Spomenik Karlu Maldenu ispred Jugoslovenske kinoteke otkriven je 2018. godine

Dok šetaju Uzun Mirkovom ulicom pokraj Jugoslovenske kinoteke u Beogradu, mnogi će zastati pored neobičnog spomenika čoveka u odelu sa šeširom, koji se drži za tramvajske šipke, a pogled mu se pruža ka Kalemegdanu.

Oni koji ne znaju o kome je reč će na tabli videti dva imena – Karl Malden, a odmah ispod Mladen Sekulović.

Ovaj Amerikanac čija porodica potiče iz Hercegovine jedini je glumac srpskog porekla koji je osvojio Oskara, bio je nenametljivi velikan Holivuda i mentor velikim filmskim zvezdama poput Majkla Daglasa.

Bio je i „škola glume“ – čovek koji je o tom poslu znao sve i prenosio je znanje drugima, kaže Petar Božović, glumac koji je sa Maldenom igrao u filmu Suton reditelja Gorana Paskaljevića.

„Uživao sam gledajući kako je igrao negativce, to je bilo zlo, osećate kao da vam je blizu, čak mi je zbog tih uloga bio na granici odbojnosti.

„A onda sam upoznao dobrog čoveka prefinjene duše, što najbolje govori kakav je zapravo bio glumac“, priseća se Božović za BBC na srpskom.

Malden je 1952. osvojio Oskara za najbolju mušku sporednu ulogu u filmu Tramvaj zvani želja, sledeće godine je bio nominovan za ovu nagradu i za ulogu u filmu Na dokovima Njujorka, a tri godine je bio predsednik Američke filmske akademije.

„Neopisivo je koliko je on u Americi priznat, voljen i poštovan – ono što je bio Tesla u nauci, Karl je bio u umetnosti.“, kaže Dobrivoje Tanasijević, filmski producent i Maldenov dugogodišnji prijatelj, za BBC na srpskom.

Spomenik Karlu Maldenu otkriven je u novembru 2018. ispred Jugoslovenske kinoteke upravo na inicijativu Tanasijevića i dirigenta Zubina Mehte, gde je dobio i legat, a njegova biografija „Kako sam uspeo“ prevedena je na srpski jezik.

„Glumac sa hiljadu lica“

Najpoznatiju ulogu Malden je odigrao u socijalnoj drami Tramvaj zvani želja – tumačio je lik Miča, džentlmena koji se zaljubljuje u Blanš (koju igra Vivijen Li), nežnu, ali nestabilnu učiteljicu.

U filmu Na dokovima Njujorka igra oca Berija, sveštenika koji pomaže lučkim radnicima da se izbore protiv sindikata koje kontroliše mafija, dok se u filmu Drvo za vešanje transformiše u razbojnika Frenčija, izrazito negativnog lika.

Igrao je i u komedijama poput Stršljena ili Avantura Bulvipa Grifina, a televizijsku publiku pridobio je ulogom detektiva Majka Stouna u seriji Ulice San Franciska.

Prilagodljivost Karla Maldena bila je jedna od njegovih najvećih umetničkih vrlina – nije bio glumac za jedan žanr, već je „uspevao da se udene u svaku menu Holivuda“, kaže filmski kritičar Miroljub Stojanović za BBC na srpskom.

„Bio je glumac sa hiljadu lica, neverovatno fleksibilan i upotrebljiv u nizu najvažnijih američkih žanrova tog vremena – obeležio je razdoblje vesterna, igrao je u nizu komedija, krimićima i socijalnim dramama“, objašnjava stručnjak iz Filmskog centra Srbije.

Zna li Luk Skajvoker da džedaji žive u Srbiji – imaju nešto da mu poruče

Sa njim je sarađivao Dobrivoje Tanasijević, koji za dugogodišnjeg prijatelja kaže da je bio „talenat koji se rađa jednom u 100 godina“.

Producent, poznat i pod pseudonimom Dan Tana, priseća se priče o jednom od Maldenovih zaštitnih znakova – velikom nosu nepravilnog oblika.

„Igrao je košarku kad je bio mlad i polomio je nos, a familija nije imala para da plati da se to sredi, već su pustili da sraste samo.

