Srbija, ekonomija i životna sredina: Kakva će biti sudbina projekta „Jadar“ kompanije Rio Tinto

Godinu dana je prošlo otkako je Vlada Srbije obustavila projekat Jadar, planski dokument koji je predviđao eksploataciju jednog od najvećih nalazišta litijuma na svetu, ali ni danas nije poznato da li je ceo projekat zaista „zakopan“.

Zbog velikih protesta ekoloških organizacija i dela građana i meštana sela kod Loznice na zapadu zemlje, gde je bio planiran rudnik, vlasti u Srbiji tvrde da su odustale od projekta, ali je predsednik Aleksandar Vučić u više navrata potom govorio da je to bila velika greška.

„Odustajanje od eksploatacije litijuma je bilo glupo. Svi zajedno smo uništili Srbiju, slušajući gluposti i besmislice oko litijuma“, rekao je Vučić nedavno u Skupštini Srbije.

Mnogi stručnjaci i ekološki aktivisti ukazivali su na štetnost iskopavanja litijuma po životnu sredinu.

Pre devet meseci su podneli narodnu inicijativu sa više od 38.000 potpisa o trajnoj zabrani istraživanja, eksploatacije i prerade litijuma, bora i prateće asocijacije metala.

Ipak, do danas ta inicijativa nije došla na dnevni red Skupštine Srbije.

• Vlada Srbije stopirala projekat Jadar, ima li Rio Tinto osnov da traži odštetu
• Rio Tinto u Srbiji – šta do sada znamo i šta piše u dokumentaciji
• Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate

U selu Gornje Nedeljice, na dva sata vožnje jugozapadno od Beograda, mnoge kuće su prazne.

Većina stanovnika je već prodala imanja Rio Tintu, anglo-australijskom multinacionalnom rudarskom gigantu, koji je 2004. otkrio novi mineral, jadarit, u blizini obala reke Jadar.

Njegov izuzetno visok sadržaj litijuma i bora čini ga posebno atraktivnim za proizvođače akumulatora za električne automobile, ali i proizvođače mobilnih telefona.

Srbija bi mogla da postane najveći evropski izvor litijuma u ​​roku od 15 godina, izjavila je generalna direktorka kompanije Rio Tinto za rudarstvo baterija Marni Finlejson u maju 2021. kada je potpisala memorandum o razumevanju sa slovačkim proizvođačem baterija InoBat.

Kakav je trenutni status projekta Jadar?

Projekat formalno nije aktivan, ali u ovom trenutku nije jasno da li je obustava trajna ili privremena.

Dok iz vlade tvrde da je projekat obustavljen, predsednik Srbije kaže da je to bila „greška“.

„Obustava bi mogla da bude privremenog karaktera, jer je projekat moguće ponovo pokrenuti u veoma kratkom roku, ako za to postoji politička volja“, kaže advokat Sreten Đorđević za BBC na srpskom.

Generalni direktor Rio Tinta Jakob Stošholm izjavio je sredinom decembra 2022. godine da ta rudarska kompanija nije odustala od litijumskog projekta „Jadar“.

„Nismo počeli radove na projektu ‘Jadar’. Realnost je da je to neverovatan resurs. To treba svetu, potrebno je Srbiji.

„Moramo da smislimo kako da to uradimo. Jedino što bih danas rekao je da nismo odustali“, rekao je Stošholm, preneo je Rojters.

Posle višemesečnih ekoloških protesta protiv izgradnje rudnika, Vlada Srbije je januara 2022. godine donela odluku da, kako tvrdi, stopira projekat izgradnje rudnika.

Tada je ukinuta vladina Uredba o utvrđivanju Prostornog plana za projekat „Jadar“, planskog dokumenta koji je predviđao izgradnju rudnika litijuma.

„Stavili smo tačku na Rio Tinto“, izjavila je premijerka Srbije Ana Brnabić u januaru 2022. godine.

„Samim tim, poništeni su upravni akti u vezi sa kompanijom Rio Tinto, odnosno ćerkom firmom Rio Sava eksplorejšn, sve dozvole i sva rešenja“, dodala je.

Advokat Sreten Đorđević podseća da ukidanjem Uredbe nisu automatski prestali da važe viši pravni akti, na osnovu kojih je doneta.

„U trenutku kada je Uredba ukinuta, nijedan od akata koji su joj prethodili nije bio ukinut“, kaže.

Šta kažu vlasti?

Iako se u skupštini do sada nije razmatrala narodna inicijativa, litijum jeste bio tema na posebnoj sednici o Kosovu početkom februara 2023.

„To je nafta budućnosti, nafta 21. veka, naša nafta, koja je mogla da nam donese prednost i da ceo region živi od toga.

„Uspeli su da nas rasture, da nas unište strane službe i da nas ubede u to da budemo toliko glupi da poverujemo u to, a da nijedna druga zemlja na svetu od toga nije odustala“, rekao je.

Vučić je, međutim, tokom skupštinske rasprave govorio da je taj projekat „odložen na godinu, dve, tri, pet.“

„Dobili smo zlatnu medalju za glupost“, izjavio je.

Dodao je i da se „plaši da je zauvek propušteno nešto što bi podiglo u nebesa i Loznicu, i Krupanj, i Mali Zvornik i Ljuboviju“, ali i celu Srbiju.

Tokom oproštajne turneje, bivša nemačka kancelarka Angela Merkel je na zajedničkoj konferenciji za novinare sa Vučićem rekla da je Nemačka zainteresovana za srpski litijum.

„Ako je zainteresovan ceo svet, zainteresovani smo i mi.

„Imamo veliki broj investicija u automobilskoj industriji. među kojima je i Srbija, a svi znamo koliko je litijum važan za buduću mobilnost i baterije za mobilne telefone, pa je i to bila tema naših razgovora“, rekla je ona u septembru 2021.

Ali značajna nalazišta litijuma otkrivena su i zemljama Evropske unije, poput Nemačke i Češke, a manja nalazišta u Španiji, Portugalu, Austriji, Francuskoj i Finskoj.

Prema poslednjem izveštaju Geološkog zavoda SAD, litijum u Srbiji čini samo 1,3 odsto svetske ukupne količine, u poređenju sa 23,5 odsto u Boliviji, 21 odsto u Argentini i tri procenta u Nemačkoj.

Vađenje rude iz termalnih izvora u dolini nadomak Bazela i Frankfurta proizvelo bi mnogo manje ugljen-dioksida nego iskopavanje i prerada srpskog litijuma, ali Zeleni u nemačkoj vladi se tome protive.

Šta traže ekološki aktivisti?

U sredu, 22. februara 2023, udruženje Kreni-promeni i Savez ekoloških organizacija Srbije (SEAS) ponovo su predali Skupštini Srbije inicijativu, tražeći konkretan odgovor zašto do sada nije stavljena na dnevni red zasedanja.

„Došli smo da ih podsetimo, da ih opomenemo da su u više navrata prekršili i zakon i Ustav zato što tu inicijativu nisu izneli na dnevni red.

„Taj dan mora doći kad-tad i oni moraju da se izjasne da li su protiv ove zemlje ili su za opstanak i nastavak Srbije da ostane u svojoj celosti“, rekao novinarima Zlatko Kokanović iz SEOS-a.

Prema Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi, Skupština je imala rok od 30 dana odgovori.

„Oni su to predali još onda i nikada nisu završili taj postupak do kraja. A šta ja vidim u međuvremenu? Da to njih uopšte ne zanima“, izjavio je Vladimir Orlić, predsednik parlamenta krajem godine.

Kolebanje i predomišljanje vlasti je osnovni razlog zašto se inicijativa i zakon ne stavljaju na dnevni red, smatra profesorka prava u penziji Vesna Rakić Vodinelić.

„Predsednik nam je rekao da se jako kaje što je odustao od iskopavanja litijuma, jer je Srbiju to moglo da obogati, nadležna ministarka se ponaša kao da nikakvog obećanja o zabrani iskopavanja litijuma nikad nije ni bilo“, rekla je ona.

Ljudi koji žive na tom području, u Beograd su poneli parče hleba, mleko i litijumsku bateriju.

„Vidite, evo i jedna baterija… Gospodin predsednik koji misli da je litijum dobar i sav onaj narod koji misli da je litijum dobar, neka kupe po jednu bateriju pa neka je jedu.

„Druga stvar, ovo je mleko jutros taze pomuženo i lebac. Ovo se nalazi negde dole u dubini zemlje, a od ovoga živi svako od nas…

„Sa ovim parčetom hleba i po kile mleka, može da živi ceo dan, i tako svaki dan. Sa ovom baterijom, kad izvadi ovu bateriju… Ovoga (hleba i mleka) više nema“, kaže Dragan Simović iz udruženja „Zaštitimo Dobrinju i okolinu“.

Šta je projekat ‘Jadar’?

„Jadar“ je projekat kompanije Rio Tinto, a predviđa izgradnju rudnika litijuma i bora u Jadru kod Loznice, na zapadu Srbije.

Na tom mestu, svega 120 kilometara od Beograda, nalazi se jedno od najznačajnijih ležišta litijuma u svetu.

Britansko-australijska kompanija Rio Tinto je 2004. godine pronašla jadarit, do tada nepoznat mineral.

Ispostavilo se da bi jadarit mogao da se koristi za dobijanje raznih litijumovih jedinjenja koja imaju primenu u industriji keramike, stakla, baterija, maziva i mnogim drugim granama.

Procenjuje se da se u ovom ležištu nalazi oko 10 odsto istraženih rezervi litijuma na planeti, što ga čini veoma vrednim.

• Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor
• U fotografijama: Znate li odakle dolaze baterije u vašim mobilnim telefonima

Kompanija Rio Tinto se nadala da će projekat rudnika u zapadnoj Srbiji, vredan 2,4 milijarde dolara, pomoći da postane jedan od 10 najvećih svetskih proizvođača litijuma, ključnog sastojka baterija.

Zamisao je bila da se tamo dobijaju tri konačna proizvoda – litijum-karbonat od kog se prave baterije i električna vozila, zatim borna kiselina i natrijum-sulfat.

Rio Tinto je dobio dozvole da sprovodi istražne radove koje, prema izjavi premijerke Ane Brnabić iz januara 2022, „uskoro ističu“.

Za projekat istraživanja, koji je stigao do faze izrade studije izvodljivosti, kompanija do sada je uložila 209 miliona dolara, rekla je u januaru 2022. godine nekadašnja ministarka rudarstva Zorana Mihajlović.

Međutim, meštani Loznice i njenih sela, ekološki aktivisti i građani usprotivili su se otvaranju rudnika, navodeći da strahuju od „moguće ekološke katastrofe“.

I neki stručnjaci dele strah.

Dragana Đorđević, naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju, više puta upozoravala da je reč o „tehnologiji koja je opasna po živi svet i da bi izgradnjom rudnika bile ugrožene reke koje se ulivaju u Drinu“.

„Toksini sa jalovišta raznosiće se i ulaziće u zemljište i vodotokove, što znači da će biti ugroženi oni koji ostanu da žive u okolini rudnika“, rekla je Đorđević na jednom od protesta marta 2021. godine.

• Gornje Nedeljice, dan posle povlačenja zakona: „Ništa nije gotovo, borba tek predstoji“
• Šta ukidanje prostornog plana Loznice znači za projekat Jadar i Rio Tinto

U blizini reke Jadar, gde bi bio planirani rudnik jadarita, živi više od 4.000 ljudi.

Ovaj deo Srbije ima bogatu floru i faunu, sa 140 vrsta biljaka i životinja koje su zaštićene srpskim ili evropskim zakonima, kao i oko 50 zvanično uvrštenih na listu kulturno-istorijskog nasleđa.

Rio Tinto poriče da će biti negativnih uticaja.

Međutim, u studiji biologa sa Univerziteta u Beogradu ukazuje se da bi bilo „ugroženo više od 45 hektara prašuma, kao i 37 hektara prirodnih šuma, tri hektara livada i 703 hektara poljoprivrednog zemljišta“, prema rečima profesora Vladimira Stevanovića iz Srpske akademije nauka.

Kakva je situacija u Gornjim Nedeljicama?

Meštani sela Gornje Nedeljice kod Loznice, u blizini mesta gde bi jednog dana mogao da nikne rudnik litijuma, i dalje su zabrinuti.

„Uvidom u Službu za katastar u Loznici, saznali smo da je kompanija Rio Sava 1. avgusta postala vlasnik još 10 parcela.

„Za nas, to je jasan znak da nisu odustali od rudnika, jer zašto bi inače kupovali zemlju“, rekla je ranije Marijana Trbović Petković, meštanka sela i članica udruženja „Ne damo Jadar“, za BBC na srpskom.

Ranije su tvrdili da Rio Tinto otkupljuje parcele i kuće od meštana kako bi na tim parcelama ili u njihovoj blizini izgradili rudnik ili mesta za odlaganje otpada.

Isto tvrdi i narodni poslanik Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Ekološki ustanak.

On je u više navrata iznosio tvrdnje da Rio Tinto nastavlja da otkupljuje zemlju u okolini Loznice, kao i da kancelarije kompanije u Zapadnoj Srbiji i dalje radi.

Video: Kako su počeli ekološki protesti u Beogradu

Da li je moguće ponovno pokretanje projekta Jadar?

Takva mogućnost postoji i mogla bi da se ostvari na dva načina, kaže advokat Đorđević.

„Jedan scenario je da kompanija Rio Tinto podnese novi zahtev za donošenje Uredbe o utvrđivanju Prostornog plana za projekat ‘Jadar’, pošto je prva ukinuta“, objašnjava.

Tada bi bio pokrenut novi postupak, koji bi „u relativno kratkom roku doveo do ponovnog uspostavljanja pravnog osnova za legalizaciju projekta“.

Drugi scenario je, kaže Đorđević, da kompanija na sudu ospori način na koji je Uredba ukinuta.

„Ako sud usvoji taj zahtev kao osnovan, ukinuta uredba bi ponovo dobila pravnu snagu“, ističe.

Iz Rio Tinta nisu odgovorili na pitanje BBC-ja o eventualnim koracima za ponovo pokretanje projekta.

Šta je sa Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu?

Još jedan dokument koji je kompanija Rio Tinto u obavezi da podnese kako bi izgradila rudnik je Strateška procena uticaja na životnu sredinu.

To je dokument kojim se „analizira i ocenjuje kvalitet činilaca životne sredine i njihova osetljivost na određenom prostoru i međusobni uticaji postojećih i planiranih aktivnosti“, piše u u Zakonu o proceni uticaja na životnu sredinu

U februaru 2022. godine, nedeljnik Vreme objavio je tvrdnje da je kompanija Rio Tinto izradila studiju, ali je nije predala Ministarstvu za životnu sredinu, jer je vlada u međuvremenu obustavila projekat.

Iz kompanije Rio Tinto nisu odgovorili na ranije upite BBC-ja o izradi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.

Ni iz Ministarstva zaštite životne sredine do objavljivanja teksta nisu odgovorili da li je kompanija Rio Tinto dostavila ovaj dokument.

Pogledajte i ovaj video: Kampovanjem ispred Predsedništva protiv iskopavanja litijuma

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]