Srbija, cene i nameštaj: Koliko je poskupelo opremanje i sređivanje doma

Skoro dva meseca Biljana Bojović iz Novog Sada opremala je stan.

Morala je da kupi sve, od bele tehnike do nameštaja: ugaone garniture, ormara i kuhinje.

„Kada sam pre skoro dva meseca krenula sve da realizujem, cene su drastično skočile“, kaže ona za BBC na srpskom.

Troškovi opremanja stana porasli su za tačno 15,7 odsto u odnosu na isti period prošle godine, navode iz Republičkog zavoda za statistiku (RZZS).

• Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
• Koliko se u Srbiji i na Balkanu istanjio kućni budžet i kako je u svetu
• „Smanjila sam malo meso, šta ću“: O poskupljenjima – kako žive i štede studenti i penzioneri u Srbiji

Kada se skok cena uporedi sa prethodnim godinama, razlika je veća.

U odnosu na isti period 2020, cene su skočile za 19,3 odsto, a za 20,1 odsto ukoliko se poređenje vrši sa novembrom 2019, pokazuju podaci RZS-a.

Više cene posledica su pandemije korona virusa i zastoja u proizvodnji i transportu materijala do kojih je dolazilo kada su države bile prinuđene da uvode zabrane kretanja kako bi sprečile širenje zaraze.

Tako je još krajem prošle godine kompanija Ikea povećala cene proizvoda.

„Nažalost, došlo je značajnog porasta troškova duž celog lanca snabdevanja, od sirovih materijala, preko transporta do logistike.

„Kako ovo još uvek traje, morali smo da povećamo cene“, napisala je predstavnica kompanije na Tviteru u decembru 2021.

Do daljeg, još većeg rasta cena, došlo je i zbog rata u Ukrajini i inflacije koja je usledila.

„Pokrenula se spirala inflacije i jedno drugo vuče.

„Pre svega to su naravno energenti, hrana, ali i uopšte materijali koji se koriste u prerađivačkoj industriji, njihove cene rastu“, kaže Bojan Stanić iz Privredne komore Srbije za BBC na srpskom.

Šta sve stoji iza povećanja cena

Cene nameštaja u prodavnicama kompanije Ćimo iz Loznice, koja se bavi proizvodnjom i prodajom nameštaja, porasle su za oko 15 odsto u odnosu na period pre dve godine.

Dodaju da je to mnogostruko manje u odnosu na poskupljenje materijala neophodnih za proizvodnju.

„Do rasta cena je došlo usled značajnog i nekontrolisanog rasta svih direktnih i indirektnih troškova proizvodnje, počev od sredine 2020″, kažu iz ove kompanije za BBC na srpskom.

Zbog inflacije i rasta cena skuplji je i uvoz sirovine koji se koristi u proizvodnji nameštaja, objašnjava Bojan Stanić.

„Kontaktirali smo nekoliko značajnih firmi u Srbiji koje proizvode nameštaj.

„Oni kažu da su im cene repromaterijala koji koriste u proizvodnji poskupele u rasponu od 40 do 50 odsto“, kaže on.

U cenu nameštaja uračunavaju se i prateći troškovi, kao što je potrošnja energije, uslužni poslovi, opravka mašina ili nabavka novih, dodaje Stanić.

Cena struje u Srbiji poskupela je za 8,3 odsto u septembru, a tokom leta je povećana taksa za povlašćene snabdevače struje.

Stanić dodaje i da „mnoge zemlje ograničavaju izvoz drvene građe iz prostog razloga što žele da oni proizvode nameštaj.“

„To znači da naša drvna industrija ne može da uvozi dovoljno sirovina zbog čega se povećavaju cene“, kaže on.

Rast cene i kod stolara

Bojović nije mogla sve da kupi u salonu nameštaja.

Živi, kaže, u relativno malom stanu zbog čega je želela da iskoristi prostor što je više moguće.

Da bi to uradila, obratila se stolaru.

Sada čeka da joj stignu ormari, kuhinja i sve ostalo.

„Najviše sam se iznenadila cenama majstora.

„Nekada smo pravili kuću, sećam se kako je tada bilo drugačije i da je bilo mnogo lakše platiti majstora“, kaže Bojović.

Miloš Grbić, vlasnik firme CoArch koja se bavi proizvodnjom nameštaja od pločastih materijala, kaže da je više faktora uticalo na rast cena usluga.

