Srbija, deca i vršnjačko nasilje: „Deca samo kopiraju ono što vide“ – zašto su neka od njih nasilna

Okružen trojicom vršnjaka, dečak iz Kraljeva pada na pod pošto ga je jedan od napadača udario u glavu – najnoviji slučaj nasilja među mlađim tinejdžerima novo je upozorenje zemlji u kojoj je skoro polovina dečije populacije izložena ovakvom obliku zlostavljanju.

Pošto se snimak incidenta proširio društvenim mrežama, policija je po službenoj dužnosti pokrenula istragu i pronašla trojicu tinejdžera koji su osumnjičeni da su 25. oktobra zlostavljali vršnjaka na ulici u centru grada, navodi se u saopštenju MUP-a.

Jednog od nasilnika prijavio je otac, rekavši da je pogrešio i da treba da odgovara za postupak.

„Deca se ne rađaju zla, a kada čine zlo potrebno je pružiti im pomoć i podršku da promene ponašanje“, kaže psihološkinja Jelena Vukčević, specijalistkinja za prevenciju i tretman problema u ponašanju kod dece i odraslih, za BBC na srpskom.

U Srbiji je, prema podacima UNICEFA-a iz 2019. godine, oko 65 odsto učenika i učenica bar jednom je doživelo nasilje, a 22 odsto njih prijavilo učestalo vršnjačko nasilje.

Navodi se i da je 70 odsto dečaka i 68 odsto devojčica od šestog do osmog razreda doživelo i rodno zasnovano nasilje u školi.

Od 173 državne škole u Beogradu, najmanje 67 je prijavilo teži oblik vršnjačkog nasilja između januara 2020. i marta 2021. godine, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživačko novi novinarstvo (CINS).

• Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje
• Kako da učimo decu da kažu „da“, ali i „ne“
• Dokle će batine biti vaspitna mera u Srbiji

Tragedija iz 2011. godine, kada je četrnaestogodišnji Aleksa Janković počinio samoubistvo zato što je, kako se smatra, dugo bio izložen vršnjačkom nasilju, izrodila je građansku inicijativu Aleksin zakon, koja se zalaže za uvođenje strožih kazni za počinioce, ali i one koji zataškavaju nasilje.

Aleksin zakon je 2016. ušao u skupštinsku proceduru, ali do danas nije usvojen.

U martu ove godine, Vlada Srbije je pokrenula nacionalnu platformu za prevenciju nasilja u školama „Čuvam te“ za podršku i edukaciju roditelja i nastavnika.

Vršnjačko nasilje je problem globalnih razmera, a najpogođeniji su tinejdžeri – škola je bezbedno mesto tek za polovinu učenica i učenika u svetu uzrasta 13 do 15 godina, pokazuje analiza UNICEF-a iz 2018. godine.

Zašto se pojedina deca ponašaju nasilno?

Nasilje vrši oko 21 odsto dece, navodi se u nacionalnom izveštaju UNICEF-a za Srbiju.

Ne postoji profil deteta koji će sigurno postati počinilac nasilja, kaže Vukčević.

Međutim, postoje faktori rizika, upozorava ona.

„Naše iskustvo govori da nasilna deca ne dolaze iz savršenih porodičnih uslova života, to nisu deca kojima je sve dato na dlanu pa čine to iz obesti ili osećaja superiornosti – naprotiv“, kaže.

Dete koje vrši nasilje uglavnom ima neki problem u porodici, objašnjava.

„Pojedina deca čak žive u porodicama koje su na prvi pogled funkcionalne, ali roditelji imaju neke svoje probleme ili izazove sa mentalnim zdravljem, pa ne mogu uvek da budu tu za dete“.

Na decu ne utiče samo porodica, nego i šira društvena sredina, mediji i internet, dodaje Vukčević.

Nasilje funkcioniše u „začaranom krugu“, navodi.

„Veliki broj dece koja vrše nasilje su bila žrtve vršnjačkog ili nasilja u porodici“.

Mladi gledaju kako se odrasli nose sa sopstvenim frustracijama i emocijama, kaže.

„Deca vide da neki ljudi nemaju posledice, neki ljudi su zbog agresivnog nastupa ili nasilničkog ponašanja uspeli da postignu neke ciljeve, pa iz toga zaključuju da ako se budu tako ponašali, biće kul, njih će se svi plašiti“, objašnjava ona.

