Srbija i hrana: Jedemo li pesticide i da li se voće previše prska

Put od njive do trpeze u mnogim zemljama prolazi kroz gusto „sito i rešeto“ nadležnih službi.

Da u Srbiji i nije baš sve tako, pokazuju sve češća vraćanja voća i povrća, ali i hrane sa graničnih prelaza.

Razlog je često isti – prekomerna upotreba sredstava za zaštitu bilja ili ostaci nekih opasnih i kancerogenih materija, koji ne bi smeli da se nađu u hrani.

Ipak, voćari kažu da nije problem u prskanju, već u nepoštovanju pravila – ako se neki pesticid koristi više nego što je dozvoljeno dešava se da se nađu ostaci na samom plodu i stigne do naših tanjira.

„Ako piše da se prska dva puta, tako i mora, u suprotnom, oni koji kontrolišu vraćaju voće i povrće sa granice.

„Ako želimo da izvozimo na tržište Evropske unije moramo striktno da se držimo njihovih pravila i da radimo ono što traže od proizvođača“, kaže Marin Rakić, voćar iz Omoljice, nadomak Pančeva, za BBC na srpskom.

• Aflatoksin u srpskom mleku i dalje viši nego u EU: Šta to znači za potrošače, a šta za mlekare
• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
• Izvoz jabuka iz Srbije: Šta zadaje glavobolju voćarima i ima li leka

Do objavljivanja teksta, iz Ministarstva poljoprivrede Srbije niu odgovorili na pitanja BBC-ja o kontroli hrane, kao ni o tome kada bi Savet za bezbednost hrane mogao ponovo, posle skoro pet godina, da se sastane.

Povodom vraćanja kamiona sa krastavcem sa granica EU, ministarka poljoprivrede Jelena Tanasković izjavila je novinarima ranije da i Srbija „stalno vraća kamione iz zemalja EU, ali da to ne objavljuje na sva zvona niti da je to za pojedine ovdašnje medije vest“.

Ministarstvo poljoprivrede Srbije saopštilo je 14. septembra da se „čekaju rezultati superanalize pošiljke krastavca zaustavljene na granici sa Slovenijom“.

Prethodno je ovo ministarstvo demantovalo tvrdnje da je Srbiji zabranjen izvoz voća u EU.

Odgovori nisu stigli ni od Ministarstva poljoprivrede Hrvatske, na pitanja o bezbednosti i kontroli voća, povrća i hrane.

Srbija tradicionalno ima suficit u trgovini poljoprivrednim proizvodima sa Evropskom unijom, više od 55 odsto ukupnog poljoprivrednog izvoza isporučeno je u EU 2021.

`Jabuka se prska i do 30 puta`

Bez zaštite nema ni voća, tvrde proizvođači.

Voćnjak, koji je ceo prekriven protivgradnom zaštitom, modernim sistemima za navodnjavanje i đubrenje, traži i ozbiljan tretman hemijskim sredstvima, ali dozvoljenim, kaže Marin Rakić.

Dok stojimo u njegovom voćnjaku, Marin pokazuje jabuke koje će, kaže, ove godine prskati 24 puta.

Jabuke se uglavnom tretiraju sredstvima protiv insekata i gljivica.

„Kada je kišna godina, kao što je ova bila, više se prska.

„U zavisnosti od godine, sorte ali i problema koji se javi, voće može da se tretira i do 30 puta godišnje“, napominje ovaj voćar.

Dodaje i da ima svog zaštitara – agrostručnjaka – i on vodi računa o tome čime će se voćnjak prskati i kada.

Srbija izvezla jabuke u vrednosti od 125 miliona dolara

Srbija proizvodi 500.000 tona jabuka godišnje, kaže agroanalitičar Branislav Gulan za BBC na srpskom.

„Potrebe Srbije zadovoljava količina od 220.000 tona.

„Prošle godine, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, Srbija je izvezla jabuke u vrednosti od 125 miliona dolara“, rekao je Gulan.

Nekada je Srbija jabuke izvozila za Rusiju, a sada traži nova tržišta, među kojima su zemlje u Africi i Aziji, naveo je Gulan.

Jabuke se u Srbiji gaje na 25.000 hektara.

Od toga, Rakić ima pod jabukom ima tri hektara, što je oko četiri fudbalska terena.

Objašnjava da on ne izvozi, ali su inspekcije nadležne i za kontrolu jabuka koje se prodaju na domaćem tržištu.

• Male tajne naših obroka iz mikrotalasne rerne
• Koliko puta dnevno treba da jedemo
• Može li spremanje hrane biti opasno po zdravlje

Ko kontroliše?

