Oni se bude pre prvih glasača, a biračko mesto napuštaju tek kada se u zapisnik upiše i poslednji glas.

Glavna prepreka u obavljanju posla im nije rano ustajanje, već moguće neregularnosti tokom glasanja na izborima.

„Osetila sam da moram da učinim još nešto osim izlaska na glasanje, da na neki način dodatno dam doprinos izbornom procesu, nisam mogla samo da sedim i posmatram“, objašnjava za BBC na srpskom Lana Vićovac koja je ove godine prvi put nadgledala tok glasanja.

„Čuvari glasačkih kutija“ ili kontrolori nadgledaju proces tokom izbornog dana i posao im je da spreče moguće zloupotrebe na biračkim mestima.

Određuju ih političke stranke, ali to ne znači da su nužno i njihovi članovi.

• Neznani podstanari i nepoznati susedi – stalna muka biračkog spiska u Srbiji
• Izbori u Beogradu: Ponavljanje izbora na još dva mesta, čeka se Vučićev odgovor na Đilasov predlog
• Mandat manje za SPS – RIK, Vučić protiv prevremenih izbora na jesen

Izborni proces, ali u nešto drugačijoj ulozi nadgledaju i posmatrači.

„Zaduženi smo da nepristrasnim i objektivnim posmatranjem zaključimo u kojoj meri su se sprovodile procedure, da li rezultati koje je saopštila izborna komisija izražavaju slobodnu volju glasača ili su ti rezultati proizvod neke manipulacije“, objašnjava Raša Nedeljkov programski direktor Centra za istraživanje, transparentnost i odgovornost (CRTA).

Dodaje je da njihova posmatračka misija ove godine imala najveći broj posmatrača – više od 3.200 akreditovanih.

‘Baš sam bila štreberka’

Pored poziva da iskoriste građansko pravo i izađu na glasanje, birače je na društvenim mrežama čekao još jedan poziv.

Odigraj najvažniju ulogu. Prijavite se da budete kontrolori, da pokrijemo sva izborna mesta i sačuvajmo svaki glas. Traže se superheroji demokratije.

Pozive je upućivala opozicija uoči predsedničkih, parlamentarnih i lokalnih izbora, održanih 3. aprila.

Lana Vićovac iz Beograda se tom pozivu odazvala i mesec dana pripremala da bude kontrolorka.

„Čitala sam zakone, priručnike, baš sam bila štreberka“, priča ova Beograđanka.

Za sebe kaže da je bila među „ozbiljnijim čuvarima glasačkih kutija“, dok su se ostale kolege kontrolori ponašali „poprilično opušteno“.

„Nisam napuštala biračko mesto i čvrsto sam se držala uputstava“, kaže ova tridesetogodišnjakinja.

Ko su kontrolori na izborima

Kontrolor može da bude svaki punoletni stanovnik Srbije sa stalnim prebivalištem.

Oni su na dan izbora članovi biračkog odbora na opštini na kojoj žive prema adresi iz lične karte.

Kontrolor mora da prođe praktičnu obuku koja se sastoji iz tri faze:

• primopredaja izbornog materijala;
• simulacija izbornog dana, što obuhvata sve kritične tačke, među kojima i popunjavanje zapisnika;
• brojanje glasačkih listića i slanje izbornog materijala.

Radni dan kontrolora počinje oko šest ujutru i traje sve dok se se glasovi po zatvaranju biračkih mesta ne prebroje.

Po dolasku na biračko mesto, dužni su da pripreme biračke spiskove, glasačke kutije i utvrde tačan broj glasačkih listića za to mesto.

Nadgledaju tajnost glasanja, ali im je zadatak i da spreče moguće zloupotrebe.

Ovogodišnje izbore obeležile su gužve na biračkim mestima i incidenti, a napadnuta su i dvojica političara.

Tokom izbornog dana napetosti su povremeno prerastale u fizičko nasilje.

Raša Nedeljekov, programski direktor Crte, kaže da je na po pet odsto biračkih mesta u Srbiji i Beogradu „zabeleženo ponavljanje grubih kršenja izbornih pravila“.

Dodaje i da to nije uticalo na konačan ishod glasanja.

„Nepravilnosti su veće na lokalu.

„Niko se ne bavi ‘izbornom higijenom’, malo je resursa i veći je nivo neznanja“, smatra Nedeljkov.

‘Sve za demokratiju’

Lana Vićovac tvrdi da je „uspela da spreči veliki broj nepravilnosti“.

„Hteli su da otpečate biračku kutiju pre početka glasanja, što se ne sme, ali sam se izborila da to ne urade“, kaže ona.

Još jedna od neregularnosti, dodaje, dogodila se oko ponoći.

Prilikom brojanja glasova, u jednoj od glasačkih kutija, tri glasačka listića bila su višak.

„Bilo je predloga da se ti listići oduzmu od neke liste sa najmanjim brojem glasova.

„Iz izborne komisije su rekli da treba oduzeti od nevažećih“, prepričava Vićovac izbornu noć.

Kada je najavila da će napisati primedbu o radu na biračko mesto, jedna od kontrolorki joj se obratila vidno iznervirana.

„Šta ti sada hoćeš, da sve ponovo brojimo?“, prenela je reči koleginice sa biračkog mesta.

„Sve za demokratiju – odgovorila sam joj.“

Pogledajte video: Neobična biračka mesta u Beogradu

Na biračkom mestu skoro ceo dan

Nepravilnosti je bilo i u Zemunu, na jednom od biračkih mesta u Osnovnoj školi „Lazar Savatić“ gde je jednu od glasačkih kutija čuvala Marija Obradović.

