Sedamdesetpetogodišnja Milena* iz Toronta dolazi u Beograd svakih pet godina, a prva stanica joj je – klinika za estetsku hirurgiju.
„Ovaj put su mi zatezali kožu na rukama, butinama, sređivala sam vrat, kapke i malo bore na licu.
„Nema boljih lekara od ovih u Beogradu, u Kanadi bi me to koštalo pravo malo bogatstvo“, priča Milena za BBC na srpskom, ne želeći da joj se pominje prezime.
Milena je jedna od mnogih koji iz Evrope, Amerike, pa čak i Australije, dolaze u Srbiju kako bi im bila urađena neka od estetskih intervencija.
„Potreba da se bude zauvek mlad, ili što mlađi, postala je imperativ današnjice, jer se određeni broj ljudi nespremno suočava sa starenjem i spoljašnjim izgledom“, kaže psihološkinja i psihoterapeutkinja Tatjana Prokić za BBC na srpskom.
„Za pojedine starije ljude nije toliko veliki problem kada počnu da gube memoriju ili im treba više vremena za obavljanje određenih aktivnosti, koliko kada trag vremena postaje očigledan na njihovom telu, a naročito licu“, dodaje.
Ona smatra i da je teško ostati umeren u situaciji kada sami sebi izgledamo sve lepše i mlađe.
- Volite svoje telo zbog svega onog što može da uradi, a ne zbog toga kako izgleda
- Silikoni u grudima: Žene moraju da znaju šta sve može da im se desi
- Operacije smanjenja kilograma u Turskoj koje su dovele do smrtnih slučajeva
Iz Ministarstva zdravlja Srbije nisu odgovorili na pitanja BBC koliko je zemlja okrenuta ka zdravstvenom turizmu, odakle dolaze pacijenti i šta je to što se najviše nudi.
Nekadašnji ministar zdravlja Zlatibor Lončar ranije je podržao ovaj vid turizma i rekao da Ministarstvo stoji iza privatnih ordinacija, kako bi se privukao veći broj turista i garantovala sigurnost i kvalitet usluga.
Ni Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“ nema podatke o estetskim i rekonstruktivnim zahvatima, naročito u privatnim klinikama i ordinacijama, rečeno je za BBC na srpskom.
Po zube i lepo lice u Srbiju
Danica Kokić, koja živi u američkom Majamiju, svakog juna dolazi u Beograd.
„Kada dođem na odmor, idem na preglede od glave do pete.
„Srbi koji žive u dijaspori koriste boravak u zemlji i kako bi otišli kod zubara“, kaže Danica za BBC na srpskom.
Dodaje i da „nema osobe“ koja nije kupila kartu iz Amerike za Beograd da bi sredila zube u Srbiji, jer se to isplati.
„Cena, usluga, brzina i kvalitet su osnovni razlozi što potegnu toliki put.
„U Majamiju su za kompletno sređivanje i ugrađivanje zuba prijatelju tražili oko 60.000 dolara, a on je to sve u Srbiji završio za nekoliko hiljada dolara“, priča Danica.
Dodaje da u Americi ima ljudi koji nemaju zdravstveno osiguranje jer je skupo i nedostupno.
„Plaćam mesečno 380 dolara (oko 40.000 dinara), a muž 420 dolara (oko 45.000 dinara) za zdravstveno osiguranje i čak ni ta suma ne garantuje da će mi sve biti pokriveno.
„U nekim slučajevima mora da se doplati razlika iz sopstvenog džepa“, ispričala je Danica.
Čim dođe u Beograd, dodaje, prvo uradi sistematski pregled, ode kod ginekologa, zubara, na ultrazvuk grudi, štitne žlezde.
Kada sve sabere, to je u Srbiji košta oko 300 dolara (oko 32 hiljade dinara), dok bi za iste preglede, navodi, u Americi platila 10.000 dolara (više od milion dinara).
„Prijateljica je nedavno operisala mladež i, bez obzira što ima kompletno zdravstveno osiguranje, morala je da doplati 8.000 dolara (oko 865.000 dinara).
„Kada dolaze u Beograd zbog estetske hirurgije, ne rade to samo zato što je jeftinije, već i zato što smatraju da se u Ameriku vraćaju lepše“, ističe Danica.
Pogledajte video: Čovek koji pokušava da ne ostari
Svetlana Đurišić, dermatološkinja u jednoj beogradskoj klinici, kaže da imaju mnogo posla upravo zbog toga što su sve intervencije jeftinije dva do tri puta u Srbiji nego u nekim drugim zemljama.
„Najviše dolaze pacijenti iz Švajcarske, Nemačke, Norveške, Australije, Amerike, ali ih ima i iz regiona – Bosne i Hercegovine i Hrvatske.
„Australija i London su najskuplja mesta za estetsku hirurgiju, čak i do tri puta skuplje od Beograda za određene intervencije“, objašnjava dermatološkinja Đurišić.
