Srbija, Francuska i politika: Vučić sa Makronom o borbenim avionima, nuklearnoj energiji, EU i Kosovu

Saradnja u vojnoj industriji, evropske integracije, veštačka inteligencija, ali i rešavanje problema Kosova, teme su o kojima će u Parizu razgovarati predsednici Francuske i Srbije, Emanuel Makron i Aleksandar Vučić.

„Sa predsednikom Makronom do sada sam imao gotovo 20 razgovora. Ovaj će biti najvažniji, biće strateški“, najavio je Vučić u televizijskom intervjuu uoči odlaska u Pariz.

Vučić je najavio sklapanje sporazuma o kupovini 12 „potpuno novih“ francuskih aviona Rafal, tek što je Hrvatska kupila isto toliko ovih borbenih lovaca, za šta je izdvojila 1,1 milijardu evra.

Jedna od tema razgovora biće i izgradnja nuklearnih elektrana, pošto je, naveo je Vučić, Francuska najveća evropska nuklearna energetska sila, koja 70 odsto struje dobija upravo iz takvih postrojenja.

• Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih“, do „obnovljenog prijateljstva“
• Koliko smo Francuzi: Jezik i kultura Francuske u Srbiji
• Srbija, Francuska i sporazum o stripovima – o čemu se radi
• Šta je Plan rasta Evropske unije za Zapadni Balkan

Makron i Vučić imaju bliske odnose, iako ne i identične stavove o raznim pitanjima.

Makron je bio u Beogradu u julu 2019. godine, što je bila prva poseta jednog francuskog predsednika Srbiji posle punih 18 godina i dolaska Žaka Širaka.

Šta su avioni Rafal?

Posle odluke Hrvatska da kupi 12 aviona Rafal, od kojih su neki polovni, Srbija bi mogla da postane tek četvrta evropska zemlja – uz Francusku, Grčku i Hrvatsku – koja bi mogla da ih ima u floti.

Vlada Hrvatske je još 2021. odobrila kupovinu 12 aviona Rafal i prateće opreme, i za to izdvojila ukupno 1.155.508.893 evra.

Rafal, bez dodatne opreme, košta između 100 i 190 miliona evra, prema sspecijalizovanim sajtovima za borbene avione.

Vučić kaže da Rafal spada u jedan od tri najbolja aviona-lovaca u svetu.

Rafal je višenamenski avion koji može da funkcioniše kao lovac, lovac-bombarder i izviđač za dejstvo po ciljevima u vazduhu, na kopnu i moru.

Ovaj tip aviona ima superkrstarenje, a bez uključivanja dodatnog sagorevanja motora, može da krstari brzinom od 1,4 maha.

Posebna prednost Rafala je što je jedva vidljiv na radarskim sistemima, a to je postignuto posebnim materijalima i RAM premazom, dok je specijalni premaz nanet na vetrobransko staklo i poklopac kabine.

Prema specijalizovanom sajtu Tango.siks, kupovina 12 novih ovakvih aviona koštaće između 1,8 i 2,5 milijarde evra.

Preduslov da će se novi avioni uspešno koristiti jeste da postoji stručni kadar, s obzirom da je za eskadrilu od 12 letelica potrebno bar 15 do 22 pilota, ali i desetine tehničara.

• Koliko se budžet Srbije za 2024. godinu razlikuje od prethodnih
• Da li srpsko oružje stiže do Ukrajine – šta znamo do sada

Vučić nije precizirao odakle će biti nabavljen novac za kupovinu francuskih borbenih lovaca.

Prema budžetu za 2024. godinu, Ministarstvo odbrane raspolaže sa oko 160 milijardi dinara plus 18 miliona kroz obveznice koje će, kako je rekao ministar finansija Siniša Mali, ići preko SDPR-a, a koje će biti uloženo u vojsku i namensku industriju.

SDPR je srpski državni proizvođač oružja, kao i posrednička kompanija za uvoz i izvoz opreme za odbranu.

Nuklearna energija

Jedna od važnijih tema u Parizu, kako je najavio Vučić, biće i mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, jer se smatra da je to energija budućnosti.

Vučić je veliki zagovornik izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, tvrdeći će obezbeđivanje struje u budućnosti biti veliki problem za zemlju.

On kaže da će stanovnici Srbije do 2050. godine trošiti četiri puta više električne energije nego danas.

„Šta god radili, kako god radili, nikakvu šansu nemamo, ako brzo ne krenemo u rešavanje tog problema. A rešavanje tog problema je jedino moguće izgradnjom velikih i malih nuklearki“, rekao je Vučić.

