Za potrebe završnog rada i teme kojom je izabrala da se bavi na fakultetu, Milica* je zagazila u mračne, ali pregledne vode dark veba.

Istraživala je ono po čemu je ovaj kutak interneta poznat – trgovinu drogom, oružjem i pedofiliju.

„Slušala sam razne priče, ali nisam očekivala da će zaista biti tako.

„Uz tehničke veštine i znanja gde da tražiš, većina ne toliko ozbiljnih stvari je bila ‘na izvol’te'“, kaže 27-godišnja Novosađanka za BBC na srpskom.

Ovaj deo interneta, čije ime u prevodu sa engleskog jezika znači „tamna mreža“ i do kog ne može da se dođe klasičnim pretraživačima, jedni vide kao platformu za kriminalne aktivnosti, ali ga drugi smatraju bastionom slobode.

Na njemu se okupljaju aktivisti, kao i korisnici interneta u autoritarnim režimima gde postoji cenzura.

Iako dark veb postoji još od 2000, srpske vlasti su o njemu počele da pričaju posle tragedije u Beogradu kada je 13-godišnjak u školi „Vladislav Ribnikar“ ubio devetoro učenika i čuvara i ranio još šestoro đaka i nastavnicu istorije.

Nekoliko sati posle masovne pucnjave, Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, predložio je deset mera kojim bi se sprečile buduće tragedije.

Jedna od njih je i da Vlada Srbije zabrani pristup dark vebu i drugim mestima, „gde maloletnici mogu da vide kako se vrši ubistvo ili nabavlja droga“.

Vladimir Radunović, stručnjak za sajber bezbednost, objašnjava da dark veb služi da bude nevidljiv, ali da nije i neminovno zlonameran.

„Problem je što najpoznatiji i najveći deo njega čine crna tržišta, na šta ljudi najčešće misle kada kažu dark veb“, navodi Radunović za BBC na srpskom.

Internet na drugačiji način

Običnim, i većini poznatim pretraživačima kao što su Gugl hrom, Safari, Mozila fajerfoks i Bing, korisnici mogu samo da „zagrebu“ površinu onoga što postoji na internetu.

Radunović objašnjava da se vidljivi i nevidljivi internet razlikuju prvenstveno u tehničkom pogledu.

„Tu se misli na protokole kojima se pristupa internetu, način na koji funkcionišu i put do pronalaženja onlajn sadržaja.

„To su i dalje serveri koji stoje u nekim državama i rade isto što i naši privatni ili serveri Fejsbuka“, navodi.

Dodaje da se njima ne pristupa na isti način i da ne možemo da ih guglamo, odnosno ukucamo adresu i dođemo do njih.

„Koriste se pretraživači ili aplikacije namenjene za to, a najpoznatiji je Tor.

„Sistem je napravljen tako da ste anonimni i da sakrijete trag“, objašnjava stručnjak za sajber bezbednost.

S obzirom na tehničku podlogu ovog dela interneta, Radunović kaže „da je moguće, država bi ga blokirala“.

„Ali mi nemamo nijedan slučaj da je neka država to uradila.

„Teoretski bi određeni protokoli mogli da se izoluju, ali to bi moralo da se uradi na nivou telekomunikacionih operatera i da se uvede neka vrsta cenzure svima u državi“, navodi.

Dodaje da to zahteva određenu tehniku, opremu i pravne i političke odluke.

I posle svega, te zabrane se opet mogu zaobići, navodi Radunović.

„Obično su oni ljudi koji hoće da dođu na dark veb, iz bilo kojih razloga, vrlo vešti da to i urade, sakriju tragove i zaobiđu sve legalne tokove“, kaže.

Ističe da država može da spreči ‘običnu raju’ da ode na dark veb, ali da će ona svakako retko i da zaluta tamo.

„Jako je teško te koji hoće, kriminalce, sprečiti da odu tamo.