Fitosanitarna inspekcija u Srbiji uzima uzorak i utvrđuje da li može da se izvozi.

„Nestručnost i neznanje su na prvom mestu kod poljoprivrednika u Srbiji, a u voćarstvu je, trenutno, mnogo teška situacija“, naglašava Rakić.

Veliki broj voćara, dodaje Rakić, nema novca za kvalitetne pesticide, već uzima jeftinija sredstva koja imaju dužu karencu, što je period od prskanja do upotrebe.

Uz to, ne slušaju savete agrostručnjaka, već prodavce u poljoprivrednim apotekama, kojima je u interesu samo da prodaju neka sredstva, kategoričan je Rakić.

Kada se voće naprska lošijim preparatima, ono može da se jede tek posle 28 dana.

A kad voćaru „naleti“ kupac, on nema vremena da to čeka, pa otuda ne čudi što srpskim poljoprivrednicima vraćaju voće sa granice, smatra poljoprivrednik iz Omoljice.

„Pre pandemije korona virusa, prskanje voća me je koštalo od 2.500 do 3.000 evra po hektaru, a sada i do 6.000 evra“, ističe Rakić.

Dodaje da se prska i organska jabuka, samo drugim, posebnim, sredstvima.

Kiša je ove godine donela i „kišu“ prskanja voća i povrća, objašnjavaju agrostručnjaci.

Sočne i crvene jagode svi vole, ali je i prva pomisao na njih koliko puta su prskane, da bi bile baš takve.

„Zabluda je da se jagode mnogo tretiraju, u poređenju sa drugim kulturama, uz pravilnu agrotehniku proizvodnju ovog voća prati svega tri do četiri osnovna tretmana zaštite“, govori Goran Đaković, agroekonomista, koji proizvodi jagode u selu Stojnik, nadomak Beograda.

Većina tretmana radi se preventivno, kako ne bi došlo do truljenja ploda.

„Jagode smo morali često da tretiramo, jer se trulež širi preko kapljica vode.

„To nikako ne znači da su one bile zatrovane, jer su to preparati koji imaju izuzetno kratku karencu, period od prskanja do upotrebe, od dan ili maksimalno tri“, naglašava Đaković.

Prema rečima Đakovića, nedavni incidenti sa voćem, koje su Hrvati uništili zbog visokih koncentracija zabranjenih sredstava, pokazali su da je bilo propusta i da se mora jače i oštrije kontrolisati što više proizvođača.

Ne samo izvoznika, već i onih koji robu plasiraju na tržište Srbije, govori Đaković.

„Potrebno je uložiti više novca u kontrolu, zaposliti dovoljan broj ljudi u srpskim inspekcijskim službama i postarati se da Savetodavne službe rade svoj posao“, smatra Đaković.

Šta je još vraćeno i zašto?

Krajem avgusta i početkom septembra Hrvatska je vratila Srbiji pošiljke breskvi i šljiva zbog prisustva insekticida hloropirifosa, koji služi za uništavanje insekata.

On je zabranjen u EU.

Nije dozvoljen ni i u Srbiji, od kraja 2022. godine, ali je država interventnim uvozom nabavila ovo sredstvo samo za tretiranje šećerne repe, što je krajem avgusta potvrdio za Radio televiziju Srbije Nebojša Milosavljević, direktor Uprave za zaštitu bilja u Ministarstvo poljoprivrede Srbije.

„Moguće da su stare zalihe, jer je do kraja 2022. godine bila dozvoljena upotreba ovog sredstva, a moguće i da je poreklom sa crnog tržišta.

„O tome da li je povrće i voće u Srbiji bezbedno, brine 134 fitosanitarna inspektora, koji kontrolišu kako ono iz Srbije, tako i iz drugih zemalja“, rekao je Milosavljević za RTS.

Priča o breskvama još se nije ni ohladila u Srbiji, kada su je usijale nadležne službe u Sloveniji.

Alarm se ponovo uključio početkom ovog meseca, jer je na granici sa Slovenijom zaustavljena količina od 18 tona svežih krastavaca iz Srbije.

Kako je navedeno u upozorenju datom kroz sistem brzog obaveštavanja EU (RASFF), nađeno je sredstvo za uništavanje gljivica metalaksil iznad granice dozvoljene pravilnikom.

Hrvatska je Srbiju u avgustu upozorila i na čips, koji je proizveden u Čačku, jer u sebi ima visok nivo akrilamida.

To je kancerogena materija koja nastaje kada se proizvod sprema na temperaturama iznad 120 stepeni Celzijusa, pečenjem ili prženjem.

