Srbija i Drugi svetski rat: Koliko je zakon koji je izjednačio četnike i partizane doprineo pomirenju

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Nikad!Nema pomirenja, jer Boljsevici u Srbiji, njihovi sinovi, unuci I paraunuci se radjaju I zive za ideje Staljina I Kominterne I narod ih uporno glasa, a kvzidemokrate uzimaju za koalicione partnere u vlasti.

2. Dosta vise sa tim. Okrenite se ka buducnosti. Imate veliku sansu da Srbija postane moderna evropska drzava i da se tako konacno krene napred. Izadjite vise iz tog zacaranog kruga proslosti.

3. „Između ostalih, rehabilitovani su članovi predratne kraljevske porodice Karađorđević – kraljica Marija, kralj Petar Drugi, knez Pavle i kneginja Olga, kneginja Jelisaveta i kneževi Aleksandar i Nikola.“ Niko od navedenih nije bio četnik ni partizan ali iz teksta ispada da su oni bili četnici jer su „rehabilitovani“. Članak ne spominje da su oni bili samo žrtve komunističke revolucije.

4. Sa najboljim ljudima, rečju bogovima, stvorena je najveća, najlepša, u svetu najcenjenija država – SFRJ. A sa najgorima, prvenstveno Srbima, ubijena je ta lepa država. Upravo sada iste zloće uništavaju preostalo od nekada napredne Republike Srbije. Zlo možete samo silom da ućutkate. Evo već tri decenije oni su se vratili i prave napopravljivu štetu narodu u Srbiji. Osim za one kojima je um okamenjen pa ne mogu da shvate da se dave u sopstvena go**a.

5. Otvaranje arhive je put za zdravo društvo

6. Ispravite me ako grešim, ali zar nisu četnici izjednačeni i dobili neka prava kada su Milošević SPS i Šešelj SRS napravili savez devedesetih i tako napravili većinu?
   Koliko sam čitao i tada je bilo nešto u vezi četnika?
   Na žalost, ovde nema nikakvog izjednačavanja. Već osveta poraženih nad pobednicima. Isto tako i merenje polnih organa poraženih, čiji je duži i veći. Potomcima poraženih nije važno za šta su se njihovi borili i kako su se borili. Njima je važno da ih ne bude sramota dok hodaju i dok pričaju svojoj deci, unucima i potomcima kako su se njihovi herojski borili u drugom svetskom ratu. Da nisu bili izdajnici kako ih predstavljaju komunisti, partizani. Vidite kako su potomci četnika, ustaša, domobrana, nedićevaca, ljotićevaca i drugi zaboravili kako je bilo lepo i koliko toliko u SFRJ?! Sada odjednom nacionalisti, veliki vernici junaci i branioci zemlje. Na žalost među njima a pogotvo među srbima imamo dosta ljudi i potomaka koji su se odrekli svojih koji su ratovali kao partizani i bili komunisti.
   Ovo nije samo borba između partizana i četnika u Srbiji. Ovo je borba između uređenja i načina života. To smo mogli da vidimo za vreme drugog svetskog rata, građanskog rata pa onda za vreme SFRJ, SRJ, SCG i na kraju u odvojenim državama Srbiji i Crnoj Gori. Kako smo počeli da menjamo sa socijalističkog, komunističkog u demokratski, kapitalistički i liberalistički sistem. Ali to nije moguće bez dolaska i širenja nacionalista, četništva. Iako današnja Rusija i Kina idu protiv mene i mojih reči. Jako malo je ostalo iskrenih i pravih potomaka partizana, komunista. A potomci četnika, nedićevaca, ljotićevaca mogu samo sebi da lažu. Na kraju krajeva Srbija i Crna Gora su stvorene na lažima i prevarama. Kao što su to bili i ti pokreti.
   Nisu bili ni komunisti, partizani sveci. Ali su oni barem posle drugog svetskog rata izgradili i ostavili nešto. Potomci ovih koji se diče i hvale. Neće ništa ostaviti. I gladni i žedni će se kunuti u crkvu, veru i u svoje četničke, ljotićevske, nedićevske pretke.
   Ovde nema nikakvog iskrenog pomirenja. I moji da su bili u četnicima, nedićevcima ili ljotićevcima ja bih se borio protiv pomirenja i izjednačavanja.