Srbija: Hoće li legalizacija komunalnih priključaka doprineti zaustavljanju divlje gradnje

Ruke pune papira, oči pune nade.

„Sve imamo i sve je nelegalno.

„Celo naše naselje u Borči je nelegalizovano, a tu živimo od 1990-ih“, priča Marija Milosavljević, koju sam zatekla ispred zgrade jedne beogradske opštine.

Više od dve decenije koriste struju, koju, kaže, uredno plaćaju, a kuća u kojoj žive u ovom beogradskom naselju nije legalizovana.

„Čim smo sagradili kuću, priključili smo je na struju koju uredno plaćamo.

„Struju imamo, ali hoćemo da se priključimo na trofaznu, jaču, jer smo velika porodica i kuća nam je na tri sprata“, priča ona za BBC na srpskom.

• Zastoj građevinskog buma u Srbiji: Zašto su investitori ‘povukli ručnu’
• Postoji li zaštita za podstanare u Srbiji
• Kako u Srbiji do kuće na selu

Milosavljevići su jedna od mnogih porodica u Srbiji koji su ili nelegalno sagradili objekat u kojem žive ili im kuća nije legalizovana, odnosno upisana u katastar.

Od polovine septembra, Ministarstvo građevine, saobraćaja i infrastrukture pozvalo je one koji imaju takve objekte da se prijave za legalne priključke na struju, vodu, grejanje i kanalizaciju.

U prve dve nedelje, u Beogradu je podneto nešto više od 8.000 prijava, saopštio je ranije ministar Goran Vesić.

Akcija „Prijavi se“ traje do 15. oktobra, a ko ima pravo da se prijavi pročitajte na ovom linku.

U raspravi u Skupštini Srbije o izmenama Zakona o ozakonjenju objekata, opozicija je iznela kritike, smatrajući da će se time legalizovati nelegalna gradnja, koja je višedecenijski problem.

Vesić je to negirao, tvrdeći da se „donosi humanitarna mera kako bi ljudi koji žive u nelegalnim objektima dobili struju i vodu, što je njihovo ljudsko pravo“.

Divlja gradnja

Decenijama su u Srbiji nicali nelegalni objekti, a jedno od najpoznatijih i najvećih takvih naselja na Balkanu je beogradska Kaluđerica.

Bespravne temelje na kojima su nastajali nelegalni objekti podizali su ljudi i u mnogim drugim beogradskim naseljima – zemunskoj Altini, Borči, Ovči, Mirijevu, ali gotovo da nema mesta u Srbiji gde se to nije radilo.

Da većina takvih kuća, pomoćnih zgrada, garaža, lokala ili šupa ne bude srušena pokazuje i istraživanje Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

„U istraživanju je učestvovalo 105 lokalnih samouprava, a glavni razlozi velikog broja nerešenih slučajeva ozakonjenja jesu imovinsko-pravni problemi i nezainteresovanost građana.

„Zakonom o ozakonjenju uvedene su konkretne mere kako bi nelegalna gradnja bila zaustavljena“, kaže Jasmina Radovanović, šefica Jedinice za imovinu i investicije NALED-a.

„Ovo jeste važan korak za one koji legalizaciju čekaju godinama, ali je potrebno rešiti svojinu, tehničke uslove, mogućnost rekonstrukcije ili nadogradnju“, objasnila je Radovanović za BBC na srpskom.

Međutim, dodaje, podaci pokazuju da je bespravna gradnja nastavljena.

Oni koji su nelegalno zidali da bi na taj način zarađivali ne mogu da se prijave za legalne priključke, kaže Radovanović.

Prema popisu 2022. godine, u Srbiji živi oko 6,7 miliona ljudi, ima oko 2,5 miliona domaćinstava i oko 3,6 miliona stanova.

U Srbiji je popisano oko dva miliona slučajeva nelegalne gradnje, podaci su Ministarstva građevine, saobraćaja i infrastrukture.

Od toga, 47 odsto čine stambeni objekti, a slede pomoćni sa 36 procenata.

Ubedljivo najviše nelegalnih kvadrata u Srbiji je u Beogradu, gde je popisano 266.655 divljih objekata.

U Pančevu, nadomak Beograda, na spisku je 34.955 nelegalnih stambenih, poslovnih i pomoćnih objekata.

Novi Sad ima popisanih 28.814, a Niš 31.890 nelegalnih objekata.

Iz Ministarstva nisu dostavili podatke BBC-ju o broju prijavljenih nelegalnih objekata, ali ni o tome kakva je situacija sa onima koji čekaju rušenje.

Država decenijama pokušava da se izbori sa nelegalnom gradnjom, te je nebrojeno puta pokušala da propisima natera ljude da legalizuju njihove objekte.

Među poslednjima bio je Zakon o ozakonjenju, donet 2015, a dva puta je menjan – 2018. i 2020. godine.

Njime je omogućeno da se legalizuju kuće, vikendice, svi bespravno sagrađeni objekti, koji su podignuti do 2015. godine i vide se na satelitskom snimku Republičkog geodetskog zavoda Srbije.

Raniji zakoni koji su regulisali ovu oblast u Srbiji omogućavali su građanima da se priključe na komunalnu infrastrukturu.

„Država je sada dozvolila privremeno priključenje, što ne znači da će ti objekti i biti ozakonjeni“, navela je Radovanović.

• 2011. godine ministar životne sredine, rudarstva i prostornog planiranja Oliver Dulić rekao je da će država rešiti problem legalizacije bespravno podignutih objekata. Zakonom je tada bilo dopušteno da se legalizacija plaća na 20 godina kako bi, obrazloženo je, bilo prihvatljivo za džepove građana.
• 2012. godine ministar građevinarstva i urbanizma Srbije Velimir Ilić najavio je da će legalizacija objekata krenuti početkom 2013. godine, tako što će objekti biti uknjiženi u katastar nepokretnosti.
• 2013. godine pomoćnica ministra građevine i urbanizma Aleksandra Damnjanović rekla je da će se novi zakon o legalizaciji bespravno izgrađenih objekata odnositi samo na one koji su zahteve podneli do 11. marta 2010. godine. U tom trenutku legalizacija je bila obustavljena, jer prethodni zakon Ustavni sud proglasio neustavnim zbog, rečeno je, dovođenja u neravnopravan položaj onih koji su gradili po propisima.
• 2021. godine ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Tomislav Momirović rekao je da legalizacija ne ide planiranim tokom, ali je najavio da se sve čini kako bi se gradnja nelegalnih objekata završila do 2023. godine.

‘Sami smo krivi, verovali smo investitoru’

Dok stojim u beogradskoj opštini Palilula, u strogom centru Beograda, mnogi u redu sklanjaju pogled i ne žele da pričaju.

„Nemoj mene“, kaže mi prosedi muškarac.

Žena, gotovo suznih očiju, stoji ispred jedne od kancelarije, sa nadom da će joj neko iza vrata rešiti dugogodišnji problem.

Pogled u prazno. U očima ljutnja i nemoć.

„Ne da mi suprug da investitoru kažem sve što hoću.

„Ne znam šta da radim, sami smo krivi. Da je bilo više novca, sigurno ne bismo kupili stan u nedovršenoj zgradi koja nije legalizovana“, u dahu je ispričala Marijana M., koja je sa suprugom Slobodanom predala zahtev za vodu i struju.

Ona i njen suprug su sada podstanari sa dvoje dece.

Stan su kupili 2020. godine od investitora, dok je veći deo zgrade bio završen.

„Predali smo za legalizaciju i očekivali da će biti rešeno.

„Naseli smo na priču investitora“, priča Marijana odmahujući nervozno glavom.

Odbijeni

Ima i onih koji su uzalud dolazili jer ne ispunjavaju uslove za legalizaciju priključka.

„Odbili su me pošto se već jedan objekat vodi na mene.

„Stvar je u tome što sam ga ja dao radniku koji je umro, i u tom stanu u Borči sada žive njegov sin sa majkom i decom“, ogorčen je Sveta iz ovog beogradskog naselja.

Ljutito je napustio opštinske prostorije, gurajući zgužvane papire u torbu.

Udaljava se i govori nam kako su mogli bar struju da im daju, da mogu kao ljudi tu da žive.

Ogrubelih ruku, punih rana i ogrebotina, pruža mi gomilu papira da pogledam, dok objašnjava kako bi bilo lepo da bar njegova deca žive bolje.

Radi na građevini 12 sati dnevno.

„Sazidao sam objekat 2010. godine na placu, ali nikada nisam podneo papire za legalizaciju.

„To mi je uvek bilo skupo“, kaže on, ne želeći da kaže prezime.

Dodaje da živi na selu, u staroj kući, koja takođe nije legalizovana.

„Svi oko mene su se nelegalno priključili na struju, a ja sad želim da probam ovako“, kaže ovaj muškarac.

U redu pred šalterom opštine, stoji i devojka koja je, kaže, došla da pokupi dokumentaciju za sestru koja je kupila stan u izgradnji na Zrenjaninskom putu.

Stan nije bio legalan, kao ni zgrada koja je sagrađena.

„Imala je novca samo za to što je kupila.

„Stan je završen, ali nema ni vodu ni struju“, rekla je devojka, čekajući u redu umesto sestre.

Ona je, priča, samo jedna od vlasnica stanova koji će podneti zahtev.

To će, kaže, uraditi i ostali stanari zgrade, svako za sebe.

„Živi kao podstanar, sa sinom, i vrlo je nezgodno što još nije ništa završeno“, komentariše.

Dok sam razgovarala sa ljudima u redu, Marijana M. je izašla iz kancelarije u opštini.

Kada su kupovali stan, priča, investitor ih je uveravao da će cela birokratija biti završena pre nego što se usele.

Obećanje, međutim, nije ispunio, tako da ova porodica već tri godine obija pragove nadležnih, gubi nerve i strpljenje.

Treba im, kaže, samo struja.

Vodu i kanalizaciju imaju.

„Stan od 45 kvadrata smo platili 33.000 evra i ovo nam je sad slamka spasa“, kaže u očajanju Marijana M.

Kaže da su kao davljenici i udaljava se od zgrade opštine i u odlasku dobacuje: „Fali mi još jedan papir“.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]