Srbija i Kina: Si Đinping u Beogradu – produbljena saradnja za zajedničku budućnost

Drugi put za osam godina predsednik Kine Si Đinping boravi u Beogradu, a u sredu mu je priređen svečani doček uz crveni tepih i špalir gardista Vojske Srbije.

Zajedno sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i prvom damom Tamarom Vučić, kineskog lidera i njegovu suprugu Peng Lijuan su dočekali i ministri Vlade Srbije i drugi zvaničnici, a iza Palate Srbija su goste pozdravili okupljeni građani mašući kineskim i srpskim zastavama.

„Mi danas pišemo istoriju, za samo nekoliko godina svi ćemo se sećati ovog dana i znati da smo baš tada pisali i budućnost“, poručio je Vučić, dodajući da je mnogo srećan što je Srbija među tri destinacije na evropskoj turneji kineskog kolege.

Si Đinping je prvo bio u Parizu, a posle Beograda ide u Budimpeštu, što je prva njegova zvanična poseta Evropi od 2019. i izbijanja pandemije korona virusa.

Vučić i Si Đinping su posle sastanka potpisali zajedničku izjavu kojom se odnosi dve zemlje ubuduće podižu na viši nivoa od dosadašnjih strateških partnera, što predstavlja „novo poglavlje u čeličnom prijateljstvu Kine i Srbije“, kako je to ocenio kineski predsednik.

• Si Đinping stigao u Beograd, sastanci slede
• O „specijalnim partnerima“ i „čeličnom prijateljstvu“: Zašto je Kini važna Srbija
• Noć kada je Amerika bombardovala ambasadu Kine

On je podsetio da je Srbija prva zemlja ovog dela Evrope koja je sa Kinom 2016. godine potpisala i Sveobuhvatno strateško partnerstvo.

Vlade Srbije i Kine potpisale su u oktobru i Sporazum o slobodnoj trgovini, koji će omogućiti olakšan uvoz određenih srpskih proizvoda u Kinu i više hiljada kineskih proizvoda na tržište Srbije.

U okviru kineske Inicijative Pojas i put, kojoj se Srbija pridružila 2017. godine, izgrađeno je nekoliko velikih infrastrukturnih projekata, ali je tokom prethodnih 10 godina i dug Srbije prema Kini narastao 12 puta, do 3,7 milijardi evra 2023. godine.

Šta su još rekli Vučić i Si Đinping?

Dvojica predsednika su posle sastanka licem u lice, pred kamerama potpisali zajedničku izjavu komplikovanog naziva – o produbljivanju i podizanju sveobuhvatnog strateškog partnerstva i izgradnju zajednice Srbije i Kine sa zajedničkom budućnošću u novoj eri.

„To je najviši oblik saradnje dveju zemalja“, rekao je ponosno Vučić.

Šta to konkretno znači objasnio je kineski predsednik – nabrojao je nekoliko tačaka: primenu Sporazuma o slobodnoj trgovini, pomoć oko organizacije Ekspo 2027 i uključivanje kineskih kompanija, zatim uvoz poljoprivrednih proizvoda poput suvih šljiva i borovnica, stipendije za studiranje i poziv naučnicima da učestvuju u istraživanjima u Kini, kao i uvođenje direktnog leta od Beograda do Šangaja, a podstiče se i otvaranje leta do Gunagdžoa.

Prethodno su članovi delegacija razmenili 28 potpisanih sporazuma između Srbije i Kine iz različitih oblasti.

Njihov susret pratile su ne samo medijske ekipe, već i okupljeni ljudi sa zastavicama Srbije i Kine, koje su krasile i čitav Beograd uoči posete.

„Predsedniče Vučiću, dragi prijatelju, veoma sam srećan što sam ovde u vašoj prelepoj i prijateljskoj zemlji“, poručio je Si Đinping, napominjući da ga je duboko dirnula ceremonija dočeka kada je na aerodromu u utorak uveče igran folklor.

Podsetio je na posetu od pre osam godina, kada je išao i u Železaru Smederevo i sreo se sa radnicima, koji su se radovali saradnji sa kineskim ulagačima.

Kineska Hestil grupa 2016. godine privatizovala Železaru Smederevo, i tako očuvala proizvodnju čelika i radna mesta u tom gradu.

