Srbija i hrana: Koliko će koštati prasetina uoči praznika i šta to znači za stočare

Praznici u Srbiji se bliže, a za prasetinu, jednu od omiljenih stavki sa trpeze, izdvajaće se i više od 16.000 dinara.

Prosečne cene prasadi do 25 kilograma kretale su se između 500 dinara po kilogramu, za koliko se prodavala na stočnim pijacama u Pirotu i Kraljevu, do 650 dinara po kilogramu u Beogradu, pokazuju podaci Ministarstva poljoprivrede.

U istom periodu prošle godine, cena je bila između 400 i 500 dinara po kilogramu.

Takva situacija trenutno pogoduje porodici Stipana Šarčevića, 63-godišnjeg poljoprivrednika iz Novog Žednika nadomak Subotice, koji na imanju gaji 130 krmača.

Dok su prethodne dve godine bile „jako teške“, tokom koji su „više bili u minusu, a ponekad na nuli“, sada „dobro prolaze i ubiraju plodove rada i strpljenja“, kaže ovaj stočar za BBC na srpskom.

„Sada se i nazimci (prasići za tovljenje) uzimaju iz tova, samo da se što pre dobije prase, jer ako možeš da dobiješ 16.000 dinara za prase, nemoj da razmišljaš, prodaj ga odmah.

„Možda ćeš posle meseci tovljenja morati da prodaš za 20.000 dinara, tu nema garancije i računice, ne isplati se čekanje, rad i ulaganje“, smatra Stipan Šarčević.

• Krava i svinja u Srbiji sve manje, farmeri u minusu: Šta može biti rešenje
• Kako su nastale beogradske pijace, „stomak, srce i duša grada“
• Afrička svinjska kuga na Balkanu: Šta mogu biti posledice neizlečive bolesti
• Kako zaraza trihinelozom vreba iz svinjskog mesa

Cena prasetine uvek „dostiže vrhunac“ uoči verskih i državnih praznika, pa ni ovogodišnji rast nije iznenađenje, kaže agroekonomista Milan Prostran za BBC na srpskom.

„Tako je bilo oko Božića i Nove godine, kada je kilogram prasetine bio između 500 i 600 dinara, a sada se potrefilo da, gotovo dan za danom, imamo Praznik rada, Uskrs i slavu Đurđevdan“, kaže ovaj stručnjak.

Iako se očekuje pad cena posle majskih praznika, okretanje proizvođača gotovo isključivo ka prodaji prasadi nauštrb tovljenja svinja i uvećavanja stočarskih stada donosi „štetu ukupnoj proizvodnji mesa“ u Srbiji, smatra Prostran.

„Ne treba kriviti stočare, svako gleda kako može da živi od stočarstva, ne želi da rizikuje i trenutno vidi veću logiku u tome da ga gaji nekoliko meseci i prodaje, nego da tovi“, objašnjava agroekonomista.

Pogledajte video: Kako do najbolje slanine?

Skupa prasetina i jeftina svinjetina

Dok ubira visoku dobit od prodaje prasadi uoči praznika, Stipan Šarčević priseća se poteškoća koje je doskora imao.

Kako kaže, dve prethodne godine su bile „najgore“, jer je stočna hrana bila skupa, a meso koje je prodavao jeftino.

„Trebalo je to izdržati, mnogi su olako zatvorili obore, što je delom uticalo na cenu prasadi, a njive su svi nastavili da seju, pa hrane sada ima i jeftina je“, priča stočar sa severa Bačke.

Promene cena prasadi u nabavci utiče i na ugostitelje.

„Uoči praznika uvek rastu cene od 10 do 20 odsto, a mi smo naše cene održavali godinu i po dana, ali morali smo da podignemo pre mesec dana, kada je cena nabavke došla do 650 dinara po kilogramu“, kažu iz jedne pečenjare za BBC na srpskom.

Do varijacija ponekad dolazi i „na nedeljnom nivou“, dodaju.

„Jedne nedelje bude 550 dinara, pa sledeće 620, pa onda 650. Šalimo se sa gostima da je kao na berzi.

„Zbog nedostatka kvalitetne robe na tržištu ove godine ne primamo porudžbine za poneti za Uskrs i Đurđevdan, iako nema problema sa količinama za goste u restoranu“, ističu.