„Kad je potpisao ugovor sa kućom Warner Brothers, oni su hteli da se operiše, a Karl im je rekao da ‘nije lepotan, već glumac'“, priča Tanasijević za BBC na srpskom.

Verovao je u glumačke veštine koje je imao i smatrao je da lepota nije karta na koju želi da igra, ističe producent.

„Ako budem imao lep nos, onda ću morati da se takmičim sa lepotanima poput Helija Grenta i Hemfrija Bogarta – nikada neću biti lepši od njih, ali ću da ih nadglumim“, poručio je Malden ljudima iz producentske kuće, prepričava Tanasijević.

Maldenova ćerka Karla smatra da je njen otac bio „prirodan i autentičan glumac“ posvećen poslu.

„Bio je ponosan na posao koji radi i uvek ga je shvatao ozbiljno.

„Nikada ga nisu zanimale propratne stvari posla poput takozvanog glamura ili velikih događaja, jedino do čega mu je bilo stalo je sam posao“, kaže Karla Malden.

Scena sa snimanja filma Tramvaj zvani želja — Karl Malden, Kim Hanter, Marlon Brando i Vivijen Li (sa leva na desno) na snimanju filma Tramvaj zvani želja

Ko je bio Karl Malden?

Rođen je 22. marta 1912. u Čikagu kao Mladen Sekulović, otac mu je bio Petar Sekulović rodom iz Bileće u Hercegovini, a majka Čehinja Mini Sebera
Odrastao je u gradiću Geri u američkoj saveznoj državi Indijana, gde je završio osnovnu i srednju školu
Glumom je počeo da se bavi u Gudmanovom pozorištu u Čikagu, a pre Drugog svetskog rata oprobao sa na daskama koje život znače – najznačajnije predstave u kojima je igrao bile su Svi moji sinovi, Zlatni dečko i Tramvaj zvani želja
Prvi put je nastupio na velikom platnu u filmu Znali su šta žele (1940), ali je značajniju filmsku i televizijsku karijeru izgradio tek nakon rata
Najzapaženije uloge imao je u filmovima Tramvaj zvani želja i Na dokovima Njujorka, za koje je dobio dve nominacije i osvojio jednog Oskara za najbolju sporednu mušku ulogu, a igrao je i u ostvarenjima Paton, Jednooki Džek i mnogim drugim
Televizijska serija Ulice San Franciska, u kojoj je glumio sa Majklom Daglasom, donela mu je veliku popularnost širom Amerike
Tokom karijere koja je trajala biše od 50 godina igrao je u više od 70 filmova i televizijskih serija
Pored Oskara, Maldenu su uručene i SAG nagrada za životno delo Američke federacije filmskih i televizijskih glumaca (2004), Emi nagrada za sporednu ulogu u seriji Fatalna vizija (1984)
Srpska pravoslavna crkva mu je dodelila Orden Svetog Save, a 2004. dobio je Medalju Belog anđela, koju mu je uručio branislav Lečić, tadašnji ministar kulture Srbije i Crne Gore
Malden je 1960. dobio zvezdu na Bulevaru slavnih u Holivudu
Bio je predsednik Američke filmske akademije u tri uzastopna mandata (1989-1992)
Sa suprugom Monom bio je u braku 70 godina sa kojom je imao ćerke Karlu i Monu
Umro je 1. jula 2009. godine u Los Anđelesu, gde je i sahranjen

Više od glumca

Kao ostvaren glumac Malden se 1988. oprobao u drugačijoj ulozi – na inicijativu Marlona Branda i drugih kolega postao je predsednik Akademije umetnosti i nauke pokretnih slika.

Kada se prihvatio novog posla, rekao je da je predsednik takvog udruženja „poslednja titula kojom je mislio da će ga iko ikada osloviti“, navodi se u njegovoj biografiji.

Tokom petogodišnjeg rada na toj poziciji „mnogo je uradio za afirmaciju filma“, kaže Stojanović.

„Probao je da depolitizuje ovu asocijaciju i njegov jedini aršin je bio film.

„Razdoblje njegovog predsednikovanja je jedno od boljih u istoriji američkog filma“, objašnjava filmski kritičar.

Ovaj oskarovac pomerio je granice Holivuda i komercijalnim aktivnostima – bio je zaštitno lice kompanije Amerikan ekspres, zbog čega je zarađivao milion dolara godišnje dugi niz godina, kaže Tanasijević.

