Letnja sparina se širi Beogradom, dok sunce obasjava crveno-bele tribine i zeleni tepih stadiona na kome su nemalo puta ispisivane pojedine stranice istorije, kako domaćeg, tako i evropskog fudbala.

„Čuvena Crvena zvezda, sećam se sastava koji je osvojio Kup evropskih šampiona – Mihajlović, Prosinečki, Belodedić, Pančev…“, nabraja Frančesko, ljubitelj sporta iz Italije, u iščekivanju obilaska najveće jugoslovenske i srpske fudbalske arene.

„Prvi put sam na Marakani i veoma mi se dopada“, govori brišući kapi znoja sa čela, iz svečane lože „Bora Kostić“, stadiona koji od 2014. zvanično nosi ime po Rajku Mitiću, legendi kluba.

Dom najtrofejnijeg domaćeg fudbalskog kluba Crvene zvezde otvoren je pre šest decenija – 1. septembra 1963.

U utakmici protiv Rijeke, beogradski tim je slavio rezultatom 2:1, a čast da na novom terenu postigne prvi gol za crveno-bele, imao je vezni igrač Dušan Maravić.

„Marakana za mene predstavlja jedan ogroman spomenik gde sam imao sreću da od njegovog postanka i gradnje stadiona, budem na izvoru gde su se dešavale prve utakmice“, govori nekadašnji Zvezdin igrač sredine terena za BBC na srpskom.

Za najvatrenije navijače crveno-belih Marakana je „neosvojiva tvrđava“ koja neretko „grmi sa svih strana“, ali i „njihova sudbina i istina“, kako glase stihovi pojedinih pesama i parole sa transparenata, majica i grafita.

Na ovom stadionu „gde su najbolji padali i stvarani“ odigrane su brojne važne međunarodne klupske utakmice, poput finala Kupa UEFA 1979. između Crvene zvezde i nemačke Borusije Menhengladbah i Kupa šampiona 1973. između holandskog Ajaksa i italijanskog Juventusa,

Marakana je bila domaćin i finala Evropskog prvenstva 1976, kada je Čehoslovačka slavila protiv Zapadne Nemačke, a češki vezista Antonjin Panenka pucao odlučujući penal, izvevši čuveni šut, naknadno nazvan po njemu, tako što je potkopao loptu po sredini gola.

Marakana je nadimak koji su stadionu Crvene zvezde nadenuli njihovi navijači, po ugledu na istoimenu fudbalsku arenu u brazilskom Rio de Žaneiru, izgrađenoj 1950.

Najposećenija utakmica odigrana je 23. aprila 1975. između Crvene zvezde i mađarskog Ferencvaroša.

Rezultat je bio 2:2, a prema nekim tvrdnjama na meču je bilo više od 110.000 posetilaca.

Kapacitet stadiona je sada 51.755 sedećih mesta.

Fotografija sa otvaranja Marakane gde je domaća Zvezda, u crveno belim dresovima, dočekala Rijeku i tom prilikom ostarila povedu 2:1 — Fotografija sa otvaranja Marakane 1. septembra 1963. gde je domaća Zvezda, u crveno belim dresovima, dočekala Rijeku i tom prilikom ostarila povedu 2:1

Zrno po zrno – pogača, cigla po ciglu – Marakana

Prva kuća crveno-belih bila je stadion predratne beogradske FK Jugoslavije.

Fudbalski klub Crvena zvezda, nastao 4. marta 1945, nasledio je ovaj oronuli sportski objekat skromnog izgleda sa drvenim tribinama i terenom posutim šljakom.

Ovakav prizor je zatekao i Dušan Maravić po dolasku u Zvezdu iz subotičkog Spartaka leta 1958, na treningu koji je posmatrao sa zapadne tribine.

„Sve je bilo od drveta, pa kad hodate kao da ste na brodu, krcka i malo leluja“, priseća se Maravić.

Kaže da je travnate podloge bilo samo oko korner zastavica, što je više služilo kao „dekor“, te da „nije imalo uticaja“ na igru.

Vremenom je dotrajali stadion postao mali za sve veći broj pristalica beogradskog kluba, te je doneta odluka da se na njegovom zgarištu izgradi novi.

Prema podacima sa zvaničnog sajta FK Crvena zvezda, beogradski klub je poslednju utakmicu na starom terenu odigrao 27. decembra 1959. protiv Novog Sada.