Moguće je da zato lideri dveju zemalja koriste pomalo neuobičajeni opis prijateljstva kao „čeličnog“.

„Planine se ne mogu sresti, ali mi u Kini kažemo da velike geografske udaljenosti ne mogu razdvojiti ljude kada postoje uzajamne naklonosti“, rekao je, dodajući da ga je Vučić više puta pozvao da dođe i da se oseća kao kod kuće.

Vučić je poručio da će potom lično da služi predsednika Sija srpskim vinima, govoreći o prednostima saradnje sa ogromnim kineskim tržištem za srpske poljoprivrednike, ali se govorilo i o političkoj saradnji.

„Uvek i na svakom mestu kažemo ‘da Tajvan je Kina’, da to piše u Povelji Ujedinjenih nacija, tako i oni podržavaju teritorijalni integritet Srbije bez ikakve rezerve.

„Tako su uvek sa nama u svim teškim trenucima“, rekao je Vučić, osvrćući se na to što Kina nije priznala Kosovo.

Kina doživljava Tajvan pod samoupravom kao otcepljenu pokrajinu koja će jednog dana ponovo biti sastavni deo zemlje.

Tajvan, međutim, sebe doživljava kao nezavisnu državu, sa vlastitim ustavom i demokratski izabranim vođstvom, o čemu možete više pročitati ovde.

Brojni novinari od ranog jutra u odvojenoj sobi čekali su obraćanje dvojice lidera.

„Dobro smo prihvaćeni ovde u Srbiji, ljudi su prijateljski nastrojeni.

„Primetio sam znakove na putevima i prugama na kineskom, video sam i nekoliko simbola Kine poput panda igračaka“, kaže kineski novinar Šan za BBC na srpskom.

Tišinu je kasnije zamenila buka helikoptera koji su nadletali Novi Beograd, zbog bezbednosnih procedura koje su na najvišem nivou, a više ulica je bilo zatvoreno za saobraćaj.

Pojedini stanovnici ovog dela grada nisu mogli da izađu iz zgrada, dok su se snajperisti mogli videti na brojnim krovovima oko beogradskog hotela Hajat.

Zašto je Si Đinping u Srbiji?

Već godinama Kina i Srbija sarađuju kroz međunarodnu inicijativu „Pojas i put“ u kojoj je više od 150 zemalja, koju nazivaju modernim Putem svile.

U tom periodu građene su i rekonstruisane pruge Beograd-Budimpešta, deonica autoputa „Miloš Veliki“, obilaznice oko Beograda, putevi Novi Sad – Ruma, Valjevo-Lajkovac, obnovljena je termoelektrana Kostolac, termoelektrana Pančevo i podignut Pupinov most u Beogradu, koji ima „poseban značaj“ kao „prvi infrastrukturni projekat Kine u Evropi.

Iako se najviše govori o saradnji u privredi, poseta se može tumačiti i političkim razlozima, o čemu je BBC prethodno pisao.

Pored zajedničkih izazova teritorijalnog integriteta, dve zemlje značajno približava vojna neutralnost Srbije, koja ne namerava da se pridruži NATO alijansi, neusklađivanje spoljne politike Beograda sa Briselom u odnosu na Kinu i Rusiju.

Tri najveća izvoznika iz Srbije 2023. godine bile su kineske firme Ziđin majning, Ziđin koper i HBIS grupa, koje su zajedno izvezle robe u vrednosti nešto manjoj od 2,5 milijardi dolara, pokazali su podaci Ministarstva finansija.

Ali, iako je za srpsku privredu značajna, ova cifra ne čini ni hiljaditi deo ukupnog kineskog izvoza prošle godine, koji je iznosio gotovo 3,4 biliona dolara.

To pokazuje da su trgovina i investicije u Srbiji i na Zapadnom Balkanu za Kinu „gotovo zanemarljivi“, rekao je Ričard Turčanji, programski direktor Centralno-evropskog instituta za azijske studije za BBC na srpskom.

„Te investicije više su simbolične, nego što zaista imaju značaj za Kinu, a Si Đinping ne dolazi u Srbiju drugi put za osam godina zbog ekonomije, već zbog politike“, kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]