„To je tada bio ozbiljan novac za samo nekoliko rečenica, od kojih je najpoznatija ostala: ‘Ne napuštajte dom bez Amerikan ekspres kartice’.

„Od toliko američkih glumaca, oni su izabrali Karla da je izgovori, što najbolje pokazuje koliko je bio cenjen“, prepričava ovaj producent.

Miroljub Stojanović smatra da je Malden ovim angažmanom „dao ekonomsku težinu“ glumačkom pozivu.

„Glumačkom pozivu je doneo dignitet sa kojim je moralo da se računa, što je moralo da rezultira i u ekonomskom smislu“, ističe on.

Ostavio je trag i na razvoj karijera nekolicine glumaca sa kojima je radio, a jedan od njih je i Majkl Daglas, glumac koji se tek probijao početkom 1970-ih pre nego što je postao jedna od najvećih holivuskih zvezda.

Tanasijević je poznavao Kirka Daglasa, Majklovog oca, za kojeg kaže da je bio „nerazdvojan sa Maldenom“.

„Zbog toga je Karl i uzeo Majkla da glumi sa njim u Ulicama San Franciska, a sećam se da mi je Kirk rekao da je sina posavetovao da radi sve što mu Malden kaže, jer ne postoji čovek od kojeg više može da se nauči o glumi“, priča Tanasijević.

Posle višegodišnjeg školovanja uz Maldena (serija je emitovana od 1972. do 1977. godine), Majkl Daglas je shvatio zbog čega mu je otac preporučio da radi baš sa glumcem srpskog porekla.

„Zauvek ću biti zahvalan Karlu Maldenu – sve što znam o glumi naučio sam od njega, on ima dve ćerke, a ja sam njegov usvojeni sin“, rekao je Majkl Daglas u video poruci kada je Maldenu otkriven spomenik ispred Jugoslovenske kinoteke.

Daglas nije bio jedini – i Marlon Brando je govorio da je „najviše naučio od Karla Maldena“, ističe Dobrivoje Tanasijević.

Baštenske ruže iznad holuvudskog glamura

Uprkos velikom novcu koji je zaradio i statusu filmske i televizijske superzvezde, kada bi se svetla pozornice ugasila, odlazio bi kući i vodio miran, porodičan život, navodi njegova ćerka Karla.

„Veću sreću mu je pričinjavalo da večeramo kod kuće, nego da odemo u neki restoran u gradu – često bi se izmotavao za stolom i zasmejavao unuke tokom večere“, objašnjava ona.

Karla Malden, spisateljica i scenaristkinja, smatra da su njenog oca u Americi poštovali zbog onoga što je bio i zato što se nije trudio da bude neko drugi.

„Ponašao se isto nevezano za to gde se nalazi i u čijem je društvu, držao je reč i nije se trudio da impresionira druge“, kaže.

Bio je oženjen suprugom Monom od 1938. do smrti 2009, a upoznali su se još na studijama u Gudmanovom pozorištu.

Za tajnu braka dugog 70 godina, Malden je imao jednostavno objašnjenje.

„Moj otac bi na pitanje o dugovečnosti braka odgovorio da je jednostavno ‘oženio pravu devojku'“, kaže njegova ćerka.

Knjigu „Kako sam uspeo" zajedno su pisali Karl Malden i njegova ćerka Karla

Novinar Aleksandar Vlajković kaže da je Malden bio među nekolicinom globalnih zvezda „koje su toliko velike, a tako skromne“.

„Više je voleo da posveti pažnju svom skromnom vrtu i da obrađuje ruže, nego da ide na raskošne zabave i prijeme“, dodaje Vlajković.

Maldenovu skromnost uvideo je i Petar Božović pre više od 40 godina – zajedno sa holivudskom zvezdom boravio je u Istri na snimanju filma Suton.

Jedna priča mu je bila posebno upečatljiva, a govorila je o Karlovoj saradnji sa kompanijom Amerikan ekspres.

„Rekao je ženi da mu je čudno što je dobio velike pare za samo sat ili dva snimanja, a ona mu je odgovorila – ‘ne, Karl, ti to nisi dobio za ovo snimanje, nego za sve što si u životu radio i snimao'“, prepričava kroz smeh Petar Božović.