Izgradnja stadiona Crvene zvezde trajala je nekoliko godina, a zahtevni radovi podrazumevali su angažovanje fizičke radne snage i pripremu terena.

„Tom prilikom je izbačeno skoro 350.000 kubika zemlje da bismo došli do izgleda kakav imamo danas.

„Stadion je morao da bude ukopan 15 metara niže od nivoa starog da bi ostao na istom položaju“, govori Predrag Trkulja, kustos Muzeja FK Crvene zvezde, za BBC na srpskom.

Zato je, dodaje, zapadna tribina većeg kapaciteta od istočne.

Nesebičnu pomoć prilikom izgradnje pružali su navijači i pristalice kluba iz Ljutice Bogdana, kako fizičku, tako i finansijsku.

Novac je sakupljan i pomoću takozvanih ciglica – kupona od 20 dinara koji su se mogli nabaviti u Beogradu i drugim mestima Srbije, a ponekad su ih prodavali i sami Zvezdini igrači.

„Svaki je vredeo iznos jedne cigle“, ističe Trkulja.

Vlastimir Vale Purić, nekadašnji Zvezdin predsednik i potpredsednik, izjavio je za list Politika pre desetak godina da su ciglice „donele veliku popularnost, pa i prihod“.

„Ali to je, nažalost, bilo neznatno za ono što nam je trebalo – pomogla nam je vlada.

„Međutim, imala je i jedan uslov – da bude i atletska staza“, govorio je tada dugogodišnji čelnik FK Crvene zvezde, koji je preminuo 2015.

Novi stadion je građen prema projektu i planovima više arhitekata, između ostalih, Koste Popovića, Aleksandra Radovanovića i Igora Palavičinija.

Radovi na atletskoj stazi, kao i na delu tribina još uvek su trajali, iako je Marakana zvanično otvorena

Pobeda u startu

Stadion Crvene zvezde otvoren je u nedelju, 1. septembra 1963.

U utakmici trećeg kola Prve savezne lige Jugoslavije u fudbalu, beogradski tim je dočekao Rijeku na terenu koji nije bio kompletno završen, odnosno delovi njegove južne i zapadne tribine.

To nije omelo oko 55.000 navijača da prisustvuju „presecanju vrpce“ i istorijskom meču koji su domaći fudbaleri dobili rezultatom 2:1.

Dušan Maravić se tog meča „seća kao da je juče bilo“.

„Bio je sunčan dan, popodne, ali ne previše toplo, već vedro, lepo vreme, prihvatljivo da se igra fudbal“, dodaje 84-godišnji bivši igrač i fudbalski funkcioner.

Prvo poluvreme je završeno bez pogodaka, dok su u drugom poveli gosti golom Nedeljka Vukoje, koji je u legendu ušao kao prvi profesionalni igrač kome je to pošlo za nogom na novoizgrađenom stadionu.

Ipak, ubrzo je usledio trenutak koji je crvenim slovom upisan u istorijske udžbenike Crvene zvezde.

„Naišla mi je jedna lopta na oko 20, 25 metara, na južnoj strani terena, i ja sam je oštro udario.

„Na putu ka golu je očešala njihovog centarhalfa, promenila pravac, izgubila putanju, i golman koji je krenuo ka njoj nije uspeo da se vrati – ušla je u mrežu“, priseća se Maravić sa osmehom na licu.

Tako je, dodaje, nenadano ušao u istoriju.

„Nisam se time bavio, niti sam pomislio na to, igralo se dalje kao da se ništa nije desilo.

„Ali kako sam stariji, tako mi sve više emocije sada nadolaze, na nešto što je bilo pre 60 godina“, ističe bivši fudbaler.

Crvena zvezda Rijeka — Dok su na terenu igrači vodili žestoku borbu, navijači su se dovijali na različite načine da pogledaju utakmice, pa tako poneki sede na zemlji, po nedovršenim delovima južne i zapadne tribine.

Crveno-beli su dali još jedan gol do kraja utakmice.

Maravić kaže da je kod postizanja pobedonosnog pogotka za Zvezdu učestvovao Velibor Vasović, defanzivac Partizana koji je tu sezonu proveo u redovima „večitog rivala“.

„Uzeo je loptu u naših šesnaest metara i krenuo u slalom do njihovog gola.

„Kod njihovog šesnaesterca je ugledao centarfora Zorana Prljinčevića, gurnuo mu loptu i on je postigao drugi gol“, prepričava Maravić.

