Obaveštenje „Budimo odgovorni“ koje su gledaoci televizija u Srbiji svakodnevno mogli da pročitaju u jeku pandemije korona virusa, poslednjih meseci zamenilo je drugo – „Štedimo struju“.

Dok su vlasti u većini evropskih zemalja već uvele ograničenja u potrošnji struje, u Beogradu i drugim gradovima Srbije, uprkos preporukama nadležnih, noću i vikendima šljašte i reklame i svetla u mnogim kompanijama.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike (MRE) kažu da se razumnim korišćenjem osvetljenja može uštedeti i do deset odsto struje u poslovnim zgradama.

„Kompjuterski monitor može da troši 30 odsto manje energije ako je na režimu spavanja“, navode iz MRE za BBC na srpskom.

Miloš Zdravković, stručnjak za energetiku, kaže da je u svakom trenutku važno štedeti svaki vid energije, kako s aspekta države, tako i kompanija, pogotovo što Srbiji sada nedostaje struje.

Dodaje da se štednjom postižu rezultati, ali da je situacija sa strujom u Srbiji loša.

„Prethodne godine smo izvozili određenu količinu električne energije i punili budžet, a ove godine ćemo biti zemlja koja će morati da izdvoji znatna finansijska sredstva samo za uvoz struje.

„Mi zavisimo od uvoza, a cena električne energije je veoma visoka“, kaže Zdravković za BBC na srpskom.

Problemi u snabdevanju gasom i drugim energentima, izazvani ratom u Ukrajini, direktno su uticali na cenu struje u Evropi, a u Srbiji je za početak naredne godine najavljeno novo poskupljenje.

Kakve su preporuke nadležnih?

Za razliku od pojedinih evropskih zemalja, u Srbiji su objavljene samo preporuke koje nisu obavezujuće.

Nemačka je u septembru uvela set mera za uštedu energije tokom zime, kojima je ograničeno osvetljenje i grejanje u javnim zgradama, javni spomenici i zgrade nisu osvetljeni, a u prodavnicama je zabranjena noćna rasveta.

U Francuskoj je prodavnicama naređeno da ugase svetleće reklame.

Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije je u septembru objavilo preporuke o racionalnom korišćenju energije koje je uputilo opštinama, preduzećima, državnim organima, ali i najvećim potrošačima u sektoru industrije i komercijalnih usluga.

Osim preporuka je upućena i molba da se napravi plan uštede energije od septembra 2022. do marta 2023.

Godinama unazad, prema podacima Elektroprivrede Srbije (EPS), najveće neplatiše su javna preduzeća i pojedine lokalne samouprave.

Trenutno, pojedini gradovi, opštine i kompanije poštuju preporuke.

Tako su, recimo, gradske vlasti u Beogradu odlučile da novogodišnje osvetljenje bude uključeno samo od 15. decembra do 15. januara, kako bi se uštedelo.

Prethodnih godina, u glavnom gradu Srbije novogodišnja rasveta je svetlela i u mesecima kada smo već bili duboko zagazili u novu kalendarsku godinu.

Srbija – od izvoznika do uvoznika struje

Evropu je, kaže Zdravković, pogodila energetska oluja.

„Zbog celokupne situacije u Evropi je skočila cena gasa, samim tim je uzročno-posledično porasla i cena električne energije.

„A Evropa trenutno proizvodi 20 odsto električne energije iz gasa“, objašnjava Zdravković za BBC na srpskom.

Ukazuje da je za kompanije važno da štede, jer kada imaju manje troškove i finalni proizvod je jeftiniji.

„Kompanije se ujedno tako odgovorno odnose prema društvu zato što je cena nabavke električne energije na međunarodnom tržištu mnogo veća nego što je građani i privreda plaćaju“, kaže on.

Prema uredbi Vlade Srbije, privreda plaća 95 evra po megavat-satu, a ona se na berzama sada kupuje za oko 270 evra.

„Mi smo u ovom trenutku država koja više nije neto izvoznik nego neto uvoznik električne energije.

