Cene hrane jedan su od glavnih pokretača inflacije od početka rata u Ukrajini

Do početka rata u Ukrajini i naglog rasta cena koji je izazvao, 31-godišnji Nikola Stojanović i njegova porodica živeli su „dosta lagodnije“.

„Mogli smo lakše da raspolažemo novcem, a sada već osećam da to što zarađujemo pokriva samo osnovne troškove na koje smo navikli i ne možemo da uštedimo kao ranije“, priča ovaj Nišlija za BBC na srpskom.

Međutim, Stojanović, koji radi u sektoru informacionih tehnologija, nedavno je primetio promene.

„Čini mi se da u poslednja dva meseca cene ne opadaju, ali neke malo stagniraju u odnosu na prvi deo godine“, opisuje on.

Podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS) pokazuju da Stojanovićevo iskustvo nije samo lični utisak.

Rast potrošačkih cena je u junu iznosio 13,7 odsto na godišnjem nivou, što je bio treći uzastopni mesec usporavanja inflacije u Srbiji, iako je rast cena hrane (23 odsto) i posebno povrća (40,4 odsto) ostao visok, ukazuju podaci.

Od februara 2022, kada je počeo rat u Ukrajini, godišnja stopa inflacije u Srbiji bila je u neprestanom porastu, a u martu ove godine dostigla je 16,2 odsto, što je najviša vrednost u ovom periodu.

Tokom aprila 2023. opala je na 15,1 odsto, a u maju na 14,8 odsto, što je prvi put da inflacija padne ispod 15 odsto od septembra prošle godine.

Inflacija je opšte povećanje cena roba i usluga, usled koje kupovna moć opada i novac gubi vrednost, a suprotna pojava naziva se deflacijom.

Uprkos tome, u Narodnoj banci Srbije (NBS) odlučili su da još jednom uvećaju referentne kamatne stope za 0,25 procentnih poena na 6,25 odsto, što je jedan od glavnih alata na koje se centralne banke širom sveta oslanjaju u nastojanjima da ublaže inflaciju.

Prema promenama referentne, odnosno polazne kamatne stope određuju se druge kamatne stope i uslovi pod kojima banke pozajmljuju novac od drugih banaka, definisano je na sajtu NBS-a.

Ovaj potez povukli su „sa ciljem da se izbegne rast inflacionih očekivanja, osigura brže usporavanje inflacije od druge polovine ove godine i njen povratak u granice cilja sredinom sledeće godine“, kažu iz NBS u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

„Pooštravanje monetarnih uslova NBS, koje faktički traje od oktobra 2021. godine, svakako je uticalo na usporavanje inflacije i uticaće i na njen dalji pad u narednom periodu“, ocenjuju iz te institucije.

Očekuju i da bi tokom juna godišnja stopa inflacije trebalo da iznosi 14 odsto, a do kraja godine bi trebalo da opadne na osam odsto, ističu iz NBS.

Ekonomista Saša Đogović kaže za BBC na srpskom da će trend opadanja inflacije odlikovati celu drugu polovinu 2023. godine, a krajem godine inflacija bi mogla da se nađe „na donjoj dvocifrenoj granici ili nešto malo ispod nje“.

„Ipak, ne postoji šansa da se cene spuste na nivo koji smo imali pre invazije Rusije na Ukrajinu – one se mogu zaustaviti na nekom nivou i to je to“, objašnjava ekonomista.

Ali, uprkos sporijem rastu cena, usporavanje inflacije u Srbiji je „prosto premalo“, ističe Branimir Jovanović, ekonomista iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije, za BBC na srpskom.

„Mislim da ja veće pitanje zašto inflacija nije usporila više, jer svuda u regionu usporava već nekoliko meseci, a u Srbiji samo dva.

„Srbija trenutno ima jednu od najviših stopa inflacije u celoj Istočnoj Evropi – samo u Mađarskoj, Ukrajini i Turskoj je ona veća“, ukazuje Jovanović za BBC na srpskom.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Šta je inflacija

Šta je usporilo rast cena?

Do opadanja međugodišnje inflacije između marta i maja za 1,4 procentna poena došlo je prevashodno zbog manjeg rasta cena hrane, energenata, kao i usluga i industrijskih proizvoda, kažu iz NBS.

