Prvi kruzer pristiže u Barselonu posle početka pandemije korona virusa — Procenjuje se da 20,000 radnika iz Srbije radi na brodovima u inostranstvu

Sonja Denić iz Aranđelovca provela je tri i po godine radeći u barovima na prekookeanskim brodovima, a u Srbiju je dolazila na nekoliko meseci da se odmori i napuni baterije pre nove plovidbe.

„Život na kruzeru znači odvojenost od porodice i radni dan koji nekada traje više od 12 sati – što bezbrižno vreme kod kuće čini jako dragocenim“, kaže ona.

Ali to vreme sada možda neće biti tako bezbrižno, pošto bi srpske pomorce i lađare po povratku sa plovidbi mogli da dočekaju problemi sa porezom.

„Niko ne zna da vam kaže koji je iznos koji treba da platite, za svakog se razlikuje pošto ne postoji regularna i jedinstvena praksa – to je najveći problem“, kaže za BBC na srpskom Branislav Vajda, predsednik Granskog sindikata lađara i pomoraca Srbije i Udruženja profesionalnih lađara Srbije (UPLS).

Ne postoje zvanični podaci o broju srpskih državljana koji rade na brodovima u inostranstvu, a Granski sindikat lađara i pomoraca Srbije procenjuje da ih ima oko 20 hiljada.

„Radila sam za američku kompaniju i oni su plaćali poreze u Sjedinjenim Američkim Državama, ali nije postojao nikakav porez koji se plaćao u Srbiji“, kaže Denić.

Većina pomoraca, lađara i radnika na brodovima se u kompanijama za koje rade vode kao samozaposleni.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana, obavezni su da sami prijave porez za zaradu koji su ostvarili van zemlje, navode iz sindikata.

„Ali u praksi, visina poreza zavisi od samostalnog tumačenja poreskih inspektora.

„Ovakav odnos države može da dovede do toga da se ti ljudi trajno odsele iz Srbije“, kaže Vajda koji je zapovednik vrste A.

U Poreskoj upravi i Ministarstvu finansija nisu do objavljivanja teksta odgovorili na upite BBC-ja o načinima oporezivanja pomoraca i lađara koji rade u inostranstvu.

U čemu je problem

Republika Srbija nema zakone i podzakonske akte koji posebno regulišu i bliže objašnjavaju delatnosti pomorstva i lađarstva.

Aktivna diskusija oko njihovog oporezivanja počela je posle protesta frilensera, koji su se početkom 2021č godine pobunili zbog predloga novog Zakona o porezu na dohodak, kaže Vajda.

Međutim, prema njegovom mišljenju, problem sa zakonom postoji još od osamostaljenja Crne Gore 2006. godine.

Srbija, kao samostalna država, nikada nije donela adekvatan zakon zato što su nadležni smatrali da „mi nemamo pomorce i more“, smatra on.

Ipak, situacija se sada značajno promenila – tada je broj pomoraca i lađara bio manji, a većinom se radilo o nautičkom osoblju.

Danas u tu grupu spadaju mnogi, „od konobara do frizera“ koji rade na brodovima.

Problemi sa računanjem visine poreza nastaju zbog načina na koji je definisan pojam rezidenta u Zakonu o porezu na dohodak građana, navodi Vajda.

Rezidentom se smatra svako ko provede 183 ili više dana u zemlji tokom jedne poreske godine, ali i svi oni koji „imaju prebivalište ili centar poslovnih i životnih interesa“ u Srbiji iako veći deo godine provode u inostranstvu.

„Takva definicija pruža mogućnost za različita tumačenja“, dodaje Vajda.

Ne može se naći više informacija o tome šta sve spada u „poslovne i životne interese“.

Ljudi koji rade na kruzerima, ali im porodica živi u zemlji, baš kao i oni kada nisu na plovidbi, jesu rezidenti Srbije po zakonima koji trenutno važe, ističe Vladislav Čal, vlasnik računovodstvene agencije.

„Oni su trenutno tretirani na isti način kao i ljudi koji tokom čitave godine žive u Srbiji. poput frilensera, ali ih ne treba stavljati u isti koš“, kaže Čal.

On objašnjava da nije isto kada neko živi i radi u Srbiji za stranu firmu i provodi vreme sa porodicom i prijateljima, i kada je zaposleni šest ili devet meseci na brodu.

Pitanje rezidentnosti je ključno u ovom slučaju, smatra Ivan Raonić, poreski stručnjak i sudski veštak.

„Obično porez naplaćuje zemlja u kojoj je lice provelo više o pola godine, ali može biti i drugačije propisano međunarodnim ugovorima o dvostrukom oporezivanju“, kaže on za BBC na srpskom.

Srbija ima sklopljene Ugovore o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa 61 zemljom, navodi se na sajtu Ministarstva finansija.

„Republika Srbija priznaje svojim rezidentima sve poreze plaćene u inostranstvu na osnovu potpisanih međunarodnih ugovora o dvostrukom oporezivanju kao poreski kredit do visine poreza koji bi bio plaćen u Srbiji“, objašnjava Raonić.

Međutim, sa nekim zemljama, poput Sjedinjenih Američkih Država, pod čijim zastavama plove srpski pomorci i gde su registrovane firme sa kojima imaju ugovore, takav dogovor ne postoji.

Zakonom o naplati poreza na dohodak je propisano da naplata zastareva za pet godina, te država može pomorcima i lađarima da ispostavi račun zaostalih obaveza.

Ukoliko porez bude morao da se plaća i za prethodne godine, „to će biti katastrofa“, dodaje Denić.

„Pogotovo posle svega ovoga sa korona virusom, kada smo bili sprečeni da radimo više od godinu dana“, kaže ona.