Tamburice, sarma i kolo u Los Anđelesu

Mladen Sekulović je od malih nogu učen da „mora da bude dobar Srbin da bi bio dobar Amerikanac“, kaže Tanasijević, koji se sa njim družio više od 50 godina.

„Strašno je voleo Srbiju i bio je ponosan na njegov narod – uvek je pokušavao da ubaci srpska imena u filmove, serije i radio emisije na kojima je radio“, dodaje on.

Malden je često odlazio u lokalnu pravoslavnu crkvu u kojoj su se okupljali ljudi srpskog porekla i kojoj je neretko pomagao.

Nije to činio zato što je bio religiozan, već zbog želje da se poveže i zadrži kontakt sa srpskim stanovništvom u Americi, kaže Karla Malden.

„Tečno je govorio srpski, a jednom godišnje u našoj kući je organizovao žurke za celu širu srpsku familiju – svirale su se tamburice i igralo kolo.

„Moja majka je čak naučila da sprema sarmu i zeljanicu“, dodaje ona.

Malden je, tvrdi njegova ćerka, bio „veoma dobro informisan odakle potiče“ i bilo mu je veoma stalo da održava srpske običaje.

Zbog toga se u nekoliko filmova i serija u kojima je Malden nastupao moglo čuti prezime Sekulović – u filmu Na dokovima Njujorka jedan lik nosi ovo prezime, pojavljuje se i u seriji Ulice San Franciska, a u Sutonu Gorana Paskaljevića Karl igra Marka Sekulovića.

Bileća – dva oskarovca na 10.000 duša

Bileća je opština u jugoistočnom delu Bosne i Hercegovine, u kojoj danas živi 10.807 stanovnika, prema podacima sa sajta ove opštine.

Ipak, ovo mesto ima nešto čime se ne mogu podičiti ni mnogo veći gradovi – dva oskarovca.

Pored oca Karla Maldena, koji put Sjedinjenih Američkih Država krenuo iz Bileće, u ovom mestu 1927. godine rođen je reditelj Dušan Vukotić.

Vukotić je 1962. osvojio Oskara za film Surogat – prvi neamerički animirani film koji je nagrađen prestižnim priznanjem.

Ovu nesvakidašnju pojavu bi trebalo obeležiti kako bi se očuvalo sećanje na dvojicu umetnika, smatra novinar Aleksandar Vlajković, priređivač knjige „Kako sam uspeo“ i bivši direktor Avala filma.

„Želimo da napravimo Kuću oskarovaca u Bileći – tamo bi se podigli spomenici Maldenu i Vukotiću.

„Stranci koji dolaze u ove krajeve, pre svega u Dubrovnik, imali bi šta da vide i u Bileći“, objašnjava on.

Od Bileće do Čikaga, od železare do Brodveja

Petar Sekulović, otac Karla Maldena, početkom 20. veka zaputio se iz bosansko-hercegovačke varošice Bileća u Ameriku, gde je kasnije upoznao suprugu Mini, koja je bila poreklom Čehinja.

„Zanimljiva je priča kako je Karlov otac dospeo u Čikago – trebalo je prvo da ide u San Francisko, ali je tamo bilo problema sa kugom.

„Imigranti u Americi su tada oko vrata nosili cedulje sa mestom gde je trebalo da se presele, a Karlov otac je zamenio ceduljicu sa jednim Italijanom koji je spavao, kako bi otišao u Čikago“, prepričava Dan Tana priču koju je čuo od Maldena.

Ubrzo su se Sekulovići skrasili u Geriju, rudarskom gradiću u saveznoj državi Indijana, gde je živeo veliki broj imigranata sa Balkana.

Upravo tu je odrastao Mladen Sekulović, završio osnovnu i srednju školu, a do polaska u predškolsko govorio je samo srpski jezik, koji je i kasnije koristio pripremajući uloge koje je tumačio.

U Americi je tokom tridesetih godina 20. veka vladala velika depresija, jedna od najvećih ekonomskih kriza u istoriji, a zaposlene su mnogi smatrali srećnicima.

Karl je radio u lokalnoj železari, ali nije se smatrao srećnikom.

„Sve vreme me je mučila ista misao, sve dok zvuk njenog odzvanjanja u mojoj glavi nije postala nepodnošljiva – ‘ovde se moj život završava'“, zapisao je u knjizi „Kako sam uspeo“.

