Godinu dana od antivladinih protesta u Beogradu nijedna od krivičnih prijava za slučajeve navodne policijske brutalnosti nije odmakla dalje od predistražnog postupka.
Miloš Milosavljević je 7. jula prošle godine zadobio posekotine po glavi i telu.
„Očekujem makar odgovor od institucija – iako im ne verujem, ne odustajem od toga i nade da će ljudi koji su me tukli biti identifikovana“, kaže on za BBC na srpskom.
Beogradski centar za ljudska prava saopštio je da je u prethodnih godinu dana podneto 35 krivičnih prijava tužilaštvima u Beogradu i Novom Sadu protiv 70 nepoznatih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) koji su tukli demonstrante.
„Epilog ni u jednom slučaju ne postoji, svi postupci se nalaze u predistražnom postupku, osim u jednom u Novom Sadu (kada su policajci navodno pretukli dete)“, rekla je Sonja Tošković, izvršna direktora BG Centra na predstavljanju izveštaja „Istrage slučajeva policijskog zlostavljanja na julskim građanskim protestima 2020.“
BBC novinari pokušali su da dobiju iz Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije i Prvog osnovnog javnog tužilaštvu u Beogradu, ali odgovori na naša pitanja nisu stigli do trenutka objavljivanja teksta.
- Srbija, protesti i policija: Kratak pregled prekomerne upotrebe sile
- Dezinformacije o protestima u Srbiji, manipulacije i teorije na društvenim mrežama
- Protesti u Beogradu: „Nije ovo zbog novih mera – to je kap koja je prelila čašu, ali ne može da se živi ovako“
Direktor policije Vladimir Rebić izjavio je 10. jula 2020. da je tokom prva tri dana protesta 130 policajaca zatražilo pomoć lekara zbog zadobijenih povreda, ali da je ukupan broj povređenih pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova poslova i veći.
Sve do februara ove godine slučajeve navodne policijske brutalnosti istraživao je Sektor unutrašnje kontrole Ministarstva unutrašnjih poslova, a tužilaštvo je tek sedam meseci posle protesta uzelo prve izjave žrtava policijskog nasilja, navode iz BG Centra za ljudska prava.
Protesti u Srbiji prošlog leta počeli su 7. jula, posle najave nadležnih da postoji mogućnost ponovnog uvođenja policijskog časa u sklopu borbe protiv širenja korona virusa.
Trajali su nekoliko noći, a obeležili su ih brojni sukobi demonstranata sa policijom.
Masnice prolaze, sećanja teško
Miloš Milosavljević iz Beograda krenuo je 7. jula na protest ispred Narodne skupštine u Beogradu, a nekoliko sati kasnije završio je u policijskoj stanici sa povredama glave.
„Prebijen sam na ulici, na 200 metara od Skupštine i uvučen unutra prvog dana protesta.
„Transportovala su me nepoznati ljudi u civilnoj odeći, terali su nas da klečimo i maltretirali su nas“, kaže on.
Kako kaže, dobijao je udarce pendrecima i cokulama od policajaca, zbog čega je mu je glava bila zavijena u čalmu nekoliko nedelja posle toga.
Ipak, fizički bol mu nije pao najteže.
„Fizički sam se oporavio od povreda, ali psihički – ne znam.
„Nisam siguran koliko svi možemo da se oporavimo od toga“, kaže Milosavljević.
On ističe da je suđenje bilo sutradan „u rekordnom roku“, dok na žalbe koje je potom podneo još uvek čeka odgovor.
„Ko zna, kažu da vreme leči sve, a posebno njihove slučajeve koje ne žele da procesuiraju“, kaže Milosavljević.
Šta piše u izveštaju Beogradskog centra za ljudska prava?
Najmanje 150 policajaca u uniformi i civilu prekoračilo ovlašćenja tokom protesta, a broj žrtava policijskog nasilja je bar 50, navodi se u izveštaju.
Samo trojica policijskih službenika, obuhvaćenih jednom krivičnom prijavom, procesuirani su zbog sumnje da su izvršili krivično delo nasilničkog ponašanja prilikom obaranja s bicikla i zlostavljanja dečaka u Novom Sadu, dodaje se.
Taj postupak se vodi u Osnovnom javnom tužilaštvu u Zrenjaninu, policajci su saslušani krajem aprila ove godine, devet meseci posle incidenta, a jedan od njih je suspendovan, kažu iz Centra za ljudska prava u Beogradu.