Život na napuštenom teretnom brodu: Priča slučajnog oficira broda bez posade

Kome su se pomorci obraćali

Pomorci i lađari ne traže apsolutno oslobađanje od plaćanja poreza, ali nejasnoće u zakonu koji ne prepoznaje njihova zanimanja najveći su problem za građane Srbije koji rade na plovilima izvan zemlje, kaže Vajda.

Iz UPLS-a su dobili četiri različita tumačenja Zakona o porezu na dohodak građana u neformalnim razgovorima sa predstavnicima četiri poreske uprave, napominje on.

Ministarstvu finansija su, početkom maja, uputili molbu za definisanje poreskog statusa pomoraca Srbije i domaćih radnika na stranim brodovima, ali i dalje čekaju na odgovor.

Tražili su da im se objasni da li se pomorci i lađari smatraju rezidentima ukoliko provode više od pola godine van zemlje, kao i da se definišu obaveze za pomorce koji su rezidenti i nerezidenti.

Njihova molba je „uzeta u rad“, rekli su iz ministarstva u mejlu poslatom UPLS-u 16. juna u koji je BBC na srpskom imao uvid.

Ne uzima se u obzir da su ljudi na brodovima imali zdravstveno ili penziono osiguranje za vreme trajanja ugovora i onda žele da vam naplate porez u Srbiji za celu godinu, tvrdi Vajda.

„Neki poreski inspektori mogu da odluče i da naplate porez na bruto dohodak koji uključuje troškove prevoza, ishrane, smeštaja i ostalih stvari koje nisu vaša plata“, ističe Vajda.

Kormilo broda — Pomorci smatraju da zakonodavni ovir u Srbiji nije adekvatan

Kako se radnici iz Srbije zapošljavaju na brodovima

Većina radnika iz Srbije na plovidbama u inostranstvu nije stalno zaposlena, već se potpisuju ugovori na nekoliko meseci i prilikom svakog novog angažmana sastavlja se novi.

Bogdan Jovanović, kuvar iz Beograda, radio je na prekookeanskim i rečnim brodovima u Evropi.

Preko okeana je putovao kao zaposleni u kompaniji Tui Kruzes, nemačkom firmom sa sedištem u Hamburgu, čiji kruzeri plove pod malteškom zastavom.

„Mislim da to rade upravo zbog poreza, staža, prekovremenog rada i ostalih stvari, jer Malta ima poreske olakšice u odnosu na Nemačku“, objašnjava Jovanović.

Kada je radio na rečnim brodovima, imao je ugovor sa kompanijom River Advajs iz Bazela u Švajcarskoj.

„Ta kompanija ti otvori nalog na platformi za elektronsko plaćanje Leo Pej sa Malte i obavezan si da tu primaš platu“, kaže ovaj kuvar.

Dodaje da je bio zdravstveno osiguran i na rečnom i na prekookeanskom brodu, ali kaže da mu nije uplaćivano penziono osiguranje.

Radnici iz Srbije rade i na brodovima američke korporacija Princes Kruzes sa sedištem u Kaliforniji.

Na sajtu ove kompanije navodi se da svi zaposleni na njenim brodovima koji nisu američki rezidenti treba da podnesu zahtev za plaćanje poreza prilikom povratka u svoju zemlju.

Princes Kruzes sve one koji dolaze iz tih zemalja angažuju po modelu samozapošljavanja, dodaje se.

Kako je ova oblast regulisana u regionu

Iz Udruženja profesionalnih lađara Srbije (UPLS) kao primer dobre prakse navode Hrvatsku.

Pomorski zakonik Republike Hrvatske donet je 2004, a dopunjen 2009. godine.

Prema odredbama ovog zakona, član posade broda u međunarodnoj plovidbi je obveznik poreza na dohodak samo u slučaju da vreme provedeno na brodu ne prelazi 182 dana u poreskoj godini.

Prijava poreza za samozaposlene je, kao i u Srbiji, obaveza pomoraca i lađara.

„U Hrvatskoj pomorci koji su veći deo godine u inostranstvu plaćaju prosečno stotinak evra mesečno u periodu koji provode kod kuće za penziono i zdravstveno osiguranje, što je prihvatljivo i to je primer dobre prakse“, ocenjuje Branislav Vajda.

Na sajtu Sindikata pomoraca Hrvatske postoji i kalkulator obračuna poreza i članovi ovog sindikata mogu da dobiju informacije o sumi koju bi trebalo da plate državi po povratku u Hrvatsku.

U susednoj Crnoj Gori, Zakon o porezu na dohodak fizičkih lica rezidente definiše na isti način kao i srpski propisi – taj status imaju oni koji provedu više od 183 dana u zemlji u toku poreske godine ili oni koji imaju prebivalište, centar poslovnih i životnih interesa u Crnoj Gori.

Međutim, u ovom zakonu naglašeno je da naknade za troškove poput prevoza, ishrane ili smeštaja nisu oporezivi.

U ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici porez na dohodak je 9 odsto, osim ako primanja prelaze visinu prosečne godišnje plate u Crnoj Gori i u tom slučaju iznosi 11 odsto.

Vajda tvrdi da bi neadekvatni propisi u Srbiji mogli da dovedu do iseljenja pomoraca i lađara u zemlje u kojima je ta sfera detaljnije uređena, među koje spada i Hrvatska.

Sonja Denić se, s druge strane, pita zbog čega bi neko ko je devet ili deset meseci proveo na kruzeru platio porez u Srbiji.

„Nisam imala ništa sa Srbijom u tom periodu, osim što sam ovde potrošila novac zarađen u inostranstvu.

„Ne znam za šta bih platila porez kada sam u Srbiji bila samo na odmoru, ne vidim razliku između nas i drugih Srba koji rade u inostranstvu i plaćaju porez u tim zemljama“, kaže ona.