Među ekonomskim faktorima koji su doveli do niže stope bili su restriktivna monetarna politika NBS i Evropske centralne banke (ECB), očuvanje stabilnosti deviznog kursa, umanjenje fiskalnog deficita Srbije, smanjenje cena energenata i hrane u svetu, posledično usporavanje inflacije u zemljama evrozone, kao i pad cena transporta, dodaju iz banke.

Ekonomista Branimir Jovanović, međutim, prepoznaje i „dva glavna razloga zbog kojih je inflacija u Srbiji još visoka“.

„Prvi je to što je vlada povećala cene struje i gasa od početka godine, a drugi je što je ‘odmrzla’ cene pojedinih prehrambenih proizvoda koje je ‘zamrzla’ prošle godine, poput mesa.

„Vlada je morala da sačeka sa ovim odlukama, bar do jeseni“, ocenjuje stručnjak u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Sa toplijim vremenom, stanovnicima Srbije počeli su da se smanjuju i izdaci za grejanje.

Nišlija Nikola Stojanović kuću u kojoj stanuje zagreva klima uređajima, što tokom najhladnijih meseci znači da mora da plaća visoke račune za električnu energiju.

„Osetili smo znatno olakšanje sa prolećnim vremenom – zimi su računi za struju bili i po 17.000 ili 18.000 dinara, a sada tek 3.000 ili 4.000″, objašnjava 31-godišnjak.

Uprkos tome, iz Narodne banke Srbije kažu da snižena potrošnja energenata za grejanje nije imala veliki uticaj na inflaciju.

„Cene dela energenata, poput električne energije i gasa, reguliše država, tako da sezonska kretanja ne utiču na kretanje ovih cena.

„Drugi deo su cene derivata nafte i čvrstih goriva, koje zavise delom od kretanja svetskih cena, a delom ih reguliše država, tako da ni tu nemamo dejstvo sezonskih faktora“, dodaju.

Prate li zarade inflaciju?

Sa rastom inflacije, došlo je i do porasta plata, pa su prosečne zarade za mart 2023. godine bile nominalno veće za 14,5 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, ali su realno bile manje za 1,5 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

Za Biljanu Marković, 44-godišnju Pančevku, dodatna primanja koja se sliju u kućni budžet na osnovu povećanja plata i penzija nemaju efekat koji su imala pre nekoliko godina.

„Ne mogu da kažem da rast plata nešto znači, jer skaču cene i opet smo na istom, pa se to baš i ne oseti“, opisuje Marković za BBC na srpskom.

Kako kaže, uprkos blagom smanjenju obima rasta cena, ona i dalje „gleda da kupuje kada su popusti na kućnu hemiju i hranu, pogotovo kada su ozbiljnija sniženja“.

Najveću razliku u mesečnim izdacima primećuje kada ode na pijacu ili u supermarket kako bi kupila osnovne namirnice za porodicu, priča Biljana.

„Moj zaključak je da je postalo jeftinije da se oblačimo, nego da se hranimo, što nikada ranije nije bio slučaj.“

U Nišu, više od 200 kilometara jugoistočno od Biljane, živi tročlana porodica Nikole Stojanovića.

Njegova supruga je doktorka, plata joj je od početka rata u Ukrajini povećana za 10 odsto, ali se to ne oseti toliko zato što su cene proizvoda i namirnica koje kupuju „otišle gore za makar 30 odsto“, kaže on.

Nišlija napominje da su inflaciju osetili posebno zbog „ogromne razlike“ u cenama hrane i opreme za decu u odnosu na period od pre dve godine, kada je njihov sin rođen.

„Dohrana je za kratko vreme porasla sa 700 na 1.100 dinara, što se dramatično oseti. Pelene, flašice i druge potrepštine za dete su takođe baš poskupele“, nabraja Stojanović.

Sa suprugom pronalazi načine da uštede, pa sada „slabije izlaze i ređe poručuju hranu iz restorana“.

„Čini mi se da smo ranije i više putovali, sada imamo i dete, pa je svako putovanje uz porast cena prilično skupo“, opisuje on.

Koliko zaista zarađujemo?

Koliko zarađujemo: Šta su prosečna, medijalna i minimalna plata

Kako odluke stranih banaka utiču na inflaciju u Srbiji?

Centralne banke najvećih ekonomija sveta, poput Kine i Amerike, takođe koriste promene kamatnih stopa kao sredstvo za obuzdavanje inflacije.