Publika je, dodaje, oduševljeno reagovala, uzvikivala „bravo, bravo“, ali dostojanstveno, bez skakanja i buke.

„To je bilo kao u pozorištu da se gleda neka predstava ili veliki koncert u antičkoj areni, taj utisak mi je ostao posle utakmice.

„Sedeli su u košuljama, mirno, nijedan zvižduk, petarda, zastava, nigde nije bilo incidenata – jedino su mogli da zapale cigarete“, kaže Maravić koji je karijeru posle Zvezde nastavio u Francuskoj i Venecueli.

Prvi navijač koji je ušao na Marakanu, navodno je bio Laza Petrović, zemljoradnik iz okoline Loznice, koji došao na stadion rano ujutru i tako umoran uzeo sir i pogaču da se okrepi.

Predrag Trkulja kaže da će ostati upamćena i reakcija komšiluka na „ogroman broj ljudi na ulicama“ tog dana.

„Ljudi su se čudili, pribojavali, šta se to događa jer se od poteza Slavije do stadiona, kretala reka ljudi.

„Na kraju se ipak saznalo da je utakmica posredi“, dodaje kustos Muzeja FK Crvena zvezda.

Pored prvotimaca beogradskog i riječkog kluba, u anale je ušao i Trifun Mihajlović, tadašnji pionir, kasnije dugogodišnji napadač Crvene zvezde, koji je na utakmici mlađih kategorija, pre glavnog meča, zapravo postigao prvi gol u istoriji stadiona.

„Kada se sretnemo nas dvojica, zezamo se na tu temu, on je dao u predigri gol, a ja sa igračima“, osmehujući se dodaje Maravić, koji je tokom radnog veka obavljao poslove u Fudbalskom savezu Jugoslavije, kao i najvažnijim međunarodnim fudbalskim organima – FIFA i UEFA, a bio je i član uprave Crvene zvezde.

Dušan Maravić, strelac istorijskog, prvog pogotka u dresu Crvene zvezde na novom stadionu

Ferencvaroš i gubljenje svesti među 110.000 gledalaca

Za šest decenija od otvaranja Marakane, Crvena zvezda je odigrala mnoštvo mečeva sa velikim stranim klubovima, od Milana, preko Bajerna iz Mihena, Liverpula i Mančester Junajteda, do Barselone sa Dijegom Maradonom i Santosom sa čuvenim Peleom.

Međutim, utakmica koja je privukla najveći broj ljudi na stadion Crvene zvezde dogodila se 23. aprila 1975. protiv mađarskog Ferencvaroša, u polufinalu evropskog Kupa pobednika kupova.

Utakmici je zvanično prisustvovalo oko 96.000 ljudi, dok nezvanične procene ukazuju na više od 110.000 ljudi.

Među njima je bio i Velimir Šušnjar koji je na meč došao sa društvom i zauzeo mesto na sredini severne tribine.

„Ceo stadion je navijao, zaglušujuća atmosfera, ali je sve bilo pozitivno, bez ikakvog incidenta, ništa“, govori ovaj penzioner iz Beograda za BBC na srpskom.

Kaže da je gužva bila toliko velika da gotovo nisi mogao da se pomeriš.

„Masa se malo pomeri na jednu, drugu stranu, gore – dole, pa si jedino tako mogao da zapališ cigaretu, ali retko“, dodaje Šušnjar.

Meč je završen rezultatom 2:2, što je značilo eliminaciju Zvezde.

Pognute glave i razočarani što se njihov tim, primivši gol u poslednjim minutima, nije plasirao u finale, Šušnjar i ekipa su krenuli ka izlazu.

Tada se desilo nešto potpuno neočekivano.

Usled prevelike gužve i „siline pritiska sa strane“, Šušnjar je izgubio svest penjući se uz stepenice.

„Shvatio sam da sam izgubio svest onog trenutka kada sam se osvestio, ali sam tada već bio sedam, osam metara iza kapije – znači napolju“, dodaje Zvezdaš osmehujući se.

Masa ga je, kaže, tako onesvešćenog iznela sa stadiona pritiskajući ga i ne dozvolivši mu da padne.

Ovaj, ne toliko prijatan događaj, prepričava godinama mlađim članovima porodice, a mnogo puta se i da društvom sa stadiona priseti ove dogodovštine.

„Prvi i poslednji put sam prisustvovao takvoj situaciji, ali je u redu prošlo i ipak je sve bilo fantastično“, zaključuje.