Za 300 evra (oko 35.000 dinara), botoksom ili hijaluronom može da se sredi celo lice, dodaje Đurišić i kaže kako to u nekim evropskim zemljama može da košta i do 1.200 evra (oko 140.000 dinara).
Hijaluron je prirodni složeni šećer koji se stvara u organizmu, a jedna od glavnih uloga mu je da vezuje vodu u koži i tako joj daje čvrstinu.
Botoks umiruje preteranu mimiku lica i ublažava bore.
„Uglavnom su to žene, starije od 45 godina, ali ima i muškaraca“, kaže Đurišić.
Dodaje da laserske intervencije u Beogradu koštaju oko 300 evra, a u Americi više od 2.000 dolara (oko 215.000 dinara).
„Poslednjih godina, kada pacijenti dođu u Srbiju, sve više traže da im se uradi dermatoskopija, pregled mladeža, i da se ukloni ako nešto treba, jer je to u inostranstvu preskupo“, objašnjava dermatološkinja Đurišić.
Pogledajte video:
‘Večna mladost’
Mnogo je razloga za odlazak kod plastičnog hirurga ili na estetsku intervenciju, a jedan od glavnih je lični doživljaj tela i uverenje da će se korekcijom neko osećati zadovoljnije, samopouzdanije i bolje u vlastitoj koži, objasnila je psihoterapeutkinja Tatjana Prokić.
„Mogu da budu razumljivi pojedini razlozi, kao što su određene urođene razlike na telu, ali postoje i takozvani trendseteri koji preko medija diktiraju šta je moderno i to pretvaraju u imperativ navodnog uspeha i popularnosti.
„Ko krene u korekciju izgleda u želji da se podmladi, mora da bude pažljiv, da vodi računa da promene na licu i zatezanje na telu ne postanu stalna potreba i preokupacija, što ume neretko da bude slučaj, jer uvek želimo da izgledamo mlađe i lepše“, kaže Prokić.
Ozbiljni psihološki problemi i poremećaji u ponašanju, dodaje Prokić, nastaju kada neko neprestano želi da promeni izgled odlazeći na plastične operacije, što se naziva telesni dismorfni poremećaj.
To ostavlja ozbiljne finansijske i psihološke posledice, ukazuje.
Milena iz Toronta kaže da „nije lako stariti, a nije lako ni biti lep, a to svi želimo“.
„Zbog toga ne žalim novac koji potrošim na intervencije, a posledice i komplikacije me ne plaše.
„Doktori me svaki put upozore šta može da se dogodi, posle toga potpišem saglasnost i na kraju uvek budem zadovoljna, a to mi je najbitnije“, dodaje ona.
Prokić objašnjava da, kada neko krene putem podmlađivanja, ne treba da smetne sa uma da „od lepotice do zveri može da deli jedna estetska korekcija“.
„U današnje vreme, nije lako prirodno stariti.
„Starost se smatra svojevrsnom slabošću i porazom, što nije dobro“, govori psihološkinja.
Veće grudi, manje masti
U 2021. godini urađeno je za 19,3 odsto više estetskih i kozmetičkih procedura u svetu nego 2020, podaci su Međunarodnog društva za estetsku plastičnu hirurgiju (ISAPS).
Prema podacima, najčešća estetska procedura u 2021. godini, u svetu bila je liposukcija, uklanjanje masnih naslaga, sa više od 1,9 miliona procedura.
Slede povećanje grudi, operacija očnih kapaka, operacija nosa i hirurški zahvat na stomaku.
Pet najtraženijih nehirurških procedura su botoks, hijaluronska kiselina, uklanjanje dlaka, zatezanje kože i smanjenje masti, navodi se u istraživanju ISAPS.
Povećanje grudi, pokazuju svetski podaci, sve se manje traži, a poslednjih godina, među ženama je popularno uklanjanje silikonskih dodataka i smanjenje grudi.
SAD su u 2021. godini obavile najviše estetskih zahvata u svetu: od ukupnog broja, čak 24 odsto, podaci su ISAPS.
Slede Brazil, Kina, Japan i Južna Koreja.
Kad se pretera, ide se na terapiju
„U praksi sam imala slučaj da je žena zažalila zbog povećanja grudi i imala je ozbiljnu krizu identiteta, posle čega je krenula na psihoterapiju.
„Povećanje grudi samo je otvorilo duboku krizu povezanu sa osećanjem niže vrednosti i defektnosti“, priča Prokić.
Milena iz Toronta kaže da ne odustaje od daljih intervencija i mlađeg i zategnutijeg izgleda.
„Koliko već sledeće godine, stižem opet za Beograd, jer imam neka nedovršena posla kod hirurga: prvo moraju da mi srede neki mali srčani problem da bih mogla da podnesem druge operacije, jer treba ponovo dotegnuti lice, malo butine.
„Razmišljala sam i da idem na transplantaciju kose, znate, nekad je bila baš bujna i lepa“, sa setom govori Milena.
*Ime sagovornice je promenjeno radi zaštite identiteta
Pogledajte i i ovaj video:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
