Srbija, ekonomija i tržište rada: Ko najlakše dolazi do posla, a kako se manje traženi radnici prilagođavaju

Iako je završio Elektrotehnički fakultet (ETF) i postao inženjer telekomunikacija, Miloš Janjić ubrzo je shvatio da njegova budućnost u toj branši neće biti onakva kakvoj se nadao.

„Razmislio sam i zaključio: ako već krećem od početka, a neće mi mnogo pomoći ovo što sam završio, onda bolje da krenem sa programiranjem jer tu postoji bezbroj opcija“, priča ovaj mladić iz Beograda za BBC na srpskom.

Bilo mu je potrebno dva meseca i nekoliko razgovora da pronađe praksu koja je kasnije prerasla u posao, a Miloš i danas, nešto više od godinu dana kasnije, radi u istoj kompaniji.

„Na početku je uvek teško, nemaš mnogo pojma o poslu i moraš baš da zapneš u prvih nekoliko meseci da bi stekao kakvu-takvu samostalnost, ali sam zadovoljan – volim što sada imam priliku da napredujem, radim od kuće i efikasno koristim vreme“, objašnjava Janjić.

On je samo jedan od mnogih koji su tokom prethodnih godina odlučili da se prekvalifikuju i zaposle se u sektoru informacionih tehnologija (IT), a razlog je jednostavan: u Srbiji je velika potražnja za ovom vrstom stručnjaka.

Ukupno 481.843 ljudi u Srbiji bilo je u potrazi za poslom tokom decembra, od čega je 427.152 njih bilo nezaposleno u tom periodu, pokazao je poslednji mesečni izveštaj za 2022. Nacionalne službe za zapošljavanje.

Poslodavci su najviše tragali za informatičarima i statističarima sa 4.824 raspisana konkursa, prijavljene su potrebe za zapošljavanjem 1.130 građevinskih radnika, 695 menadžera i 407 radnika u ugostiteljstvu i turizmu, navodi se u izveštaju.

• Kako živeti od minimalca u Srbiji: „Odrekli smo se svega, da bismo imali za osnovno“
• Ko vozi srpske vozove, a ko će sutra njima upravljati
• Zašto je prosečna plata u Srbiji veća u javnom sektoru nego kod privatnika

Stopa nezaposlenosti među starijima od 15 godina u Srbiji iznosila je 8,9 odsto u trećem kvartalu 2022, a 2,94 miliona stanovnika bilo je zaposleno u istom periodu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku.

Brojke pokazuju da je nezaposlenost najniža od drugog kvartala 2020. godine, kada je počela pandemija korona virusa u Srbiji.

Kada posmatra ukupno tržište rada u Srbiji, ekonomista Marko Vladisavljević „ne vidi da ima manjka radne snage“, iako je on možda prisutan u pojedinim oblastima.

„Nedostatak određenih zanimanja može biti uzrokovan nedovoljnim brojem kvalifikovane radne snage ili činjenicom da su uslovi rada na nekim od ovih zanimanja loši i da su zarade niske“, kaže naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka (IEN) za BBC na srpskom.

Programeri i elektroinženjeri na ceni

Prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, informatičari i statističari su uz komunalne radnike jedina grupa na srpskom tržištu rada u okviru koje je veća potražnja za radnicima od ponude.

Dok kompanije koje posluju u Srbiji nameravaju da zaposle 4.824 stručnjaka u IT sektoru, samo je 1.702 njih sa tim kvalifikacijama bilo zvanično nezaposleno tokom decembra.

Oni koji se bave informacionim tehnologijama, kao i elektroinženjeri, „već duže vremena su zanimanja sa najvećom tražnjom“ u Srbiji, kaže Marko Vladisavljević, ekonomista i stručnjak za tržište rada.

„Oni pripadaju takozvanim STEM oblastima (Science, technology, engineering and mathematics) koje dobijaju na značaju sa sve većom digitalizacijom privrede.

„To nije trend samo kod nas, već i globalno“, objašnjava naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka.

Takvu situaciju na tržištu iskoristio je Miloš Janjić, koji se prethodno školovao za inženjera telekomunikacija na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.

„Kada sam upisivao fakultet 2006, telekomunikacije su bile najpoželjniji smer u toj instituciji, a na programiranje je dosta ljudi išlo pošto nije imalo dovoljno bodova za druge smerove.

„Sada se sve okrenulo – na programiranju je velika navala, a na telekomunikacije dolaze ljudi kojima je taj smer jedino preostao“, seća se 36-godišnjak iz Beograda.

Posle studija se nadao da će pronaći posao u struci, ali ti pokušaji nisu protekli u skladu sa očekivanjima, pa je odlučio da se prekvalifikuje.

„Počeo sam da učim sam uz poneki savet drugara koji rade taj posao, kupio sam nekoliko onlajn kurseva i tako sam napredovao.

„Dosta je zanimljivije nego što sam očekivao, ali nije baš tako jednostavno kao što se predstavlja – malo sam učio programiranje i na fakultetu, pa kada sam ušao u ovo, nije baš da nisam uopšte znao o čemu se radi, imao sam neku osnovu“, objašnjava Janjić.

Na broj dostupnih radnika u sektoru informacionih tehnologija migracije stanovništva nemaju negativan uticaj kao kod zanatlija ili ljudi sa srednjoškolskom diplomom, već naprotiv, napominje ekonomista Vladisavljević.

„Broj odlazaka iz Srbije osoba sa visokim obrazovanjem je manji od priliva nove radne snage sa ovim obrazovanjem, dok obrnuto važi za osobe sa srednjim obrazovanjem“, objašnjava stručnjak.

Uprkos tome, potražnja za nekim zanimanjima poput programera ostaje visoka, što im donosi pogodnosti na tržištu rada, a poslodavcima obavezu da ponude bolje uslove, kažu iz kompanije Menpauer (Manpower), koja se bavi posredovanjem u zapošljavanju.

„Danas zaposleni biraju poslodavce, a nekada je bilo obrnuto“, opisuju u telefonskom razgovoru za BBC na srpskom.

Zarada, kako kažu, više nije „osnovni motiv“ za zaposlene da se zadrže kod poslodavca, već je sada potrebno da im se nude različite pogodnosti.

„Poželjno je da nude privatno zdravstveno osiguranje, edukacije, besplatno članstvo u teretani, rad od kuće, hibridni model rada (kombinacija rada iz kancelarije i od kuće), pa čak i četiri radna dana nedeljno, što smo i mi uveli u našoj kompaniji.

„Više ljudi ne žele da prelaze kod drugog poslodavca samo zbog nekoliko stotina evra veće plate – pogotovo kada pričamo o traženim zanimanjima i boljim radnim mestima“, dodaju.

‘Srednjoškolci’ u Srbiji traženiji od visokoobrazovanih

Petar Kesić se prvi put zaposlio kada je imao 19 godina, odmah po završetku srednje Ugostiteljsko-turističke škole.

Tada su, priseća se ovaj 28-godišnji kuvar iz Beograda, uslovi rada za njega i druge ugostitelje bili prilično lošiji nego danas.

„Kada sam počeo, dobio sam platu od 25.000 dinara, ali je u poslednjih šest, sedam godina došlo do velike ekspanzije mog zanimanja, a samim tim su skočile i plate – danas se retko događa da bilo gde počneš ispod 60.000″, priča on za BBC na srpskom.

Kesić je dosad radio u pet različitih restorana u Beogradu, ne računajući odlaske na rečni brod u nekoliko navrata.

„Uglavnom imam mnogo ponuda kada dođe proleće i krene sezona – ljudi u tom periodu dosta odlaze da rade letnju sezonu u inostranstvu i u Srbiji je tada najveća potreba za radnicima“, dodaje 28-godišnjak.

Kada se prethodni put vratio sa takvog angažmana, Petar nije imao problema da se ponovo zaposli u Beogradu – odmarao je samo mesec dana pre nego što je opet počeo da radi u restoranu.

Prema podacima centra za zapošljavanje Infostud, u 2022. bilo je ukupno 76.247 oglasa za posao na tom sajtu, odnosno 13 odsto više nego godinu dana ranije.

Nasuprot tome, broj kandidata koji su bili u potrazi za zaposlenjem bio je manji za dva odsto i iznosio je 237.897, a opao je i broj konkurisanja, koji je u 2022. iznosio 47 po jednom oglasu, dok je 2021. bio 57, navode u izveštaju.

Zanatska zanimanja i ona za koja je dovoljno srednjoškolsko obrazovanje bila su i najtraženija među poslodavcima u Srbiji tokom 2022, pokazuju podaci sajta Infostud, koji posreduje između onih koji traže posao i kompanija kojima su potrebni radnici.

Čak 61 odsto oglasa bilo je namenjeno ljudima sa završenom srednjom školom, četiri odsto radnicima koji imaju samo osnovno obrazovanje, a nešto više od trećine (35 odsto) konkursa raspisano je za kandidate sa višim kvalifikacijama ili fakultetskom diplomom.

• Koliko košta studentski život u Srbiji i da li će ga poskupljenja ugroziti
• Zašto Srbiji nedostaje hiljade profesionalnih vozača
• Da li su mladi u Srbiji u pravu kada na prvom poslu traže dobru platu

Ekonomista Marko Vladisavljević ističe da globalni trendovi digitalizacije i automatizacije „značajno utiču na to da se više poslova nudi radnicima sa višim kvalifikacijama“.

Ipak, činjenica da se u Srbiji više traže radnici sa završenom srednjom i osnovnom školom nego visokoobrazovani kadrovi nije novost niti iznenađenje, ako se ima u vidu ukupan broj stanovnika koji spadaju u jednu i drugu grupu, smatra on.

„Obrazovna struktura Srbije ukazuje na to da oko 20 odsto stanovništva starosti između 25 i 64 ima visoku ili višu školu, tako da je tražnja za njima viša od njihovog učešća u populaciji.

„Deficit kadrova sa stručnim zanimanja sa srednjom školom je takođe prisutan, nekad i zbog toga što se mali broj osoba odlučuje za obrazovanje u ovim zanimanjima“, kaže naučni saradnik Instituta ekonomskih nauka.

Jelena Ćulibrk, profesorka Tehničkog fakulteta u Novom Sadu, smatra da je „vrlo moguće“ i da je jedan od razloga zbog kog se promenila obrazovna struktura potrebne radne snage na tržištu rada odliv velikog broja zanatlija u inostranstvo.

„Prvenstveno idu u zemlje EU, gde dobijaju odlične uslove za rad – i tek će da odlaze.

„Nemačka se suočava sa ogromnim deficitom radne snage, projekcija je da ima oko 2 miliona slobodnih radnih mesta i to iz sektora industrije, ugostiteljstva, zdravstva i građevinarstva, gde su naši zaposleni veoma konkurentni i zainteresovani za takve pozicije“, objašnjava stručnjakinja za upravljanje ljudskim resursima.

Pogledajte i ovu priču:

Petar Kesić je kao kuvar u nekoliko navrata radio van Srbije, na rečnim brodovima koji plove evropskim zemljama.

Dosad je najčešće menjao poslove „zbog želje za usavršavanjem i napredovanjem“, a na nekima se zadržavao „nekada par godina, negde par meseci ili čak par dana“.

Pored toga, u inostranstvo ga je odvela prilika da zaradi više nego u domovini, kao i drugi uslovi rada.

„Plata jeste među najbitnijim faktorima, ali tu je i prijava, uslovi rada u kojima provedeš osam ili neretko više sati, slobodni dani, mogućnost da se uzme godišnji odmor i druge stvari.

„U inostranstvu je sve to mnogo bolje regulisano i zaposleni u kuhinji su na ceni“, priča Petar.

Dok se on vratio u Srbiju i već nešto duže od godinu dana radi u jednom novobeogradskom hotelu, mnoge njegove kolege su se trajno iselile iz zemlje.

„Znam sigurno njih desetak koji su otišli i rade u inostranstvu, što na brodovima, što u drugim zemljama Evrope“, opisuje Kesić.

Ovaj 28-godišnjak nema dilemu oko toga da je Srbiji potrebno još kuvara, čemu svedoče i zvanični podaci, ali ističe da je mlade „teško ubediti“ da odaberu ovo zanimanje za životni poziv.

„Moraš biti iskren sa njima i prvo im reći teže strane ovog posla, da znaju šta ih čeka.

„Danas se na društvenim mrežama servira da je taj posao lak i da svako može da ga radi, a ipak je malo drugačije ako radite na nekom višem nivou“, dodaje.

Deficit zanatskih zanimanja bio je posebno izražen među magacionerima, konobarima, kuvarima, mesarima, higijeničarima, građevinskim radnicima, vozačima, automehaničarima i vodoinstalaterima, navode iz Infostuda.

Deo potražnje podmiren je uvozom radne snage iz inostranstva.

U Srbiju je prošle godine pristiglo više desetina hiljada radnika, pretežno iz Kine, Turske, Nepala, Uzbekistana i drugih zemalja Azije, navodi se u tekstu sajtu Juronjuza.

Sve više prilika za neiskusne i radnike sa invaliditetom

Poslodavci koji su prošle godine bili u potrazi za novim kadrovima bili su pristupačniji i u zapošljavanju studenata te je tako više od 10.000 oglasa (14 odsto) bilo dostupno svima koji prave prve korake na tržištu rada.

Bilo je dostupno više od 6.000 oglasa za osobe sa invaliditetom, a među ponuđenim radnim mestima najviše mogućnosti je bilo u oblastima IT-ja, trgovine i prodaje, pozivnih centara, administracije, marketinga, logistike i mašinstva, kažu iz Infostuda.

Tokom prošle godine, 16 odsto od ukupnog broja kandidata koji su tražili posao nije imalo radno iskustvo, dok je 35 odsto kandidata sa deset i više godina radnog staža, kao i prethodnih godina.

Trećina kandidata je imala do pet godina iskustva, a svaki peti od pet do 10 godina iskustva, dodaju.

Kako se tržištu rada prilagođavaju radnici, a kako poslodavci?

Miloš Janjić je prešao put od inženjera telekomunikacija do programera, a tom stazom krenuo je kada je shvatio da se izbor poslova u Srbiji za ljude njegove struke svodi na „svega tri ili četiri firme“.

Prekvalifikacija je u njegovom slučaju urodila plodom, a to bi mogao biti ispravan izbor i za druge kadrove, čija zanimanja u ovom trenutku nisu tražena među poslodavcima.

Profesorka Jelena Ćulibrk kaže da u Srbiji postoji sistemski pristup rešavanju ovog problema, ali i da bi trebalo ojačati saradnju između obrazovnih institucija, državnih organa i privatnog sektora „u cilju povećanja konkurentnosti i zapošljivosti radnika“.

„Veoma je važno da se povežu industrija i akademija i da se dogovore o tome koja su zanimanja zaista potrebna industriji ili će biti potrebna u budućnosti, pa da akademija pokuša da takve stručnjake i proizvede.

„Takođe, neophodno omogućiti i kratkoročne prekvalifikacije i dokvalifikacije pojedinaca, kako bi se ispravio nesklad koji je nastao na tržištu rada između kadrova koji se nalaze na tržištu i onih koji su stvarno potrebni u privredi“, objašnjava ona.

Jedan od primera ove prakse je projekat IT prekvalifikacije, koji su pokrenuli Vlada Srbije, Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Kancelarija za informacione tehnologije i elektronsku upravu i Program Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP).

Iz Menpauera kažu da je oko 1.700 ljudi našlo posao uz njihovu pomoć tokom 2022. godine – najzastupljeniji su bili inženjeri, a najmanji broj kandidata bio je među zanatlijama.

Podaci koje su tokom prošle godine prikupili u saglasnosti su sa statistikom Nacionalne službe za zapošljavanje i Infostuda, pa je deficit radne snage bio najviše osetan u IT sektoru, kod zanatskih zanimanja sa srednjom školom poput bravara, zavarivača, automehaničara, vozača, građevinskih radnika i drugih.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]