„Tehnički nije moguće da prepreke ne zaobiđe onaj ko hoće“, navodi.

Šta je dark veb:

Šta je „dark veb“

Cenzura i presedan

Druga strana medalje na dark vebu je njegov značaj koji ima u pojedinim delovima sveta.

On pomaže ljudima koji žive pod cenzurom interneta, gde je zabranjeno pričati ili čitati o nečemu.

U ovakvim zemljama, dark veb omogućava ljudima da razgovaraju.

Koriste ga i novinari koji žele da sakriju izvore, uzbunjivači ili ljudi koji nemaju pristup određenim društvenim mrežama u njihovoj državi.

Neke medijske kuće, pa i BBC, imaju dark veb sajtove na Toru, preko kojih objavljuju informacije na mestima gde je internet cenzurisan.

„Ovo je u skladu sa misijom BBC-ja da omogući pristup pouzdanim vestima publici širom sveta“, navodi BBC.

Države poput Kine, Irana i Vijetnama su među onima koje su pokušale da blokiraju pristup sajtu BBC Njuz.

Tako je i Rodžer Dingldin, izumitelj pretraživača Tor, naveo da ovaj alat ne vrši zločine, nego ih vrše ljudi.

„Ima loših ljudi koji koriste internet i oni rade loše stvari, ali oni to ne čine zbog Tora.

„Nije se pojavila nova grupa loših ljudi na svetu samo zato što je nastao Tor“, navodi.

Radunović kaže da ukoliko država želi da zabrani neki servis poput TikToka, Tvitera ili dark veba, to ne može da učini samo za deo sadržaja.

„To je pitanje pravnog i vrednosnog okvira do koga, na primer, Evropska unija (EU) dosta drži jer filtriranje servisa predstavlja cenzuru i sadržaja koji nije nelegalan ili problematičan.

„Ne smete na tom nivou da rešavate probleme cenzurom“, navodi.

Pogotovo što bi, dodaje, cenzurisanje dark veba podrazumevalo određenu vrstu opreme koja ima mogućnost da ulazi dublje u internet pakete korisnika i zna koje protokole oni koriste.

„To je formalno protiv vrednosnog sistema Evrope i zapadnog sveta, poput sloboda u EU, a mi smo trenutno u procesu priključenja ovoj zajednici.

„Vrlo teško da bismo mi i politički to smeli da uradimo na takav način, to bi bio presedan“, objašnjava.

Dodaje da autoritarni režimi često pribegavaju tome pa neke zemlje potpuno blokiraju Fejsbuk i druge platforme, ali ‘filtriranje sadržaja’ je vrlo retka praksa u demokratskom svetu, čak i kada se govori o ozbiljnim stvarima kao što je zloupotreba dece.

„Policija iz različitih zemalja sprovodi zajedničke akcije da se utvrde počinitelji.

„Američki Federalni istražni biro (FBI) se ozbiljno bavi time“, ističe.

Dodaje da srpsko Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal ima dobru saradnju sa ovom američkom službom i da na „razne načine uspevaju da dolijaju kriminalcima“.

Tako je, prema pisanju Politike, FBI obavestio srpske organe o maloletniku iz Bačke Topole, koji je išao u gimnaziju u Subotici, da je navodno planirao masakr u vrtiću.

I pre nego što je uhapšen, maloletnik je privukao pažnju FBI-ja pretražujući kako se prave bombe, piše Politika.

Policija sarađuje i u suzbijanju ozbiljnih crnih tržišta drogom i oružjem na dark vebu, kaže.

„Dark veb je problem, recimo, za terorizam.

„Teroristi su u nekoliko slučajeva nabavljali tamo oružje jer mogu da sakriju tragove, ali to je organizovana grupa i niko tamo nije zalutao“, navodi.

‘Moraš da znaš gde da tražiš’

Iako je pristupila dark vebu, Milica ipak nije u potpunosti uradila fakultetsku obavezu onako kako je zamislila.