„Nama fali određena količina struje“, kaže Zdravković za BBC na srpskom.

Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, izjavio je početkom decembra da Srbija na uvoz električne energije troši između 42 miliona evra u novembru i očekivanih 90 do 100 miliona evra u decembru, prenosi Beta.

Građani su 1. septembra osetili poskupljenje struje od 8,3 odsto, a sa Novom godinom stiže i novi rast računa od osam odsto.

Prethodno je Vlada Srbije odlučila da građane podstakne na štednju.

Domaćinstva će ove zime moći da dobiju popust u iznosu od 15 do 30 odsto, u zavisnosti od toga koliko umanje trošenje struje.

Popust će se obračunavati na struju potrošenu od 1. oktobra 2022. do kraja marta 2023, što je period trajanja grejne sezone.

Preporuke ministarstva

Iz MRE navode da je u skladu trenutnom energetskom krizom u svetu i u Srbiji, kao i zbog visokih troškova za nabavku nedostajuće električne energije, višestruko većim nego pre krize, veoma bitno da se u svim sektorima preduzmu mere štednje.

„Svaki kilovat koji se uštedi je bitan“, ističu.

Dodaju da korist od toga ima država kao i krajnji korisnici čiji će računi biti niži.

Zato su u septembru uputili dopise jedinicama lokalnih samouprava, javnim preduzećima, državnim organima i institucijama, kao i najvećim potrošačima u sektoru industrije i komercijalnim uslugama.

U njima su preporuke mera „energetske efikasnosti koje se mogu primeniti“, a sa namerom da se ukaže na važnost razumnog korišćenja energije.

„Samo racionalnim korišćenjem osvetljenja u prostorijama se može ostvariti ušteda od 10 odsto u potrošnji električne energije u poslovnim, javnim i komercijalnim zgradama.

„U industriji se ušteda može očekivati na nivou od oko jedan odsto, s obzirom da se u industriji značajno veća količina energije koristi u proizvodnim procesima“, objašnjavaju iz MRE.

Preporučuju i gašenje računara van radnog vremena i kada se ne koriste.

„Kompjuterski monitor troši 50 odsto od ukupne energije koju koristi ceo računar.

„Potrošnja energije se može smanjiti korišćenjem opcije prelaska u režim spavanja, kada on troši 20 odsto energije“, navode.

Dodaju da bi korišćenje štampača i liftova trebalo da se smanji kada je to moguće.

Preporuke ministarstva su upućene i javnim preduzećima i jedinicama lokalnih samouprava, a upravo se njihovi nazivi nalaze na polovini spiska 20 najvećih dužnika Elektroprivrede Srbije za 2022.

Neki od njih su Infrastruktura železnice Srbije, gradske toplane u Kruševcu i Boru, Javno komunalno preduzeće „Infostan tehnologije“ Beograd, vodovodi u Boru i Smederevskoj Palanci, beogradski javni prevoz i Gradska uprava grada Kragujevca.

Javna preduzeća zauzimaju mnoga visoka mesta na spisku najvećih dužnika EPS-a i u prethodnim godinama.

Promena navika

Među privatnim kompanijama koje su odlučile da smanje potrošnju električne energije su Merkator-S i Banka Inteza.

Merkator-S je u oktobru usvojio strategiju energetske efikasnosti pomoću koje namerava da uštedi 2.400 megavat-sati električne energije.

Kažu da dugoročno planiraju da uštede energiju korišćenjem tako što će resurse koristiti u potpunosti.

Frižideri za pića su od početka novembra isključeni u Merkator i Roda hipermarketima, kao i IDEA prodavnicama.

„Rashladne komore se upotrebljavaju racionalno, a sve komore koje nisu u upotrebi su u potpunosti isključene.

„U svim maloprodajnim objektima je ugašena rasveta u pomoćnim prostorijama, a isto je obavezno u prostorijama u kojima niko ne boravi“, navode iz ove kompanije za BBC na srpskom.

Dodaju da se u potpunosti gasi i sva spoljna rasveta uz poštovanje bezbednosnog minimuma.

