od nasilnika, da ‘zanatski’ prikuplja informacije o njihovom ponašanju, da ih štiti, njihove živote, telesni i psihički integritet i druga prava i slobode, bude im na usluzi za vreme odmora, kao i da štiti prostor oko škole.

„Da deluje ‘policijski’ a ne kao duplirano fizičko obezbeđenje, koje već postoji u školama“, navodi on u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Da li je privatno obezbeđenje zamena za školskog policajca?

Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, Savet roditelja odlučuje da li će škola imati privatno obezbeđenje ili ne.

Radnike privatnog obezbeđenja ne plaća škola, već roditelji đaka i to na dobrovoljnoj osnovi.

Obezbeđenja ima i u niškoj školi koju pohađa dete Dejana Hristova, ali njegova supruga i on ove usluge ne plaćaju.

Jovana Luković iz Beograda je neko vreme odvajala novac za školsko obezbeđenje, ali posle neprijatnog iskustva odlučila je da prestane.

„Mi smo izdvajali oko 1.000 dinara po polugodištu, ali više ne, jer po zakonu ne moramo.

„Dete su mi udarili, a oni nisu ništa uradili, poslali ga kući. Pa kakvo je to obezbeđenje?!“, priča ova majka troje dece.

Smatra da se problem nasilja u školama neće rešiti ni većim brojem školskih policajaca, već razgovorom i predanim radom sa decom kako u porodici, tako i u školi.

MUP će u narednom periodu, prema najavama zvaničnika, primiti novih 1.200 policijskih službenika kako bi svaka škola u zemlji dobila uniformisano lice tokom trajanja nastave.

Jasmina Puhača iz MUP-a je rekla da školski policajac treba da se nađe kako učenicima tako i roditeljima.

„U slučaju tuče između učenika, policajac ima obavezu da reaguje. Njegova obaveza je u domenu razdvajanja učenika.

„On treba blagovremeno da reaguje i o svemu obavesti pedagošku službu i nadležnu policijsku stanicu koja će dalje preduzeti sve obaveze, ali i da obavesti centar za socijalni rad“, dodala je ona za RTS.

Šta o tome misle roditelji?

Prisustvo policajaca u školi pruža neki početni privid bezbednosti, ali to ne bi trebalo da bude jedina intervencija kojom se vraća osećaj sigurnosti, ukazuje Tamara Klikovac, vanredna profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu na odseku za psihologiju.

Poslednjih dana, ona zajedno sa kolegama, provodi vreme u školi gde je učenik ubio osmoro đaka i čuvara, razgovarajući sa roditeljima i decom.

„Mnogo je tu nesigurnosti i nepoverenja, ali su na pitanje da li im znači što će na jednom i drugom ulazu biti policajca, odgovarali potvrdno.

„Naravno, ti policajci moraju da budu dodatno obučeni, ne samo da stoje, već i da nešto urade, kažu i provere, da uspostave kontakt sa decom, da se nasmeše“, govori Klikovac za BBC na srpskom.

Radiša Radovanović, otac dvoje dece iz Kosjerića na zapadu Srbije, jedan je od onih roditelja kog najave o prisustvu školskog policajca ne čine sigurnijim.

„Nije ih bilo u moje vreme, a ovo me ne umiruje nipošto“, kaže on kratko i ljutito u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

Ana Veljović, danas majka dvoje dece iz Beograda, u školu je odlazila u pratnji starijeg brata i, kako kaže, nije bilo potrebe da je odrasli prate, a roditelji su dolazili u školu samo kada je roditeljski sastanak.

„Sporadični slučajevi tuča u školama nisu bili dovoljan alarm da se reaguje, bili su samo vest za jedan dan, a već drugog bi svi nastavljali dalje.

„Sve ovo nas je sada uznemirilo“, ističe.

Deca su danas, kaže ova majka, usmerena na neke druge stvari, a i tehnologija im odvlači pažnju od škole.

„E tu nastaje naša neprestana borba sa današnjim vremenom i tehnologijom“, dodaje ogorčeno.

Iako su se u pojedinim školama i pre ovih nemilih događaja sretali ljudi u plavim uniformama, deca ovih dana imaju pregršt pitanja za njih, mnogo više nego ranije.

„Pored dečje znatiželje i pitanja kako se postaje ili da li je teško biti policajac, deca pitaju i zašto je Kosta ubio svoje drugove.

„Policajci su zatečeni tim pitanjem, a primetno je da su deca mnogo tiša nego obično“, izjavio je Željko Brkić, državni sekretar MUP-a.

Da li škole u regionu čuvaju policajci?

Uprava policije Crne Gore pokrenula je 2005. godine pilot projekat „Školski policajci“ koji je trajao tri godine.

Za bezbednost škola je tada bilo zaduženo 150 policajaca, koji su uglavnom radili u osnovnim i srednjim školama u urbanim sredinama, podaci su Ministarstva prosvete.

U ovom trenutku nema ni kadrovskih ni materijalno-tehnički kapaciteta za dovoljan broj školskih policajaca imajući u vidu veliki broj osnovnih i srednjih škola u ovoj državi, naveli su iz Uprave policije krajem aprila 2023.

Posle tragedije u Beogradu, Slovenija i Bosna i Hercegovina su najavile da će povećati broj policajaca ispred škola kao vid preventivne mere.

Hrvatski ministar nauke i obrazovanja Radovan Fuks najavio je osnivanje radne grupe koje će analizirati bezbednost i zaštitu škola u državi.

‘Zapustili smo obrazovni sistem’

Tamara Klikovac smatra da smo kao društvo poslednjih 20 godina „duboko zapostavili rad, kako obrazovni tako i vaspitni“.

„Zapustili smo obrazovni sistem, propustili smo da decu naučimo nekim osnovnim stvarima, nastavnike smo degradirali.

„Nemamo više radionica o empatiji, o emotivnoj inteligenciji, nismo ih naučili kako da rešavaju sukobe, jer u redu je da ima konflikata, ali treba da ih naučimo kako se oni prevazilaze“, objašnjava ona.

Posle kratke pauze dodaje: „Zamislite dokle smo došli ako nam škole čuvaju policajci.“

Profesor Jugović veruje da treba raditi i na osnaživanju institucija, ponajviše porodice, škole, ali i lokalnih samouprava, udruženja, policije.

„Najviše se očekuje od države jer jedino država primenom različitih mera, mahom upravnih, ali i normativnih i sudskih, može da se sa nasiljem.

„Treba osnaživati prevenciju, mere fizičko-tehničke zaštite i rezultati neće izostati“, dodaje.

Dejan Hristov iz Niša smatra da svi moraju da izađu iz zone komfora kako bi se pomoglo i nastavnicima, jer će se tako pomoći i deci.

„Nastavnici su ostavljeni na vetrometini, sami i napušteni od sistema, bore se za decu kako znaju i umeju.

„Kriminalci, lažni idoli nam šetaju po školama i rukuju se s decom, roditelji pametuju, laktaju se i guraju decu napred po svaku cenu, dok maloletnici po ćoškovima smišljaju koliko lajkova će dobiti za novu objavu i kako još bolje da zloupotrebe sopstvena prava, a nastavnik za to vreme, mali i ponižen i ostavljen od svih nas, gleda u pod i ćuti, srećan ako ga ne tuže, ako ga ne biju“, zaključuje on.

Pogledajte kako je izgledala šetnja u tišini posle tragedija u Beogradu i okolini Mladenovca