I ona se ove godine prvi put našla u ulozi kontrolorke.

„Želela sam da pomognem, da na neki način sprečim manipulaciju glasova i očuvam izbornu volju“, priča Obradović o motivima da postane kontrolorka.

To, međutim, nije bilo lako, te će 3. april pamtiti po, kaže, neprijatnoj atmosferi koja je obojila čitav izborni dan.

„Znala sam prava i dužnosti jer sam se mesec dana uoči izbora detaljno pripremala“, priča ona.

Pripremljena, međutim, nije bila na vređanje koje su joj tog dana neke od kolega kontrolora upućivale.

Po dolasku na biračko mesto, uočila je pored članova biračkog odbora i „nepozvane posetioce“.

„Oni nisu imali rešenje, niti dokaz da su kontrolori, a kada sam pokušala da na to skrenem pažnju, usledilo je psovanje i verbalno nasilje koje se nastavilo do kasnih jutarnjih sati sledećeg dana.“

Kako navodi, to je i prijavila policiji, koja se odazvala i unela sve u zapisnik.

Na mestu gde je ona čuvala glasačke kutije nije bilo dugih redova kao na nekim drugim biračkim mestima u Beogradu, pa su kutije zapečaćene tačno u 20 časova.

Učionicu zemunske osnovne škole „Lazar Savatić“ napustila je tri sata posle ponoći – umorna.

Pozitivna trema i detaljna priprema

Za razliku od Lane i Marije, Ivan Kutlarović je iskusan ali ne u ulozi kontrolora, već kao posmatrač izbornog procesa.

I dalje se seća prvog zadatka i osećaja odgovornosti kada je došao na biračko mesto.

„Imao sam pozitivnu tremu jer mi je bilo bitno da to odradim kako treba“, seća se Kutlarović.

Taj osećaj nije se promenio ni šest godina kasnije.

„Odlazim ranije na spavanje, detaljno prelazim materijale, a i javi mi se neko pozitivno ushićenje.“

Kada si posmatrač, izborni proces možeš da pratiš na jednom konkretnom biračkom mestu ili da obilaziš više glasačkih mesta.

Ovo potonje je lakše, jer si „slobodniji“, dok je boravak na jednom glasačkom mestu statičan i zahteva punu koncentraciju.

Teže doživljava što ne može uvek i da „pomogne“ glasačima, jer je pozicija posmatrača „nema“.

„Zbune se ljudi, ne znaju da li je to prava glasačka kutija, pa krenu da te pitaju, ali moraš da ostaneš nepristrasan i neutralan, a to nije uvek lako“, kaže Kutlarović.

Sprej za glasanje pred Ustavnim sudom

Jedan od zadataka kontrolora jeste i proveravanje identifikacije birača, pronalazi glasače u biračkom spisku i rukuje specijalnim sprejom za obeležavanje kažiprsta biračima kao znak da su već glasali.

Ovakvo obeležavanje birača kao vid kontrole u sprovođenju izbora propisano je Zakonom o izboru narodnih poslanika.

Prvi put je uvedeno za parlamentarne izbore u decembru 2000. godine, ali je kod nekih tada izazivao sumnju i podozrenje.

Dnevni list Politika je aprila 2008. godine objavio da su pojedinci smatrali da im se time krši dostojanstvo, pa su pokrenuli inicijativu za ocenjivanje ustavnosti ove odredbe Zakona.

Prskanje desnog kažiprsta na izborima ne povređuje dostojanstvo i pravo na privatni život niti je izraz nepoverenja prema biračkom telu, ocenio je tada Ustavni sud.

Trideset godina od uvođenja ove novine na izborima, neki glasači i dalje sumnjaju.

Tako je 3. aprila 2022. godine bilo birača koji nisu dozvolili da im sprej bude naprskan na prst uz obrazloženje da „ne znaju koja hemija ulazi u sastav spreja“, dok su neki govorili „da im od spreja bridi prst“, navodi list Danas.

Drva, jutarnji program i domaćinska atmosfera

Ivan Kutlarović pamti svako izborno mesto gde je bio posmatrač, ali jedno mu je ostalo u posebnom sećanju.

Mala mesna zajednica u okviru prigradske škole, oronula fasada i niske temperature.

„Gledao se jutarnji program, ložilo se na drva, prava domaćinska atmosfera“, seća se ovaj mladić.

Kaže da su svi na biračkom mestu bili opušteni i sve je izgledalo kao neki sasvim običan dan.

„Polako, otvoriće se biračko mesto, nigde ne žurimo“, priseća se reči predsednika biračkog odbora.

Užurbanost je, pak dodaje, odlika, glasačkih mesta u urbanim sredinama.

„Trči se gore-dole, priča se u glas, pravi haos“, kaže ovaj posmatrač Crte.

O ulozi kontrolora Lana Vićovac imala je neko osnovno znanje, ali nije želela da se raspituje i da saznaje više.

„Želela sam da doživim izbore, a da niko na mene prethodno ne utiče vlastitim utiscima, komentarima i doživljajima“, priča ona.

Po završetku prebrojavanja glasova, poželela je da se „isključi“ kako bi joj se utisci slegli.

Desetak dana posle izbora nema dilemu.

„Ponovo bih, to je najmanje što mogu da uradim“, ističe.

Šta sve niste mogli da vidite u izbornoj noći

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]