Vladica Ilić, jedan od autora izveštaja, tvrdi da se Sektor unutrašnje kontrole (SUK) ponašao pasivno prema krivičnim prijavama, a da zabrinjava što je SUK sve prijave dostavljao policiji, čiji su pripadnici navedeni kao izvršioci.
„Izjave policajaca bile su identične, čak su mogle da se vide i iste štamparske i gramatičke greške u njima“, tvrdi Vladica Ilić, koordinator programa za krivično pravo.
Novinari BBC na srpskom nisu uspeli da dobiju više informacija o tome iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
„Podigao sam novinarsku legitimaciju, a policajac me je udario i po legitimaciji i po glavi“
Izveštavanje sa julskih protesta prošle godine bio je izazov i za novinare.
Žikica Stevanović, novinar agencije Beta, kaže da je na svojoj koži osetio policijsko nasilje i, kako tvrdi, pripadnici MUP-a nisu mnogo birali kada su krenuli da upotrebljavaju silu.
Stevanović tvrdi da je na vidnom mestu nosio novinarsku akreditaciju i pokazao ju je policajcima u kordonu, nedaleko od parlamenta, kada je počeo da izveštava sa drugog dana protesta 8. jula.
Uprkos tome, kasnije je iskusio nešto slično što i Miloš Milosavljević.
„Tukli su i sitne devojke i novinare, nije bilo tu neke diskriminacije.
„Imao sam nekoliko posekotina po glavi, jednu na dva centimetra od oka, i jedno dvadesetak po telu“, objašnjava on.
Pokušao je da objasni policajcima da je novianr, kaže.
„Podigao sam novinarsku legitimaciju, pa me je udario i po legitimaciji i po glavi“, priseća se Milosavljević.
Dušan Trufunović-Milešić, student Fakulteta političkih nauka u Beogradu, kaže da je drugo dana protesta izašao na ulicu zbog „nelegitimnih izbora i narušavanja sloboda građana uvođenjem policijskog časa“.
„Dobio sam pendrek u slepoočnicu, zatim su me udarali pendrekom po leđima i šutirali su me“, priča on.
Problemi su nastali kada je policija bacila suzavam, dodaje.
„Pobegao sam u kafić i tamo sam uspeo da se rehabilitujem, jedva sam disao, suzile su mi oči i povraćao sam zbog suzavca“, dodaje ovaj student.
Iako ga je sutradan pregledao sudski veštak i dokumentovao povrede, Trufunović-Milešić i dalje nije dobio poziv iz Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu kako bi dao izjavu.
- Šta se zaista desilo sa policijskim psima na protestu u Beogradu
- Protesti u Srbiji i korona virus: „Ne plašim se zaraze, a mislim da je važno da budemo ovde”
Šta dalje?
Tužilaštvo je u martu ove godine naložilo pisarnici da jedan od predmeta drži u arhivi do pronalaska nepoznatog učinioca krivičnog dela, a najkasnije do nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja – do 9. jula 2026. godine, navodi se u izveštaju.
Luka Mihajlović iz Beogradskog centra za ljudska prava smatra da to govori da „tužilaštvo ne želi više da se bavi ovim pitanjem i da im je namera da predmet zastari“.
Danilo Ćurčić, program koordinator u A 11 inicijativi za ekonomska i socijalna prava, kaže da su svi oni koji traže pravdu i odgovore na pitanja o policijskoj represiji tokom julskih protesta 2020. godine udarili u „zid ćutanja“.
„Očekujemo jedno veliko ništa od tužilaštva – ono će utvrditi da se ništa ne može utvrditi“, kaže on.
Ipak, Đurčić dodaje da aktivisti i žrtve koje su pretrpele nasilje neće odustati i pokušaće da dođu do rešenja pred međunarodnim institucijama.
Sredinom jula 2020, organizacije civilnog društva okupljene u Platformi organizacija za saradnju sa mehanizmima Ujedinjenih nacija za ljudska prava obratile su se hitnim apelom Specijalnom izvestiocu za torturu, navodi se u izveštaju.
Od njega su tražili da utiče na nadležne u Srbiji kako bi sproveli delotvorne istrage u svim slučajevima policijske brutalnosti prema demonstrantima, dodaje se.
„Voleo bih da ovde u Srbiji dođe do epiloga, a ne da idemo do Strazbura“, zaključio je student Dušan Trufunović-Milešić.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