Crvena zvezda i Ferencvaroš su odigrali nerešeno 2:2, što je odgovaralo mađarskom klubu koji se tako plasirao u finale Kupa pobednika kupova

Tunel kao predvorje pakla

Na Marakani se nalazi i jedan deo od koga zaziru i najhrabriji – tunel.

Čuveni prolaz koji vodi ispod tribina Zvezdinog severa, gde se nalaze najvatreniji navijači beogradskog kluba, popularne Delije, izaziva različite reakcije, kako igrača, tako i stranih medija.

„To sve podrhtava, sa svih strana su potresi, huk, navijanje i bodrenje“, kaže Predrag Trkulja.

Ovaj tunel „strave i užasa“ vodi od svlačionica do terena, ali se neposredno kod izlaska na samu atletsku stazu povija, te dalje produžava do travnatog tepiha Marakane.

Nekada je bio išaran raznim grafitima koji su dodatno unosili nemir gostujućim igračima, dok je danas veći deo ukrašen navijačkim muralima.

Iako je sada sam izgled tunela daleko prihvatljiviji, krv u žilama i dalje ledi prigušena pesma koja odzvanja sa svih strana, od koje podrhtavaju lučni zidovi prolaza.

O tome svedoče prilozi i tekstovi stranih medija, ali i izjave stranih, ali i domaćih igrača.

Tako je Siniša Mihajlović, legendarni defanzivac i reprezentativac Jugoslavije, svojevremeno rekao da je, pred utakmicu sa Dinamom iz Drezdena na Zvezdinom pohodu ka tituli evropskoj šampiona, prislonio ruku na zid i osetio snažnu vibraciju i podrhtavanje.

„Pričao sam sa Robertom Prosinečkim, koji je stajao na manje od dva metra od mene, ali nismo čuli jedan drugog.

„Samo sam mogao da vidim kako otvara usta, jer je jednostavno bila je neverovatna buka“, govorio je srpski as.

Tunel je dug oko 240 metara i neretko se pored igrača, u njemu mogu videti i pripadnici policije koji obezbeđuju red u slučaju incidenata na tribinama.

Igrači Crvene zvezde i Ferencvaroša istrčavaju na teren iz zloglasnog tunela

Muzej dobrih navika

Unutar stadiona je i mesto koje od zaborava čuva mnoge Zvezdine trofeje, pehare, priznanja, klupske zastavice i mnoge druge predmete.

Otvoren je 12. marta 1985. i na prostoru od 400 kvadratnih metara izloženo je 690 trofeja, od oko ukupno 1.400 eksponata.

U centralnom delu Muzeja nalazi se staklena kupola sa mnogobrojnim trofejima, gde je na samom vrhu replika pehara Kupa evropskih šampiona i originalni pehar klupskog Šampiona sveta, koji ujedno privlače najveću pažnju posetilaca.

Crvena zvezda je pobedom nad Olimpikom iz Marseja penalima 29. maja 1991. osvojila Kup evropskih šampiona (današnja Liga šampiona) u italijanskom gradu Bariju.

Potom je, 8. decembra iste godine, u japanskoj prestonici Tokiju postala klupski šampion sveta savladavši Kolo-Kolo iz Čilea sa 3:0.

U vitrini blistaju pehari osvajača Kupa evropskih šampiona i trofej klupskog šampiona sveta

Trkulja kaže da su u muzeju izloženi i razni trofeji osvajani po Španiji, Italiji, Francuskoj i drugim zemljama, od kojih su neki teški i po 40 kilograma.

Posetiocima pažnju skreću i pehari iz domaćeg prvenstva, nekada Jugoslavije, danas Srbije, koje je Zvezda osvajala 34 puta, i kupova – njih 27.

Muzej svake godine u septembru posećuju različite ekskurzije, kako iz zemlje, tako i regiona.

„U poslednje vreme imamo veliki broj inostranih individualnih poseta svih krajeva sveta, najviše iz Nemačke, Austrije, Kanade i Švedske, kao i države bivše Jugoslavije“, dodaje Trkulja.

Kustos Zvezdinog muzeja kaže su to mahom ljudi sa ovih prostora koji rade u inostranstvu, pa se vraćaju, no zahvaljujući njima dolaze njihovi prijatelji i poznanici.

A među posetiocima ima i Južnoamerikanaca.

„Upoznati su ljudi iz Brazila sa periodom iz doba Jugoslavije, a imamo i posetioce iz ove zemlje koji znaju da je i ovo Marakana“, zaključuje Trkulja.