Roda market — Svetleće reklame su ugašene na svim marketima koji posluju u okviru kompanije Merkator-S

Štedi se i energija koja se odnosi na grejanje, te su sva vrata u međuzonama, odnosno između maloprodajnog prostora, magacina i prijema robe, zatvorena.

Pravila važe i za logističko-distributivne centre, kao i upravne zgrade u Beogradu i Novom Sadu.

Iz Ministarstva rudarstva i energetike navode da se primenjivanjem mera štednje može sačuvati oko 15 odsto električne energije u sektoru usluge i komercijale.

Taj procenat pada na pet u kompanijama koje se bave proizvodnjom.

Na molbu MRE odgovorila je i Banka Inteza i u decembru usvojila akcioni plan za optimizaciju potrošnje električne energije i gasa u poslovnim prostorijama.

Jedna od mera jeste trajno gašenje dekorativne rasvete i svetlećih reklama, a osvetljenje u 147 ekspozitura će biti upaljeno samo tokom radnog vremena.

Ove zime će izostati i novogodišnja svetleća dekoracija.

Banka Inteza će primenjivati mere za štednju električne energije u 147 ekspozitura u 88 gradova u Srbiji

Osim toga, uvode se promene u načinu kontrolisanja temperature.

„Uređaji za grejanje će biti upaljeni i podešeni na optimalnu temperaturu samo tokom radnog vremena i boravka zaposlenih i klijenata u prostorijama“, navode iz Banka Inteze za BBC na srpskom.

Ista pravila će se primenjivati i u zgradama centrale, a dodatno će deo svetala i plafonske rasvete biti trajno ugašen.

Ulaganje u štednju

Mere ipak nisu iste za sve i zavise od delatnosti kojom se kompanije bave.

Poslovne zgrade i kompanije koje nemaju proizvodnju, kažu iz ministarstva, mogu da uštede 15 odsto struje primenjivajući mere koje se tiču osvetljenja i računara.

„Za kompanije koje se bave proizvodnjom i gde se više od 90 odsto električne energije troši upravo na proizvodnju, mere koje se mogu primeniti pre svega zavise od vrste industrije“, objašnjavaju.

Ističu da se tada mogu primeniti mere ulaganja, a to su:

ugradnja frekventnog regulatora na elektro-motorima,
izgradnja solarnih elektrana za proizvodnju električne energije,
ugradnja LED rasvete,
ugradnja novih efikasnijih kompresora,
automatizacija proizvodnih procesa,
kompenzacija reaktivne energije (postupak kojim se smanjuje količina reaktivne energije koja se preuzima iz mreže, a istovremeno potrošnja pogona ostaje nepromenjena).

„Ove mere dovode do efikasnijeg korišćenja električne energije i smanjenja troškova za električnu energiju“, kažu iz ministarstva,

Od mera koje ne zahtevaju ulaganja ističu razumno korišćenje rasvete u proizvodnim halama i reorganizaciju proizvodnih procesa.

„Zamenom sijalica sa užarenim vlaknima led sijalicama može se ostvariti i ušteda i do 90 odsto u odnosu na sijalice manje energetske efikasnosti.

„Ove mere mogu se sprovesti bez ulaganja ili sa malim ulaganjima, a efekti mogu biti veoma značajni“, navode.

Podsticanje privrede na štednju energije

Iz MRE navode da su pojedine srpske kompanije u sektoru industrije već u septembru uštedele prosečno 10 odsto više nego istog mesec aprošle godine.

U nameri da podstakne više kompanija na štednju, MRE je započelo projekat Eko-krediti.

„On se realizuje u saradnji sa poslovnim bankama u Republici Srbiji koje daju kredite malim i srednjim preduzećima da zamene opremu energetski efikasnijom.

„Kroz ovaj program je plasirano 640 kredita i realizovano blizu 700 mera kojima je smanjena primarna energija od jedan milion megavat-sati, a time je ostvareno smanjenje emisije ugljen-dioksida od pola miliona tona“, navode iz MRE.

Šta se krije iza globalne energetske krize: