Posle nekoliko nedelja protesta i blokada saobraćajnica, Vlada Srbije odlučila je danas da stopira projekat Jadar, ukidajući ključnu uredbu i automatski poništavajući sve upravne akte u vezi sa kompanijom Rio Tinto koja je želela da napravi rudnik i iskopava jadarit i litijum.
„Ukinuta je Uredba o utvrđivanju Prostornog plana područja posebne namene za realizaciju projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita Jadar od 13. februara 2020. godine.
„Prostorni plan je ukinut i više ne postoji. Samim tim poništeni su svi upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorešjn, sve dozvole, sva rešenja i sve dozvole. Stavili smo tačku na Rio Tinto u Srbiji.
„Ugovore nikada nismo imali, kao špto smo više puta i rekli“, rekla je predsednica Vlade Srbije Anma Brnabić posle sednice vlade.
Anglo-australijska kompanija Rio Tinto nameravala je da napravi rudnik kod Loznice u zapadnoj dolini Jadra, ali je lokalna opština ranije odustala od plana da za njega dodeli zemljište.
Meštani sela u zapadnoj Srbiji, ekološki aktivisti, građani i deo stručnjaka gotovo dve godine protestovali su zbog najave izgradnje rudnika, navodeći da bio on bio štetan po životnu okolinu.
Ekološki aktivisti traže da se zabrani iskopavanje litijuma ne samo Rio Tintu već bilo kojoj drugoj kompaniji na teritoriji cele Srbije.
„Mora rudnik da bude ovde, kažu… E pa ne mora i neće“, rekao je Dragan Karajčić, predsednik mesne zajednice Gornje Nedeljice, ranije za BBC na srpskom.
„Odlučni smo da ih isteramo, po cenu života“, dodaje.
Međutim, neki ljudi u lozničkom kraju već su prodali nekretnine – kuće, imanja, njive – međunarodnoj kompaniji koja je više godina vršila istraživanja na tom terenu.
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
- Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto
- Ko će rešiti sudbinu Rio Tinta u Srbiji
Kompanija Rio Tinto saopštila je ranije danas da je zabrinuta zbog najave Vlade Srbije o povlačenju prostornog plana za projekat Jadar.
„Posvećeni smo razvoju projekta u skladu sa svim srpskim i međunarodnim propisima i uzimamo u obzir zabrinutost za životnu sredinu koju je javnost iskazala.
„Smatramo da diskusije i dijalog zasnovani na činjenicama treba da budu osnov svake odluke Vlade Srbije o razvoju projekta“, naveli su iz Rio Tinta.
Šta je prethodilo odluci Vlade Srbije?
Protesti dela meštana lozničkog kraja, pre svega mesta Gornje Nedeljice, potom građana i aktivista ekoloških organizacija, kulminirali su krajem 2021. godine blokadom saobraćajnica i mostova, među kojima i međunarodnog autoputa E75.
Posle prve blokade, predsednik Srbije Aleksandar Vučić posetio je kraj u kojem su se meštani pobunili protiv rudnika, poručujući da nijedna odluka neće biti doneta pre nego što bude završena studija o uticaju na životnu sredinu, kao ni bez izjašnjavanja ljudi tog kraja na referendumu.
On se tada nije izjasnio protiv rudnika, rekavši da treba izvagati kolika je potencijalna dobit, a kolika eventualna šteta.
Ali ekolozi su organizovali proteste i blokirali puteve kako bi pritisli vlasti da okončaju projekat, za koji kažu da bi naneo nepopravljivu štetu tom području.
Predstavnici kompanije Rio Tinto su na to odgovorili da će ispuniti domaće i ekološke standarde Evropske unije.
Protesti su izazvali političku glavobolju vladajućoj koaliciji uoči aprilskih izbora, iako su predstavnici vlasti uporno ponavljali da je ceo problem nasleđen od prethodnih vlada.
„Niti smo ih (Rio Tinto) mi doveli, niti smo obećavali, niti smo menjali zakon u korist Rio Tinta, niti smo uradili bilo šta za šta narod nije znao“, rekla je predsednica Vlade Ana Brnabić za Televiziju Prva.
„Meni je važno šta žele ljudi u Srbiji.
„Uskoro će isteći dozvole izdate Rio Tintu, mi ćemo ukinuti prostorni plan u koji je unet projekat ‘Jadar’, i to je to.
„Ako Rio Tinto odluči da tuži državu Srbiju, mi ćemo se boriti na sudu“, rekla je predsednica Vlade Srbije pre nekoliko dana.
- Protesti u Srbiji: Blokade autoputeva i mostova, incidenti u Šapcu, Beogradu i Novom Sadu
- Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji“
- Priča o uglju, lignitu i zagađenju u Srbiji – sve što treba da znate
Ekološki aktivisti i stručnjaci ukazivali su na štetnost projekta Jadar i iskopavanja litijuma, ali dok jedni traže moratorijum od 20 godina na iskopavanje litijuma, drugi pak navode da to nije dovoljno već da se raskinu svi ugovori sa Rio Tinto i drugim kompanijama koje se bave iskopavanjem litijuma i drugih metala.
Pokret Ekološki ustanak traži objavljivanje svih dokumenata koje su dosadašnje vlade potpisale sa kompanijom Rio Tinto.
Na konferenciji za novinare, Ana Brnabić je pokazala čitavu dokumentaciju u vezi sa Rio Tintom i poslovanjem u Srbiji preko ćerke firme Rio Sava eksloprešjn.
Pozvala je sve ekološke organizacije da dođu kad god žele i da pregledaju dokumentaciju.
„Ispunili smo sve zahteve ekoloških protesta i stavili tačku na Rio Tinto u Republici Srbiji“, rekla je Ana Brnabić.
Televizija N1 objavila je u četvrtak, 20. januara, ne navodeći izvor, da su „najviše dokumenata“ sa Rio Tinto potpisale vlade na čijem su čelu bili ili jesu Aleksandar Vučić i Ana Brnabić, dakle od 2021. godine.
Preka navodima iste televizije, „od kada su vladu preuzeli Vučić i Ana Brnabić potpisano je, prema dostupnim dokumentima, čak osam rešenja“.
Među njima je vladina Uredba o prostornom planu koju je potpisala premijerka Ana Brnabić.
Najviše puta potpis na dokumenta sa Rio Tintom stavio je ministar iz Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić – sedam puta.
Prvo rešenje sa kompanijom Rio Tinto odobreno 8. juna 2004. godine za vreme vlade Vojislava Koštunice, navodi N1.
Projekat „Jadar“
„Jadar“ je projekat istraživanja ležišta litijuma i bora svetske klase, navedeno je u prospektu rudarske kompanije Rio Tinto, jedne od najvećih rudarsko-metalurških korporacija na svetu.
Geolozi ove kompanije su 2004. godine otkrili ležište novog minerala jadarita.
Prethodne i sadašnja vlast u Srbiji, potpisale su sa ovog kompanijom nekoliko dokumenata o ispitivanju zemljišta i mogućnostima za izgradnju rudnika i fabrike za preradu rude.
Da je projekat realizovan, tamo bi se pravila tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.
Litijum i borati su neophodni za naš svakodnevni život i za budućnost sa niskom emisijom ugljen-dioksida.
Projekat je sve do danas bio u fazi studije izvodljivosti, a u njega je, prema ranijim podacima, uloženo ili opredeljeno 450 miliona američkih dolara.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
