Piramidalna finansijska shema kojom su hiljade štediša u Srbiji početkom 1990-ih godina prevarene za više desetina miliona tadašnjih nemačkih maraka mogla bi da dobije epilog tri decenije kasnije.
Država Srbija je za 886 miliona dinara (7,5 miliona evra) prodala zlato, srebro i svu imovinu štedionice Jugoskandik koju je dobila u stečajnom postupku, navodi se u Izveštaju o reviziji finansijskih izveštaja Ministarstva finansija od 8. juna, čiji je autor Državna revizorska institucija.
Novac od prodaje uplaćen je u državni budžet u julu 2021. godine, piše u izveštaju.
Osnivač Jugoskandika Jezdimir Vasiljević, poznatiji kao Gazda Jezda, okrivljen je da je između 1991. i 1993. godine sa saradnicima oštetio građane Srbije za više desetina miliona nemačkih maraka.
Kada se taj iznos preračuna u današnji novac, ispostavlja se da je 55.000 ljudi koji su deponovali novac Jugoskandiku oštećeno za 107 miliona evra sa kamatama, prenela je Al džazira, pozivajući se na podatke Ministarstva finansija.
„Formalno-pravno, država nema nikakvu obavezu da obešteti građane i ispuni obaveze privatne banke, ali je 2002. godine prihvatila da to uradi zato što su državni funkcioneri devedesetih svojim izjavama doprinosili održivosti šeme“, kaže Zoran Grubišić, redovni profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, za BBC na srpskom.
Do objavljivanja teksta, Ministarstvo finansija nije odgovorilo na upit BBC novinara o eventualnom obeštećenju građana, kao i o načinu na koji planira da raspolaže novcem od prodaje imovine Jugoskandika.
- Prazne prodavnice, inflacija i uništena privreda: tri decenije od sankcija Jugoslaviji
- Kada su stanovnici Srbije bili milioneri
- Kome je sve Amerika uvodila sankcije na Balkanu
Slučaj Jugoskandika bio je samo jedna od prevara štediša tokom 1990-ih.
U želji da uz visoku kamatu izvuku profit za kratko vreme. hiljade ljudi širom Srbije ulagale su novac u takozvane piramidalne banke, među kojima je, uz Jugoskandik, najveća bila Dafiment banka vlasnice Dafine Milanović.
„Vladala je pomama za lakom zaradom – ljudi su prodavali kuće i automobile samo da bi uložili novac kod Jezde i Dafine, jer se u početku sa tom kamatom moglo živeti veoma pristojno“, priseća se novinar Ivan Protić u izjavi za BBC na srpskom.
Međutim, usled kraha šeme 1993. godine, štediše su ostale i bez uloga i bez zarade od kamata.
Kriza devedesetih i san o lakoj zaradi
Poverenje građana u banke ozbiljno je poljuljano 1990-ih kada je počeo raspad i rat u bivšoj Jugoslaviji.
Jedna od najvećih inflacija u istoriji finansijskih sistema, sankcije i nemaština primorali su ljude da se snalaze.
U to vreme, pojavili su se Jezdimir Vasiljević i Dafina Milanović, kao osnivači banaka Jugoskandik i Dafiment, koji su uz podršku državnog vrha, o čemu postoje dokumentovani zapisi, nudili piramidalnu štednju i neverovatne kamate na dinare i nemačke marke.
Profesor Grubišić objašnjava da piramidalna, odnosno Ponzijeva šema, funkcioniše „zahvaljujući podgrevanju interesa na tržištu“.
„Banka nudi astronomske kamatne stope, a dok god se javljaju nove štediše, banka ima sredstva da isplaćuje stare ulagače“, kaže.
Onima koji su ulagali novac u Jugoskandik i Dafiment banku nuđene su kamate od 10 do 15 odsto na nemačke marke, a 160 odsto na dinare, na mesec dana.
Kamatne stope u Evropi su u to vreme bile „najviše pet odsto mesečno“, podseća Grubišić.
- „Pljunuti original“ – kako u Srbiji da prepoznate falsifikovani novac
- Kako se štedi u Srbiji – da li sijamo ili smo u mraku
- Kako je nastala bosanska marka, jedina marka koja i danas živi
Protić kaže da su, u trenutku krize i političkih previranja, mnogi naseli na bajku o lakoj zaradi.
„Ispred banaka su bili ogromni redovi, a ljudi su satima čekali da oroče novac“, kaže Protić.
Neki građani su zaista i zaradili ulaganjem u piramidalne šeme i to oni koji su „rano ušli“, kaže Grubišić.
„Problem je nastao kada se poverenje u javnosti poljuljalo – krenule su glasine o tome da se novac ulaže u sumnjive poslove i ulaganje je posustalo.
„Tako je razotkriveno da je piramidalna šema neodrživa“, dodaje profesor.
- Afera Dafiment banka
Dafina Milanović, do tada nepoznata široj javnosti, mnogi su posle osnivanja Dafiment banke i neverovatnih kamata, dizali u zvezde, fotografisali se sa njom, nazivali je „Srpskom majkom“, ljubili se sa njom, grlili njene postere.
Prema pisanju nedeljnika Vreme iz 2001. godine, postoje dokazi o povezanosti Dafiment banke sa tadašnjim funkcionerima Socijalističke partije Srbije (SPS), na čijem je čelu bio Slobodan Milošević.
List navodi da je Komisija Narodne banke Jugoslavije otkrila je u podrumima Narodne banke Srbije arhivu na kojoj je stajala oznaka „strogo poverljivo“.