„Kada sam ušla na dark veb, u početku nisam videla ništa posebno, samo običan pretraživač.

„Uspela sam da dođem do stranica gde se prodaju droga i oružje, ali dalje od toga se nisam pomerila“, kaže Milica.

Dodaje da ‘moraš da znaš gde da tražiš’ da bi došao do strašnijih stvari kao što su ilegalna pornografija ili zlostavljanje dece.

„Sve dok od nekoga ne dobiješ poziv za određenu ‘sobu’ u kojoj se dele takvi sadržaji, ništa od toga ne možeš da vidiš na dark vebu“, navodi.

Radunović objašnjava da stranice na dark vebu nisu indeksirane Guglom, odnosno nisu unete u bazu vidljivog interneta.

„Ali imate pretraživače na dark netu za ovakve stranice i sve funkcioniše isto.

„Međutim, negde ne možete da uđete i u tome je štos“, navodi.

Dodaje da ozbiljne kriminalne grupe i krugovi koji dele snimke zlostavljanja dece imaju velike nivoe zaštite kako ih ne bi pronašla policija, te se tamo dospeva „na poziv“.

Šta je Tor?

Milica je imala poteškoća da uđe na dark veb iako kaže da dobro barata kompjuterom.

„Uz malu pomoć prijatelja koji se bavi informacionim tehnologijama – uspela sam“, navodi.

Pristup joj je omogućio Tor, a ovo ime predstavlja akronim od naziva The Onion Router (Ruter luka).

Baš kao što je ovo povrće višeslojno, tako i pretraživač ima više slojeva enkripcije.

Enkripcija je način šifrovanja računarskih podataka tako da ih mogu čitati samo ljudi za koje želite da ih pogledaju.

Ona je osnovni element i onlajn kupovine i bankarstva, a mejlovi i poruke su nečitke ukoliko ih neko presretne.

Tor je razvila Istraživačka laboratorija američke mornarice i nastavlja da dobija sredstva od američkog Stejt departmenta.

Tor uspeva da sakrije lokaciju i identitet korisnika, šaljući podatke zaobilaznom rutom, koristeći nekoliko „čvorova“ – što u ovom kontekstu znači korišćenje drugih računara i kompjuterskih servera kao tačke povezivanja.

Enkripcija koja se nanosi na svakoj tački na ovom putu onemogućuje da se osoba poveže sa određenom aktivnošću.

Iz ugla vebsajta do kog stigne krajnji zahtev izgleda kao da saobraćaj dolazi od poslednjeg kompjutera u lancu – poznatom kao „izlazni čvor“ – a ne od osobe koja je sve pokrenula.

Radunović to objašnjava na primeru deset koverti.

„Ako bih pokušao da odem na neki sajt, upakovao bih poruku da tamo idem u deset koverti.

„Na svakoj će pisati samo adresa sledećeg odredišta“, navodi.

Kaže da to ide po raznim kompjuterima u mreži, a ne kroz jedan centar.

„Može da prođe kroz vaš računar ili neki drugi, nasumično je.

„Svaki kompjuter do kog stigne taj koverat samo vidi gde da šalje sledeći i ne zna odakle mu je stigla pošta, koje je konačno odredište i šta je unutra“, navodi.

Dodaje da je, stoga, to strašno teško ispratiti.

„FBI je došao do nekih metoda da se infiltrira u ovu mrežu računara i tako imaju veću verovatnoću da sastave određene kockice veće priče.

„Ali u najvećem broju slučajeva je nemoguće identifikovati ili jako teško, osobe koje manipulišu dark vebom“, kaže.

Ističe da osim FBI-ja, Interpola i većih službi, druge nemaju kapacitete to da rade.

Među njima su i srpske.

„Nemamo kapacitete, tehničku opremljenost i obaveštajne podatke“, navodi.

Ističe da su optuženi za kriminalne radnje po dark veb forumima često državljani Rusije, Ukrajine i istočne Evrope.