Ali, niže cene hrane za svinje, pre svega kukuruza, oborile su cene mesa tovljenih svinja težine od 80 do 120 kilograma, za koje proizvođači sada dobijaju 220 do 350 dinara po kilogramu, prema podacima Ministarstva poljoprivrede.

„Cena kukuruza je pre dve godine bila 35 dinara, a danas je 15 ili 16 dinara.

„U svinjarstvu važi da na 10 kilograma kukuruza dobijete jedan kilogram svinjetine, pa je ta cena od 400 dinara po kilogramu mesa stigla i do 200 dinara“, kaže agroekonomista Prostran.

Koliko je Srbiji ostalo svinja?

U januaru 2024. godine u Srbiji je do klanica stiglo 10 odsto manje svinja nego u istom mesecu prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Ukupan broj svinja u Srbiji iznosio je 2,26 miliona u 2023. godini, što je za 30,7 odsto manje nego 2018. godine i 33,6 odsto manje nego 2012. godine, pokazali su rezultati popisa poljoprivrede.

Profesor Vitomir Vidović sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu ističe za BBC na srpskom i da je broj krmača opao sa „1.100.000 na oko 120.000 do 130.000″, što ni perspektivu svinjogojstva u Srbiji ne čini svetlom.

Usled smanjenog fonda svinja, raste uvoz, a Vlada Srbije je januara 2023. ukinula carine na uvoz prasadi do 50 kilograma.

Zemlja godišnje uveze „između 70 i 80 miliona tona“ svinjskog mesa i prasadi za tovljenje, napominje agroekonomista Milan Prostran.

Pogledajte video: Balkanska zakuska

Šta čeka stočare, a šta potrošače?

Posle uskršnjih i prvomajskih praznika, kada je potražnja za prasetinom stiša, tržište čeka stabilizacija, makar privremeno.

„Doći će opet vreme kada će cena prasetine pasti i na 300 ili 200 dinara po kilogramu, a tada će prasad morati da idu u tov“, kaže Milan Prostran.

Ali, kako od 2012. broj svinja konstantno opada, stočarima budućnost nije svetla, smatra.

„Situacija u stočarstvu u Srbiji ne može da se popravi ni u narednih 15 godina, a za to je potrebno ogromno ulaganje, stimulisanje domaće potrošnje i izvoza“, ocenjuje agroekonomista.

Profesor Vitomir Vidović ukazuje da su glavni problemi nedovoljna podrška države stočarima, kao i neizvesnost koja se ponavlja svake sezone.

„Poljoprivreda nije prepoznata kao prioritet, zapustili smo izuzetno važnu primarnu proizvodnju, koja je prepuštena malim farmerima, a ona je rizičnija zbog sporog obrta kapitala i turbulencija na tržištu“, objašnjava stručnjak za stočarstvo.

Malim proizvođačima ne ide na ruku ni neravnomerna raspodela dobiti u lancu proizvodnje svinjskog mesa.

„Proizvođači uglavnom nisu i vlasnici klanica, odnosno prerađivači.

„Oni koji su zatvorili krug od njive do trpeze, imaju i farme i klanice i prodavnice, za njih nema problema, ali ih je jako malo“, dodaje Vidović.

• „Farmer iz fotelje“: Kako do digitalne svinje
• Koje muke more srpske zemljoradnike i ima li rešenja
• Rano cvetanje voća u Srbiji: Kad mraz zapreti
• Slab rod pšenice i glodari: Šta sve muči ratare i hoće li se to odraziti na proizvodnju hrane

O takvoj izvesnosti sanja Stipan Šarčević iz Novog Žednika kod Subotice.

Visoke cene ovog proleća mu „ne znače mnogo“, jer su kratkog daha.

„Više bih voleo da su trenutne cene niže i realnije, ali da imamo neku sigurnost i stabilnost na pet godina, jer ne znamo šta će sutra biti.

„Ne treba mi jedne godine ne znam kakva dobit, a posle toga tri godine gubitka“, zaključuje 63-godišnji poljoprivrednik.

Pogledajte i ovaj video: Japanska vagju govedina u Srbiji

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]