„Bilo mi je teško da se osećam srećno radeći posao koji sam mrzeo. Osećao sam se zarobljeno“, objasnio je Malden.

Odličio je da potraži posao u Gudmanovom pozorištu – majka ga je podržala, a otac je u početku bio protiv odbacivanja sigurnog posla i puta u nepoznato.

Malden je bio odlučan, a ocu je rekao da „železara neće nigde da pobegne“, navodi se u knjizi „Kako sam uspeo“.

Trogodišnje studije završio je 1937, kada se preselio u Njujork i okušao se na Brodveju.

Nedugo zatim počinje saradnju sa Elijom Kazanom, američkim rediteljem grčkog porekla, kao i sa Marlonom Brandom i Vivijen Li, sa kojima će u narednim decenijama mnogo puta deliti scenu.

Povratak korenima uz Gorana Paskaljevića

Kada je srpski reditelj Goran Paskaljević ponudio Maldenu glavnu ulogu u filmu Suton, slavni glumac bio je „oduševljen“, kaže za BBC na srpskom njegova ćerka Karla.

Radnja se odvija u selu u hrvatskoj Istri, a Karl Malden tumači ulogu Marka Sekulovića, povratnika iz inostranstva koji brine o unucima dok su im roditelji u inostranstvu.

I u ovom „melanholičnom filmu o prolaznosti i starosti“ Sekulović, Mladen u ulozi Marka, pokazao je da je „čudesno prilagodljiv“ rediteljskim zahtevima, smatra kritičar Stojanović.

Na setu u Istri čekao ga je Petar Božović, tada mladi glumac kojeg je zanimalo kako izgleda čovek koga je pamtio pre svega po ulogama negativaca.

Ubrzo je shvatio da te uloge nisu imale mnogo veze sa ličnošću Karla Maldena – susreo se sa „čovekom prefinjene, dečije duše, koji je došao da snimi film njegovog sećanja“, priseća se Božović.

„Prema nama je bio džentlmen i pričao nam je mnoge priče – iako je bio prijatelj sa svim tim velikim glumcima koje smo mi gledali na filmu, u njegovom ponašanju nije bilo ničega zbog biste pomislili da je zvezda“, objašnjava on.

Film Suton, koji je premijerno prikazan 1982. godine, snimljen je na engleskom jeziku.

On nije bio zamišljen kao blokbaster, pa nije ni mogao da ima ogroman komercijalni uspeh, objašnjava Marjan Vujović, producent i upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke.

„Ipak, verujem da je Goranu Paskaljeviću, tada afirmisanom, ali još uvek mladom reditelju, pomoglo što je sarađivao sa holivudskom superzvezdom kao što je Malden“, dodaje on.

Šešir Karla Maldena čuva se u Jugoslovenskoj kinoteci

Pamti li Srbija Karla Maldena?

Srbija se danas nedovoljno seća Maldena, pogotovo mlađe generacije, koje nisu imale mnogo prilika da saznaju više o velikanu Holivuda, smatra Petar Božović.

„To je jedna bolna tačka – uopšte ne vodimo računa o velikim ljudima preko kojih bi deca mogla da vide prave primere“, kaže on.

Iz Jugoslovenske kinoteke su rešili da promene to – otkrili su 2018. spomenik koji je napravio vajar Zdravko Joksimović, a dve godine ranije otvoren je i Legat Karla Maldena u prisustvu njegove unuke Emili Dorner.

„Spomenik je privukao dosta pažnje, čak i kod ljudi koji nisu imali predstavu ko je to.

„Mnogi se slikaju kod njega, a ima i edukativnu ulogu – oni koji nisu znali za Maldena posle fotografisanja pročitaju na tabli kome je spomenik posvećen“, kaže Marjan Vujović, producent i upravnik Muzeja Jugoslovenske kinoteke, za BBC na srpskom.

Vujović otkriva da u kinoteci imaju još ideja kojima bi se održalo sećanje na jedinog glumca srpskog porekla koji je osvojio Oskara.

„Želimo da i Oskar koji je osvojio bude izložen u Jugoslovenskoj kinoteci, makar privremeno, ali je pandemija malo poremetila te planove“, dodaje Vujović.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.