Srbija, cigarete i zabrana pušenja: Zašto su kafići i restorani i dalje puni duvanskog dima

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Pušio sam pune 44 godine i to nišku Drinu bez filtera. Uskoro će biti 8 godina kako ne pušim. Ostavio sam duvan zato što se više ne proizvode cigarete od kvalitetnog duvana kao nekad (hercegovački, vranjanski, makedonski…). Proizvodi se američki duvan koji bez hemije ne može da se puši.
   Ali nije to najvažnije. Pitam se zašto se ista kampanja kao protiv duvana ne vodi i protiv droga i alkohola? Zbog duvana se nije ni jedna porodica raspala, nije došlo do porodičnog nasilja ali zbog droge i alkohola jeste. Duvan smrdi, to je tačno. Zabranite onda proizvodnju od Virdžinije i Berleja, neka se vrate stare „domaće“ sorte i duvan više neće smrditi već mirisati. Nekad se stavljao u ormane protiv moljaca, kao sad lavanda. Što se tiče karcinoma pluća, oboljevanja ju i oni koji nikad nisu pušili. Da lekari stvarno znaju od čega nastaje rak našli bi i lek. Ovako samo pričaju te ovo je kancerogena materija te ono je kancerogena materija a leka i dalje nema. Ako se slučajno rano otkrije i na mestu gde može da se hirurški odstrani desi se da se život značajno produži. Ostalo lečenje je samo mučenje i produžavanje agonije.

   1. Iz istog razloga sam i sam prestao da pušim, sve vrste cigareta imaju istu aromu, tačnije-smrde. Nekada su čak i najjeftinije cigarete imale svoju aromu, da ne pominjem sarajevski Malboro, Kent, Danhil itd.

   2. Moj deda je imao pored kreveta kofu sa peskom, nije imao pikslu. Palio je jednu za drugom, besomučno je uništavao cigare, i samo je zabadao u pesak jednu za drugom. A ironija u svemu tome je da je on preminuo u 91 godini. Doktori su rekli da je umro prirodnom smrću, ne od bilo kakve bolesti. Neverovatno ali istinito.