Iako se radi o „pogrešnom sagledavanju stvari, iz dečije perspektive to ima smisla, zato što deca nemaju razvijeno kritičko mišljenje“.

Osim što kod dece treba razvijati kritički pogled na svet, važno je podsticati i saosećajnost za druge.

„Danas su ljudi otuđeni, pa je samim tim saosećajnost mnogo manja, a deca samo kopiraju ono što vide“ kaže Vukčević.

• „Ako vas muž udari, napustićete ga, ali šta ćete ako vas udara dete“
• Može li desetogodišnjak da bude hladnokrvni ubica
• Kako svađe roditelja utiču na decu

Šta je vršnjačko nasilje?

Ponekad se deca u igri guraju, pa se neko oklizne, lupi o beton i polomi nos.

Ali dete nekada dobije namerni udarac u nos.

Zato je namera ključna reč za razlikovanje nasilja od nenasilja, navodi se u publikaciji Ministarstva prosvete.

Nasilje je „ponašanje koje dovodi do psihičkog ili fizičkog povređivanja druge osobe ili povećava rizik od takvog povređivanja“.

„U nekim slučajevima, nasilnik neće nužno dovesti do povrede, ali postupa tako da je povređivanje verovatan ishod“.

Međutim, ako je neki postupak povredio drugu osobu, a da nije postojala želja da se osoba povredi, to se „ne smatra nasiljem“.

Istraživanja pokazuju da je vršnjačko nasilje „široko rasprostranjeno“, navodi se u publikaciji „Nasilje prema deci u Srbiji“ UNICEF-a iz 2017. godine.

Dečaci se nasilno ponašaju češće nego devojčice, ali su češće i žrtve nasilja vršnjaka i odraslih, navode.

Šta je nasilje i zlostavljanje?

Fizičko nasilje i zlostavljanje je ponašanje koje može da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povređivanja deteta.

Psihičko nasilje i zlostavljanje je ponašanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugrožavanja psihičkog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta.

Socijalno nasilje i zlostavljanje je ponašanje kojim se isključuje dete i učenik iz grupe vršnjaka i različitih oblika socijalnih aktivnosti, odvajanjem od drugih, neprihvatanjem po osnovu različitosti, uskraćivanjem informacija, izolovanjem od zajednice, uskraćivanjem zadovoljavanja socijalnih potreba.

Nasilje i zlostavljanje prepoznaju se i kroz nasilje na internetu – širenje neistina ili objavljivanje sramotnih fotografija nekoga na društvenim mrežama i slanje pretnji preko platforme za razmenu poruka.

Izvor: Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje, zlostavljanje i zanemarivanje, Ministarstvo prosvete

Šta kad dete prijavi nasilje?

Ako se dete poveri da je proživelo iskustvo gde se osetilo ugroženo, veoma je važno pokazati da mu se veruje, savetuje psihološkinja Vukčević.

„Nije sve što se desi među vršnjacima nasilje, ali detetovo iskustvo i doživljaj su istiniti“.

Roditelji ponekad umanjuju značaj onoga što im dete govori zato što im je „teško da prihvate da je njihovo dete žrtva nasilja“, a neki se ponašaju „inspektorski“, dodaje.

„Kažu deci da je za svađu potrebno dvoje, pitaju ih šta su oni uradili da dođe do nasilja, čime su to isprovocirali“.

Vukčević kaže da dete treba pažljivo saslušati, a onda proceniti da li se radi o situaciji koju treba prijaviti školi.

Kome prijaviti vršnjačko nasilje

Od 2009. godine, osnovne i srednje škole u Srbiji osnivaju timove za zaštitu dece od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja u skladu sa Okvirnim nacionalnim planom za prevenciju nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama koji je donelo Ministarstvo prosvete.

Čine ih nastavnici, psiholozi i pedagozi.

Nasilje se može prijaviti učiteljicama, razrednim starešinama ili drugim zaposlenima u školi.

Da li je nasilje prisutnije nego u vreme naših baka i deka?

Vesti o vršnjačkom nasilju često izazivaju komentare poput „toga nije bilo u moje vreme“.

Mišljenja stručnjaka su podeljena – jedni smatraju da se o ovom problemu samo više govori, dok drugi ocenjuju da je stepen nasilja u društvu veći.

Društvo je „osetljivije“ na nasilje nego nekada, ocenjuju autori publikacije Ministarstva prosvete.

„Raste svest da je društvo dužno da u školi spreči sve oblike povređujućeg postupanja prema kojima su ljudi ranije bili ravnodušni, a sada ih prepoznaju kao nasilje“, navodi se.

• Naučnik uzburkao strasti – deca će biti gluplja od vas ako stalno bulje u ekrane
• Mogu li deca da budu bezbedna na internetu ako roditelji znaju manje od njih
• Roditelji muku muče sa tehnološkim navikama dece

O raznim oblicima nasilja se „pojačano govori“ poslednjih desetak godina, slaže se Vukčević.

„Pre nego što je Srbija počela da se usklađuje sa međunarodnim konvencijama, nije bilo jasne diferencije šta je nasilje, a šta nije i takav diskurs definitivno nije postojao u vreme naših baka i deka“, kaže.

Ocenjuje da „živimo u društvu koje relativizuje pitanje nasilja“.

„Ne samo da ne postoji nulta tolerancija na nasilje, već mislim da smo sve tolerantniji“, kaže.

Slučajevi vršnjačkog nasilja koji su potresli Srbiju

Osmak Aleksa Savić iz Niša, učenik osnovne škole „Sreten Mladenović Mika“ , počinio je samoubistvo 2011. godine skočivši sa trećeg sprata zgrade u kojoj je živeo.

Smatra se da se ubio jer je više mesecibio izložen torturi vršnjaka, pisale su tada Južne vesti.

Osnovna škola „8. septembar“ u Pirotu se 2008. godine našla u centru pažnje pošto su snimci dvanaestogodišnje devojčice koju su četiri vršnjakinje svukle, a zlostavljanje potom zabeležile mobilnim telefonom, poslati desetinama učenika i učenica te škole.

Nasilnice su tada imale manje od 14 godina i nisu mogle da budu krivično gonjennj. dDobile su ukor nastavničkog veća, najveću kaznu prema tadašnjem Zakonu o osnovnoj školi.

Regulativa se od tada promenila, pa osim smanjenja ocene iz vladanja i ukora, deci mlađoj od 14 godina može da se izrekne društveno-koristan ili humanitarni rad, predviđa Pravilnik iz 2018. godine.

Na decu uzrasta između 14 i 18 godina koja počine krivično delo primenjuje se Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela.

Mlađima od 16 mogu se izreći samo vaspitne mere, a starijima i kazna maloletničkog zatvora u slučaju ozbiljnijih povreda zakona.

Vukčević podseća da je osnovna škola obavezna, pa deca ne mogu biti izbačena iz škole, a kako smatra, to u srednjoj školi nije dobro rešenje.

„Školama je najlakše da odstrane decu decu koja su izazovna za rad, pa se roditeljima osnovaca ponekad savetuje da decu prebace u drugu školu, ali to nije rešenje“, kaže.

Ističe da je „potrebno da stručnjaci kontinuiranim radom pomognu detetu da promeni ponašanje“.

Krajem septembra 2021. godine, trinaestogodišnjakinja iz Male Krsne zadobila je povredu vilice dok su je vršnjakinje šutirale, navodno zato što im se nisu sviđale njene šiške, piše Blic.

U maju 2021. godine je protiv dvojice četrnaestogodišnjaka iz Bačkog Jarka pokrenut krivični postupak zbog sumnje da su seksualno zlostavljali godinu dana mlađeg dečaka sa smetnjama u razvoju dve godine ranije.

Tadašnji ministar prosvete Mladen Šarčević je demantovao da je došlo do seksualnog zlostavljanja, rekavši da je u pitanju „neslana šala“.

Na meti digitalnog nasilja se 2018. godine našla devojčica iz Zrenjanina – njene vršnjakinje su napravile Vajber grupu gde su razmenjivane poruke mržnje upućene desetogodišnjakinji, a nasilje je preraslo i u fizičko, navodi se u tekstu Blica.

Možda će vas zanima i video o deci iz Avganistana koja teškom mukom zarađuju za život

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]