Srbiji nije zabranjen izvoz voća u EU zbog spornih breskvi

Ministarstvo poljoprivrede Srbije oštro je demantovalo informacije da je zabranjen izvoz voća i povrća iz Srbije u EU.

U saopštenju su naveli da je samo u avgustu ove godine Srbija ka zemljama EU izvezla 692 pošiljke, odnosno skoro 8.000 tona voća i povrća.

Od toga su, navode, samo tri pošiljke vraćene.

Srbija, takođe, navode u srpskom ministarstvu, radi kontrolu na graničnim prelazima.

Samo tokom ove godine, od 9.000 pošiljki, koje su došle na granicu Srbije, 37 je vraćeno zbog neusaglašenosti.

Uvoz i izvoz voća i povrća u brojkama

• Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije dostavljenim BBC-ju na srpskom u 2022. godini je izvezeno 420.674,9 tona voća.
• To je za 14 odsto manje u odnosu na 2021. godinu, ali je bilo zbog viših cena to voće vredelo više.
• Vrednost srpskog izvoza iznosi 851,1 milion evra, što je povećanje za tri procenta, u odnosu na 2021. godinu.
• Srbija je najviše para dobila od izvoza zamrznute maline, čak 353,5 miliona evra, što čini 41,5 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza voća.
• Sveža jabuka je sa 100.2 miliona evra, po vrednosti, drugo voće u izvozu Srbije.
• Kada je reč o povrću iz Srbije je u inostranstvo, u 2022. godini, otišlo 144.810,5 tona, podaci su RZS.
• Srbija je najviše izvezla smrznuto i sušeno povrće, svežu šargarepu, kornišone, luk, papriku, ali i krompir i paradajz.
• Vrednost izvoza povrća iz Srbije, prošle godine, bio je 133, 2 miliona evra, što je 16,8 odsto više u odnosu na 2021. godinu.

Obuka poljoprivrednika samo na papiru

Srbija je imala u planu da nekontrolisanoj upotrebi pesticida stane na put.

Ipak, to je za sada ostalo samo mrtvo slovo na papiru.

Prema novim pravilima, svi poljoprivrednici u Srbiji, koji koriste sredstva za zaštitu bilja, morali su od 1. januara prošle godine, da idu na posebnu obuku kako bi dobili sertifikat.

Bilo je zamišljeno da kada dobar deo njih to prođe da i ta potvrda bude uslov za kupovinu sredstava u poljoprivrednim apotekama.

Izmene Zakona o sredstvima za zaštitu bilja donete su 2019. godine, ali odredbe koje se odnose na obuku poljoprivrednih korisnika i obaveznu proveru tehničke ispravnosti uređaja za njihovu primenu, trebalo je da počnu od 1. januara 2022. godine.

Od početka godine, Evropski sistem za uzbunjivanje RASFF 15 puta je alarmirao Srbiju zbog raznih prekoračenja – od nedozvoljenih sredstava za zaštitu bilja u voću, pa do opasnih bakterija u ribi.

Savet za bezbedost hrane (ne)postoji

Stručni savet za procenu rizika u oblasti bezbednosti hrane osnovan je u maju 2017. godine.

Trebalo je da se bave, između ostalog, i procenom rizika u oblasti bezbednosti hrane i hrane za životinje.

Ipak, odabrani stručnjaci već pet godina nisu se sastali, tvrdi Goran Papović, predsednik Nacionalne asocijacije potrošača Srbije NOPS.

U Ministarstvu poljorivrede Srbije nisu odgovorili zbog čega je to tako i kada će se ponovo okupiti.

„Voleo bih da vidim kad i šta kontroliše poljoprivredna inspekcija u Srbiji i koliko često to radi“, rekao je Papović početkom septembra 2023, prenela je agencija Beta.

Savet za bezbednost hrane, tvrdi Papović, sastao se godinu dana pre pandemije, a kasnije su nekoliko puta samo glasali za neke proizvode, koje je neki proizvođač dostavio.

„Najviše me interesuje rad poljoprivrednih apoteka, da ne mogu poljorivrednicima da prodaju nepotrebne količine sredstava za zaštitu bilja“, ističe Papović.

„Zanose se ljudi da biljka može da se ne prska.

„Isto se radi i sa organskim voćem i povrćem, samo se koriste sredstva koja su dozvoljena u ovoj proizvodnji“, kaže poljoprivrednik Marin Rakić.

Dodaje da nije u svim zemljama tako lako doći do sredstava za zaštitu bilja.

„U Sloveniji, na primer, tačno se zna ko ima koju površinu koju obrađuje, šta može da koristi i koju količinu može da kupi“, rekao je on.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]