„Prema našem iskustvu, pločasti materijali su poskupeli u proseku za 10 do 15 odsto, okovi, odnosno šarke, klizači i slično za 20 do 25 odsto.

„Poskupelo je i gorivo, a plate su morale biti nivelisane“, kaže Grbić za BBC na srpskom.

Ističe da sve to utiče na cenu konačnog proizvoda.

Dodaje da nije siguran zbog čega je materijal poskupeo, da li zbog inflacije, rata u Ukrajini ili je nešto treće u pitanju, ali kaže da to nije uticalo na promet i potražnju.

„Kod nas se sve odvija normalno ili je čak malo i porasla tražnja“, navodi.

Iz Privredne komore Srbije objašnjavaju da su svetska kriza i nedostatak sirovina osnovni uzrok poskupljenja drveta i repromaterijala za proizvodnju nameštaja.

„Činjenica je da su cene repromaterijala za proizvodnju nameštaja drastično povećane i samim tim je došlo do poskupljenja nameštaja koji proizvode.

„Repromaterijali su većinom iz uvoza, posebno za proizvodnju pločastog i tapaciranog nameštaja“, kažu iz Udruženja za šumarstvo, preradu drveta, industriju nameštaja i papira Privredne komore.

Ko profitira od globalnog porasta cena:

Kako se rast cena odražava na promet?

Iskustva su drugačija, te iz kompanije Ćimo navode da je tražnja opala.

„Kako se za kupovinu nameštaja izdvaja iz diskrecionog dohotka građana, tražnja je daleko elastičnija“, kažu.

Diskrecioni dohodak je novac kojim se raspolaže posle podmirenja osnovnih životnih potreba.

„To posledično dovodi do pada prometa ili u najmanju ruku promene u strukturi tražnje za pojedinim proizvodima“, objašnjavaju iz Ćima.

U kompaniji Ikea, međutim, promet raste.

„Iako je iza nas jedna izazovna godina, koja je uticala na ceo privredni sektor, rast od 14 odsto pokazuje da smo uspeli da se prilagodimo novim načinima rada i odgovorimo zahtevima tržišta“, kažu iz ove kompanije za BBC na srpskom.

Obe firme ističu da nude određene posebne uslove kupovine kako bi održali promet za vreme krize.

„To radimo u onoj meri u kojoj korigovanje cene neće dovesti do pada kvaliteta proizvoda.

„U tom slučaju na dugi rok troškovi bivaju daleko veći, kroz servis i smanjenu stopu povratka potrošača“, kažu iz Ćima.

• Ko je danas siromašan u Srbiji: Šta kažu podaci, a šta novčanik
• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“

Iz Ikee navode da pronalaze način da konačne cene njihovih proizvoda ostanu što pristupačnije kupcima.

„Globalne promene, porast cena sirovina i energenata, kao i inflacija, utiču na sve, pa i na nas.

„Kako bismo odgovorili na ove izazove, od početka oktobra smo snizili cene nekih grupa proizvoda i do 20 odsto“, objašnjavaju.

‘Kupovina uz taktiku’

Bojović kaže da treba uložiti truda i strpljenja kako bi se pronašli najpovoljniji komadi nameštaja.

„Trebalo bi obići salone nameštaja, tražiti na internetu, sačekati sniženje.

„Osim toga, u nekim prodavnicama se dobije popust na plaćanje gotovinom“, dodaje.

Kaže i da su nekad cene istih proizvoda u različitim prodavnicama značajno drugačije, a da ponekad variraju i od toga da li se komad nameštaja poručuje preko interneta ili u salonu.

„Ali ako se malo potrudimo, potražimo na internetu, sačekamo sniženja, moguće je pronaći kvalitetnije stvari po nižoj ceni“, dodaje ona.

Iako je uložila vreme i trud u istraživanje i upoređivanje cena, ipak ističe da ju je na kraju sve koštalo više nego što je mislila.

„Jeste sve otišlo gore i mnogo je skuplje u odnosu na pre par godina, ali je opet daleko povoljnije nego koliko trošimo na svakodnevni život.

„Nameštaj kupujemo jednom i ima pet do deset godina garancije“, navodi.

Iako je kupovina kompletnog nameštaja za stan krupan finansijski poduhvat, dodaje da se to radi jednom u nekoliko godina i „mirni ste neko duže vreme“.

Student dizajna iz Južne Koreje pretvara zaštitne maske u nameštaj:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]