• Nuklearna elektrana u Srbiji: Koliko je atomska budućnost daleko
• Da li Srbija može da smanji korišćenje uglja i zašto je to važno
• „Ubili smo dve muve jednim udarcem“: Isplati li se praviti struju u Srbiji pomoću sunčeve energije
• Električni automobili: Gde je Balkan u odnosu na Evropu

Kosovo i evropske integracije

Francuska je jedna od zemalja Evropske unije koja je priznala nezavisnost Kosova, a u Jelisejskoj palati bi trebalo da razgovaraju i o zahtevu Kosova za prijem u Savet Evrope i drugim otvorenim pitanjima.

Francuska i Nemačka bile su inicijatori plana za Kosovo, koji je potom, kao stav cele EU, pretočen u sporazum koji su Beograd i Priština prihvatili u severnomakedonskom Ohridu, uz posredovanje međunarodnih zvaničnika.

Pojedine parlamentarne opozicione stranke u Srbiji kritikuju Vučića zbog prihvatanja tog plana, smatrajući ga uvodom u priznanje Kosova kao države, što Vučić odlučno negira.

• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Šta piše u Aneksu sporazuma Srbije i Kosova i da li rešava sva otvorena pitanja
• O pravu i politici: Šta Kosovu nedostaje na putu do potpune nezavisnosti

Uoči odlaska u Pariz, Vučić je izrazio nadu da će Makron ipak imati sluha za stavove Srbije.

„Ne očekujem mnogo. Njemu su vezane ruke, kao i meni, ali verujem da će Francuska iskazati prijateljsku nameru da koliko može, pomogne Srbiji“, rekao je Vučić.

Uoči posete predsednika Srbije Francuskoj, list Figaro je objavio saznanja da će Makron još jednom podržati evropske integracije Srbije.

Pregovori Srbije o ulasku u EU počeli su pre skoro dve decenije, a Srbija je formalni zahtev za prijem u evropski blok podnela 22. decembra 2009. godine.

Iako je Srbija do sada zatvorila nekoliko poglavlja u pregovorima, do danas, međutim, nije dobila i zvaničan datum pristupanja EU.

Jedan od zahteva Brisela, posebno posle početka rata u Ukrajini, jeste i da se spoljna politika Srbije uskladi sa evropskom, ali se pominje i rešavanje kosovskog pitanja kao uslov za pristupanje EU.

Uz Belorusiju, najvećeg saveznika Moskve, Srbija je jedina evropska zemlja koja nije uvela nijedan oblik sankcija Rusiji i tome se protivi, ali je glasala za pojedine rezolucije UN koje osuđuju rusku agresiju na susednu zemlju i kojima se traži poštovanje međunarodnog prava.

Vučić je u više navrata govorio o „snažnim pritiscima“ na Srbiju da uvede sankcije Rusiji, ali je rekao da se on rukovodi isključivo interesima Srbije, a ne bilo koje druge zemlje.

Od početka ruske invazije na Ukrajinu, u februaru 2022. godine, Makron je bio jedan od retkih evropskih državnika koji je održavao kontakte sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, ali je poslednjih meseci upravo francuski predsednik iskazao najratobornije stavove protiv Rusije.

Najava Makrona da bi NATO mogao da pošalje trupe kao pomoć Ukrajini, nije naišla na pozitivan odjek među saveznicima u vojno-političkoj alijansi, a Putin mu je poručio da na to ni ne pomišlja.

• Kakve ekonomske posledice čekaju Srbiju ako uvede sankcije Rusiji
• Od očekivanja EU do „razočaranja“ Rusije: Šta bi za Srbiju značilo uvođenje sankcija Moskvi
• Lideri NATO članica odbacili Makronov predlog o slanju „zapadnih trupa u Ukrajinu“
• Putin: Zapad ne treba da šalje vojsku u Ukrajinu, imamo oružje kojim možemo da napadnemo njihove teritorije

Veštačka inteligencija

Početkom marta ove godine, Vučić je objavio da će Srbija u naredne tri godine biti predsedavajuća i kopredsedavajuća Globalnog partnerstva za veštačku inteligenciju (GPAI), koje je ustanovljenio pre četiri godine na inicijativu Makrona i predsednika Vlade Kanade Džastina Trudoa.

Globalno partnerstvo za veštačku inteligenciju je inicijativa koja teži da uspostavi globalne standarde i pravila za razvoj veštačke inteligencije, kao i da ubrza razvoj veštačke inteligencije globalno.

Sekretarijat GPAI je pri Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), a ekspertski centri su u Montrealu i Parizu, dok će novi biti otvoren u Japanu.

• Trideset pojmova ključnih za razumevanje veštačke inteligencije
• Hoće li veštačka inteligencija postati ‘bog’
• Tri stadijuma veštačke inteligencije: Da li može da dovede do našeg izumiranja?

Srbija je primljena pre nešto više od godinu dana, kao jedna od 29 članica.

Među najznačajnijim članovima su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Indija, Japan, Južna Koreja, Brazil, Francuska, Nemačka, Turska, EU i druge zemlje.

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]