Samo ovlašni pregled dokumentacije otkrio je da su sastancima rukovodstva Dafiment banke, pored formalne vlasnice Dafine Milanović, redovno prisustvovali važni ljudi iz državno-političkog establišmenta.
Po promeni režima 5. oktobra 2000. godine, otkriveno je da su iza projekta Dafiment banka stajali dotadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević, po profesiji bankar, i njegovi najbliži saradnici.
Među njima se pominju Nikola Šainović, visoki funkcioner SPS i premijer Srbije od 1991. do 1994. godine, Radmilo Bogdanović, visoki funkcioner SPS i ministar unutrašnjih poslova u to vreme, Miodrag Zečević, član SPS i direktor JUBMES banke i Mihalj Kertes – direktor Savezne Uprave carina.
Komisija Narodne banke Jugoslavije kasnije je utvrdila da je „Dafiment banka“ tokom jednoipogodišnjeg rada, od 9. oktobra 1991. do 1. maja 1993, imala 163.025 štediša, sa kojima je napravljeno 577.600 ugovora, a ukupan dug prema građanima je procenjen na oko 450 miliona nemačkih maraka.
Prema popisu, posle kraha banke pronađeno je 109.639 nemačkih maraka, a komisija NBJ nije uspela da utvrdi kako i gde je potrošeno više od 315 miliona nemačkih maraka.
Iako nije morala, nova vlast je preuzela obavezu vraćanja novca stare devizne štednje građanima, koja se devedesetih godina nalazila u državnim i privatnim bankama.
Do 2016. godine, kada je prestala obaveza, država je isplatila dug od 4,2 milijarde evra.
Međutim, oko 600.000 štediša kojima su depoziti tokom devedesetih godina bili zamrznuti nisu dočekali svoje uloge.
Dafina Milanović bila je optužena za prisvajanje skoro 20 miliona maraka, milion dolara, 510.000 švajcarskih franaka, deset miliona šilinga i 200 miliona lira.
Teretila da je neovlašćeno raspolagala ulozima štediša, omogućila je pojedinim klijentima isplatu preko reda, a osnovala je i fond predsednice banke iz čijeg trezora je nekoliko puta uzimala novac i trošila ga.
Preminula je 4. septembra 2008. godine, zbog čega je postupak protiv nje obustavljen.
- Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
- Kako je živela ozloglašena kriptokraljica – penthaus u Londonu, luksuzna roba, slike
- U lovu na 50 miliona dolara nestalih sa Sejšela
Ko je Gazda Jezda?
Jezdimir Vasiljević je osnovao privatnu štedionicu Jugoskandik 1991. godine.
„Oročite vaš dinar i povećajte mu vrednost, dok još nije kasno, jer 10 odsto kamate nije malo“, reklamirao je ponudu štedionice.
Tokom ratova u Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, Vasiljević se navodno „angažovao po pitanju nabavke veće količine pešadijskog naoružanja za posebne namene“, pisao je nedeljnik Vreme, pozivajući se na izveštaj Službe državne bezbednosti.
Neuspešno se kandidovao na predsedničkim izborima 1992. godine protiv tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.
Nakon kraha štedionice 1993. godine, Vasiljević je dva puta bežao iz zemlje, gde je bio optužen za zloupotrebu službenog položaja i pribavljanje protivpravne imovinske koristi.
Prvi put je uhapšen 2000. godine na aerodromu u Beogradu i proveo je nekoliko meseci u pritvoru.
Posle puštanja iz pritvora, nekoliko godina je bio pod nadzorom policije, da bi ponovo pobegao 2006. godine, pisao je Blic.
Po drugi put je uhvaćen 2009. u Holandiji, a godinu dana kasnije je izručen Srbiji.
Epilog suđenja čekao je u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu.
Vasiljević je februara 2013. godine osuđen na pet godina zatvora, ali se već u aprilu, zbog promena zakona, ispostavilo da je postupak ipak zastareo.
Kada je 15. aprila počela primena novih odredaba Krivičnog zakonika, delo za koje je Vasiljević osuđen je prekvalifikovano, navodi se u Blicu.
Propisana je blaža kazna, i ispostavilo se da zastarelost nastupa u roku od 20 godina – 6. marta 2013. godine.
Danas ima 74 godine i, prema pisanju tabloida, navodno živi u rodnom selu Topolovnik u okolini Velikog Gradišta.
Kako su građani Srbije obeštećeni u sličnim slučajevima?
Posle smene vlasti Slobodana Miloševića u petooktobarskim promenama 2000. godine, deo štediša Dafimenta je obeštećen.
Iako nisu bila obavezne zakonskim rešenjima, nove vlasti su pokrenule proceduru vraćanja novca stare devizne štednje građana, koja je 1990-ih godina bila pohranjena u državnim i privatnim bankama.
Do 2016. godine, kada je prestala obaveza, država je isplatila dug od 4,2 milijarde evra.
Međutim, oko 600.000 štediša kojima su depoziti tokom 1990-ih godina bili zamrznuti nisu dočekali svoje uloge.
Grubišić kaže da bi država i u slučaju Jugoskandika mogla da postupi na sličan način.
„Mogli bi da preuzmu odgovornost i obeštete građane kao što su to već jednom uradili, ali ponavljam da nisu u obavezi“, ističe.
Do objavljivanja teksta, Ministarstvo finansija nije odgovorilo na upit BBC-ja.
Zašto cene rastu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
