Srbija: Dvostruko više siromašnih, „snalazi se ko kako ume i može“

Na omanjoj drvenoj stolici, tik uz poređane gajbice raznovrsnog povrća i tek ubranog cveća, sedi stara žena naboranog lica.

Ima 80 godina i gotovo svakodnevno dolazi na malu pijacu jednog beogradskog naselja, kako bi zaradila dodatni novac, jer joj je penzija oko 17.000 dinara.

„Mnogo se mučimo. Ne možeš ništa.

„Sve je poskupelo, izdaje snaga, ali šta ćeš – moraš“, kaže Ružica Latinković za BBC na srpskom.

Svaki osmi stanovnik Srbije raspolaže sa manje od 12.000 dinara na mesečnom nivou, što je dvostruko više nego 2022. godine, prema poslednjem istraživanju Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF).

Ovih nešto više od 800.000 ljudi spada u grupu apsolutno siromašnih, što znači da ne mogu da zadovolje životne osnovne potrebe, nemaju odgovarajuće stambene uslove i pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama i ne mogu da se zaposle.

• Ko je danas siromašan u Srbiji: Šta kažu podaci, a šta novčanik
• Ko su energetski siromašni stanovnici Srbije
• „Nevidljive“ žrtve nezaustavljive globalne inflacije

Iako je prethodnih godina zabeležen pad broja apsolutno siromašnih, trećina stanovnika u Srbiji teško „spaja kraj sa krajem“, navedeno je u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

„Zbog situacije u Ukrajini, skočile su cene hrane i energenata, tačno ono što najsiromašniji slojevi stanovništva najviše i koriste.

„To je jedan od razloga što su ljudi kod nas najviše skliznuli u siromaštvo“, objašnjava ekonomistkinja Lidija Kuzmanov za BBC na srpskom.

Izveštaj Ujedinjenih nacija Ljudska cena neaktivnosti: siromaštvo, socijalna zaštita i vraćanje dugova pokazuje da je 2023. godine 165 miliona ljudi živelo sa nešto manje od 3,65 dolara dnevno (396,71 dinara).

Deset odsto svetskog stanovništva ili 700 miliona ljudi živi u ekstremnom siromaštvu sa manje od dva dolara dnevno (206,51 dinara).

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

‘Da stanem ne mogu, od čega bih onda živela’

Ružica je nekada imala tezgu na pijaci, ali više ne može da plaća zakup, jer ni prodaja nije kao nekada.

„Pola proizvoda bacimo, slabo kupuju, a da stanem ne mogu – od čega bih onda živela?“, sleže ramenima ova penzionerka.

„Koliko dana čovek može da preživi u Srbiji sa 17.000 dinara?“, pitam je.

„Malo“, odgovara brzo.

„Moraš da jedeš nešto, a sve je poskupelo, a tu je i struja, voda. Ne ostane ti dinar“, nastavlja ona.

Minimalna potrošačka korpa, u kojoj oko polovine troškova odlazi na hranu i bezalkoholna pića, koštala je 52.775,41 dinara u januaru 2024. godine.

Potrošačke cene u poređenju sa istim mesecom prethodne godine povećane su za 6,4 odsto.

Broj ljudi koji živi u riziku od siromaštva smanjuje se u svim grupacijama osim kod starijeg stanovništva, a u 2022. ta stopa bila je 22,6 odsto, što je za tri odsto više nego godinu pre, podaci su RZS-a.

U najugroženije grupe spadaju i mladi između 18 i 24 godine.

Stopa rizika od siromaštva odnosi se na to koliki su mesečni prihodi domaćinstva i da li prelaze neophodan prag.

Kod jednočlanih domaćinstava, taj prag iznosi 26.509 dinara, dok je kod četvoročlanih porodica nešto viši od 55.500 dinara.

Kratkoročne mere

Ruskoj invaziji na Ukrajinu prethodila je pandemija kovida-19, koja je donekle, prema nekim istraživanjima, pogoršala kvalitet života ugroženih grupa.

Ipak, broj apsolutno siromašnih 2020. godine bio je niži za oko 35,000 u odnosu na 2019. godinu.

„Mi smo tada imali jednokratnu novčanu pomoć, ad hok mere, koje jesu kratkoročno ‘ugasile požar’ i stopa siromaštva zaista nije rasla.

„Gledajući dugoročno, efikasnost je izostala“, kaže ekonomistkinja Lidija Kuzmanov.

Pandemija je najviše uticala na život najranjivijih grupa ljudi u Srbiji: starijih od 65 godina, mladih do 24 godine i Roma, između ostalih.

Oko 42 odsto starijih, tokom pandemije kupovalo je samo osnovne namirnice, pokazuje istraživanje o uticaju virusa kovid-19 na položaj osetljivih grupa Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

Četvrtina njih kupovala je i manje količine i jeftinije proizvode.

Najveći problem onima koji nisu mogli da izmire neophodne izdatke bili su računi za komunalije.

Više od 56 odsto domaćinstava u kojima žive mladi uzrasta od 15 do 30 godina je osetilo pogoršanje u prihodima tokom pandemije, pokazuje istraživanje urađeno na teritoriji Kruševca i Trstenika, mesta u Centralnoj Srbiji.

Od oko 200 romskih porodica koje su učestvovale u istraživanju, trećina je imala problema sa prihodima i izmirivanjem redovnih obaveza.

U ovim istraživanjima, skoro 60 odsto romskih porodica, 40 odsto mladih i skoro polovina starijih je finansijska davanja države u protekle dve godine okarakterisalo kao adekvatne.

‘Nekada je 1.000 dinara bilo nešto’

Na povećane cene hrane i komunalija žali se i Anišora Maglov, penzionerka iz Banatskog Novog Sela kod Pančeva, nadomak Beograda.

„Nekada je hiljadu dinara bilo nešto, moglo je nešto i da se kupi, a sada ta suma ne znači ništa.

„Samo kafa od 250 grama košta više od 350 dinara“, kaže ona za BBC na srpskom.

„Poskupeli su i energenti, to je tek druga priča“, dodaje.

Kada je pre deset godina otišla u penziju, prvi ček joj bio na 18.000 dinara.

Žalila se, ali bezuspešno.

Deceniju kasnije, prima dvostruko veću penziju, ali je u međuvremenu i sve drugo poskupelo.

Ako su cene i ostale iste, smanjila se gramaža proizvoda, primećuje ona.

„Umesto pola kilograma, dobiješ 400 grama.

„Neko to i ne uočava, a mnogi se verovatno vode i ‘ako nema bolje, daj šta daš’, snalazi se ko kako ume i može“, dodaje u telefonskom razgovoru.

Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića, oko 36 odsto, dok se na zdravlje najmanje troši, svega 4,4 odsto, podaci su RZS-a.

U Srbiji živi oko 1,6 miliona penzionera, a čak milion prima manje od 45.739 dinara, koliko je prosečna penzija.

Minimalnu penziju prima do 240.000 penzionera, a u martu 2024. iznosila je oko 19.785 dinara za poljoprivrednike i oko 20.494 dinara za ostale osiguranike.

• Za prosečnu srpsku platu – 521 jaje manje nego prošle godine: Koliko je sve zaista poskupelo
• Deca ulice u Srbiji sve ugroženija, a za sistem neuhvatljiva
• Koliko se u Srbiji i na Balkanu istanjio kućni budžet i kako je u svetu

‘Stopa se samo povećava’

Srbija i dalje nema Strategiju za smanjenje siromaštva, jer je poslednja istekla 2015, ali je u februaru 2021. usvojen Zakon o socijalnoj karti.

Pojedini stručnjaci i nevladine organizacije tvrdi da kompjuterski algoritam donosi odluku o tome ko će dobiti pomoć, a ko ne, zbog čega se dešava da novac bude ukinut onima kojima je potrebna.

Iz Ministarstva rada kažu da registar samo tačno i ažurno prikuplja podatke, a da odluku donosi socijalni radnik.

Nevladin sektor procenjuje da je zbog primene novog zakona 28.000 ljudi ostalo bez socijalne pomoći.

Iz Ministarstva rada ne spore da su pojedini izgubili ovo pravo, ali naglašavaju da se radi o slučajevima u kojima su postojale zloupotrebe.

Oko 176.000 korisnika socijalne novčane pomoći u Srbiji od aprila 2023. godine prima 11.122 dinara.

Više o socijalnim kartama i da li je kompjuterski algoritam progutao hiljade najsiromašnijih u Srbiji, pročitajte ovde.

Nešto manje od polovine ljudi, 48 odsto, kaže da ima teškoće da „spoji kraj sa krajem“ svakog meseca, pokazuju podaci o stopi subjektivnog siromaštva RZS-a.

Oko 12 odsto kaže da „veoma teško“ izgura mesec, a trećina navodi da „teško“ uspeva da pokrije mesečne troškove.

Nešto više od osam odsto „prilično lako“ pokriva mesečne izdatke.

„Jedan od ciljeva održivog razvoja je da se siromaštvo iskoreni do 2030. godine.

„Bližimo se toj godini, a stopa se samo povećava“, kaže ekonomistkinja Kuzmanov.

Siromaštvo i Zapadni Balkan

Stopa siromaštva u Albaniji iznosi 34,2 odsto, podaci su Svetske banke.

Broj ljudi u Severnoj Makedoniji koji je u 2020. živeo ispod granice siromaštva je oko 450.000, što je oko 21 odsto ukupnog stanovništva.

U Crnoj Gori, državi sa nešto više od 600.000 stanovnika, svaki treći stanovnik se lišava osnovnih životnih potreba, a više od 45.800 dece živi ispod granice rizika od siromaštva.

Svako šesto domaćinstvo u Bosni i Hercegovini je siromašno, 15 odsto ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, dok je polovina stanovništva na rubu siromaštva, podaci su Ujedinjenih nacija.

U riziku od siromaštva ili u siromaštvu u Hrvatskoj 2021. bio je svaki peti stanovnik.

Pogledajte i ovu priču

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]