„Serveri koji fizički drže te sadržaje su često u Evropi i Americi zato što su tamo slobode takve da se ne ulazi u server bez ozbiljnih dokaza da se tu nalazi nešto što je nelegalno“, objašnjava.

Dodaje da su serveri često u Holandiji i baltičkim državama.

Šta sve može da se nađe na dark vebu?

Neke od stvari koje se lakše pronalaze su razne baze podataka, bankarski računi zaštićeni šiframa i sadržaj novinskih sajtova koji zahtevaju pretplatu.

Tu su i falsifikovani dokumenti poput pasoša.

Radunović kaže da se od kriminalnih stvari mogu naći i podaci ukradenih platnih kartica.

„Njih neko može da kupi i iskoristi za onlajn šoping na tuđi račun.

„U poslednje vreme je popularno i to kako se kradu i cure mnogi privatni podaci koji se mogu koristi za sve i svašta“, objašnjava.

Jedan od primera je sklapanje lažnih profila i identiteta koji kasnije mogu da se koriste za sajber napade ili preprodaju.

Nastankom kriptovaluta pojavili su se i ozbiljniji prekršaji.

Kriptovaluta je oblik digitalne imovine – valuta, alternativnih valuta i virtuelnih valuta, koja se koristi kao sredstvo razmene i ne nadgleda ga centralna finansijska institucija, navodi Britanika.

Radunović kaže da se tako droga može naručivati po istom principu i korisničkom iskustvu kao sa, na primer, Aliekspresa, Amazona ili Ibeja.

„Obično se plaća kriptovalutama kojima se teško ulazi u trag i onda se šalje na razne načine, često i običnom poštom.

„Ima i oružja, ali ono je malo teže za prenos“, navodi.

Dodaje da je u ponudi i sajber oružje, odnosno alati za hakovanje.

„Bez ikakvog znanja o hakovanju, možete kupiti servise kojim biste sproveli napad, a da imate korisničku podršku kao u banci“, navodi.

Ti market izgledaju kao obične onlajn prodavnice.

„To je kao kad otvorite Aliekspres, samo što je izlistana, na primer, droga, umesto kineske robe.

„Napravite nalog, platite, i tako je manje-više za sve ostalo“, objašnjava.

Skoro svaki četvrti ispitanik iz Severne Amerike je 2021. godine prijavio da kupuje drogu sa dark veba, a svaki šesti u Evropi i Okeaniji.

U Rusiji je taj broj 86 odsto, u Finskoj i Švedskoj više od 40 odsto, a više od 30 odsto u Engleskoj, Škotskoj i Poljskoj, pokazuje Svetski izveštaj o drogama koji izrađuju Ujedinjene nacije.

Policijske službe iz velikog broja zemalja su uspele da uhapse 150 osumnjičenih u „najvećoj operaciji te vrste“ prilikom rušenja sajta Dark market u januaru 2021.

Hapšenja su se dogodila u SAD, Nemačkoj, Velikoj Britaniji i na drugim mestima.

Prvi veliki dark veb market za prodaju droge i jedan od najpoznatijih, Silk roud, postojao je od 2011. do 2013.

Njegov osnivač, Amerikanac Ros Ulbriht, služi dve doživotne zatvorske kazne bez mogućnosti pomilovanja.

Ali Milica kaže da dark veb nije toliko strašan, bar za one koji ne znaju šta traže.

„Nisam videla ništa šokantno zato što nisam imala konkretne informacije kuda da se krećem.

„Opasnije snimke sam viđala po običnim društvenim mrežama kao što je TikTok“, navodi.

Ipak, dodaje da dark vebu više nikad nije pristupila.

*Milica nije pravo ime sagovornice. Ona je želela da ostane anonimna i njen identitet je poznat redakciji.

Zašto se dileri droge sa dark veba ne plaše policije:

Zašto se dileri droge sa darkneta ne plaše policije

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

Ostali komentari (2)