Njihovo povećavanje ima za cilj da se građani manje zadužuju i smanje potrošnju, čime opada potražnja za proizvodima i uslugama, što posledično obara cene.

Referentne kamatne stope se snižavaju kako bi se podržao privredni rast jeftinijim zaduživanjem i većom potrošnjom.

Evropska centralna banka (ECB), u nameri da zauzda inflatorni rast, još jednom se odlučila za podizanje kamatnih stopa, koje su posle junskog rasta dostigle 22-godišnji rekord.

Kristin Lagard, predsednica ove institucije sa sedištem u Frankfurtu, izjavila je posle objavljivanja odluke „da će se rast kamatnih stopa verovatno nastaviti u julu“.

Sedište Evropske centralne Banke u Frankfurtu

Odluke ECB-a imaju „veliki uticaj“ na inflaciju u Srbiji, jer je veći deo bankarskih kredita privredi u Srbiji u devizama, pri čemu ima dosta plasmana sa varijabilnom kamatnom stopom (EURIBOR), kažu iz Narodne banke Srbije.

„Rast kamatne stope ECB-a direktno utiče na rast EURIBOR-a, što automatski povećava rate kredita u deviznom znaku koji nosi varijabilnu kamatnu stopu.

„Poskupljenje kredita smanjuje tražnju za kreditima, što u konačnom izrazu dovodi do smanjenja, odnosno u našem slučaju usporavanja rasta domaće tražnje i do smanjenja inflacije.

„Tako će i najnovija odluka ECB-a imati uticaj na smanjenje inflacije u Srbiji“, objašnjavaju iz NBS.

Ekonomista Đogović smatra da potezi centralne banke Evropske unije imaju veliki uticaj na odluke koje će u budućnosti donositi Narodna banka Srbije.

„NBS će pratiti poteze koje vuče ECB kako bi mogla da održi politiku usidrenog kursa dinara, koji opet koristi u borbi protiv inflacije“, kaže ovaj stručnjak.

Uprkos usklađenosti poteza centralnih banaka u Srbiji i evrozoni, za ekonomistu Branimira Jovanovića je odluka NBS da ponovo uveća kamatne stope u junu bila „zbunjujuća“.

„Ne vidim šta se promenilo u odnosu na prethodni mesec, kada je NBS odlučila da pauzira od povećanja – novi podaci u proteklih mesec dana govorili su u prilog tome da se kamatna stopa ne poveća, jer je inflacija u maju dodatno usporila, a bruto domaći proizvod je u prvom kvartalu imao pad u odnosu na poslednji kvartal prošle godine.

„Ovakva nagla promena ponašanja nije dobra, jer otežava čitanje narednih poteza“, pojašnjava on.

Međutim, podizanje kamatnih stopa tokom juna nije bila jedina praksa koju su primenile centralne banke u najvećim svetskim ekonomijama.

Narodna banka Kine umanjila je kamatne stope u junu prvi put posle 10 meseci, dok su u američkoj banci Federalnih rezervi (FED) posle 15 meseci i 10 uzastopnih odluka o podizanju kamatnih stopa odlučili da ih u junu zadrže na istom nivou.

Uprkos ovom potezu, do kraja godine treba očekivati još dva podizanja referentnih kamatnih stopa u Americi, a jedno od njih moglo bi da se dogodi već u julu, napomenuo je Žerom Pauel, predsednik Upravnog odbora FED-a.

Saša Đogović naglašava da različite odluke širom sveta nisu presedan, jer se „inflatorna politika ne može voditi sinhronizovano u celom svetu“.

„Evropa je najviše zahvaćena inflatornim tokovima, u njoj se vodi i rat, energetski je bila najviše zavisna od Rusije, za razliku od Kine ili Amerike – upravo zbog toga su i odluke različite.

„Očekujem da će američki Fed ponovo blago podići kamatnu stopu, ali ova pauza nam govori o tome da su postojeći rezultati zadovoljavajući, iako inflatorni rizici i dalje postoje“, opisuje Đogović.

Iz NBS napominju da odluke Fed-a i Narodne banke Kine „nemaju toliki uticaj na inflaciju u Srbiji kao odluke ECB-a“ zbog činjenice da je spoljnotrgovinska razmena Srbije sa Amerikom i Kinom značajno manja od spoljnotrgovinske razmene sa zonom evra.

Kako novčana pomoć države utiče na cene?

Dok je NBS novim podizanjem kamatnih stopa napravila korak ka smanjivanju potrošnje i obuzdavanju inflacije, Vlada Srbije pošla je u suprotnom smeru.

Posle nekoliko isplata novčane pomoći različitim grupama stanovništva od početka pandemije korona virusa, ministar finansija Siniša Mali najavio je da će deca mlađa od 16 godina i njihovi roditelji u drugoj polovini godine dobiti po 10.000 dinara jednokratne pomoći.

Dodao je da „ima više od 1,1 miliona dece za koju očekujemo da će dobiti ovu pomoć od države“.

Ustupanjem dodatnih sredstava na raspolaganje stanovništvu podstiče se dodatna potrošnja i rast tražnje, što je suprotno efektu koji NBS želi da postigne podizanjem kamata, smatra ekonomista Saša Đogović.

„Ovo svakako nije mera koja je koordinisana sa rigoroznom monetarnom politikom NBS i imaće dejstvo ublažavanja usporavanja inflatornih tokova, posebno krajem trećeg i ulaskom u četvrti kvartal ove godine“, ocenjuje.

Najavljeni izdaci države će „povećati potrošnju u ekonomiji i privrednu aktivnost“, smatra Branimir Jovanović.

Ali, dodaje i da potrošnja „nije glavni uzrok trenutne inflacije“.

„Potrošnja domaćinstava u Srbiji je u prvom kvartalu godine zabeležila čak i pad, ali je inflacija i pored toga rasla, zbog čega ne mislim da će biti nekog značajnog efekta po inflaciju“, dodaje.

Iz Narodne banke Srbije poručuju da bi novčana pomoć države mogla da doprinese rastu domaće tražnje, ali „ne očekuju da značajnije izmeni situaciju po pitanju inflacije“, kažu iz te institucije.

Šta čeka Srbiju do kraja godine?

Neizvesnost je prvo na šta Nikoli Stojanoviću prođe kroz glavu kada pomisli na troškove koji bi u narednom periodu mogli da opterete budžet njegove porodice.

„Ne možeš kao ranije ni da planiraš neki kredit – ne upliće mi se u neka dugovanja, kada ne znam kako će dalje da se kreće porast cena“, opisuje Nišlija.

Dok iz NBS očekuju da će se inflacija krajem godine spustiti na osam odsto, upozoravaju i na mogućnost da manje uspešna poljoprivredna sezona utiče na sporije opadanje inflatorne stope.

„Rizik postoji da zbog velikih padavina i poplava ovosezonski prinos svežeg voća i povrća bude manji od očekivanog, što može uticati na rast njihovih cena ili zadržavanje na već visokim nivoima.

„Ovakav scenario ne bi ugrozio opadajuću putanju inflacije, ali bi mogao delimično da uspori njen pad“, kažu iz banke.

Ukazuju i na druge faktore, „pre svega kretanje cena energenata u svetu, gde smo u prethodnom periodu imali izrazito nepredvidiva kretanja“.

„Rizik u tom smislu predstavlja kraj ove i početak sledeće godine i to pre svega u pogledu snabdevanja Evrope energentima“, tvrde iz NBS.

Iz Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije predviđaju da će ukupna inflacija za 2023. u Srbiji biti 12 odsto, što bi bilo malo povećanje u odnosu na 2022. (11,9 odsto).

„Nakon toga, u 2024. će dodatno usporiti, ali opet će biti u proseku oko 5 odsto, što je više nego što je bilo pre rata u Ukrajini“, kaže ekonomista Branimir Jovanović iz Instituta.

Nikola Stojanović iz Niša, kako kaže, nije stručan da predvidi šta će se dešavati sa inflacijom u narednim mesecima, pa moguće scenarije deli na one kojima se nada i one od kojih strahuje.

„Nadam se da će plate malo više da isprate rast cena, ako već cene neće da padaju.

„Da se to dovede u neku ravnotežu i da može da se računa na nekakvu ušteđevinu, a ne da cela plata odlazi na osnovne namirnice, vrtić i druge stvari za dete“, priča on.

Ali, nije ubeđen da će tako i biti, dodaje.

„Naravno da se bojimo se da će cene nastaviti da rastu, a plate da stagniraju – ukoliko se obistini, to će biti dosta nezgodno“, zaključuje 31-godišnjak.

Pogledajte i ovu priču: