Srbija i klimatske promene: Zašto je rekordno blaga zima stigla u neka mesta, a „polovina dece i ne zna šta je sneg“

Kada je 9. marta ove godine izašao iz kuće, Zoran Nikolić, 59-godišnji meštanin Banatskog Karlovca, nije morao da nosi toplu, zimsku jaknu.

U ovom mestu na jugoistoku Vojvodine temperatura je dostigla 19 stepeni Celzijusa, a kada je pogledao ka nebu, mogao je da vidi munje i čuje grmljavinu.

„Kao da je jun mesec“, kratko opisuje Zoran za BBC na srpskom.

Snega je ove zime bilo „baš malo“, a ono što je i padalo „otopilo se za jedno prepodne“, kaže ovaj profesionalni vozač.

„Polovina dece ovde, koja imaju po četiri ili pet godina, gotovo da i ne znaju šta je sneg“, dodaje.

Od 1888. godine, kada su počeli da se prikupljaju meteorološki podaci, ovo je bila najblaža zima u Banatskom Karlovcu i Ćupriji, gradu u centralnoj Srbiji.

U čitavoj zemlji zimske temperature bile su više samo 2007. i 1951. godine, prema statistici Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ), u koju je BBC imao uvid.

„Osetilo se po svakom pitanju“ da je toplije, što je negativno uticalo na poljoprivrednike iz ovog sela, ali je i smanjilo troškove grejanja u vremenu energetske krize, kaže Nikolić.

• Kako je blaga zima istopila skijašku sezonu u Srbiji
• 2022: Godina suše i vrućine
• Kako je izlivanje Save kumovalo razvoju meteorologije u Srbiji

Pored Ćuprije i Banatskog Karlovca, širom Srbije zimski meseci bili su naročito blagi, prema podacima RHMZ-a.

Zimske temperature od 1. decembra do kraja februara u Beogradu bile su 5,9 stepeni Celzijusa, što je za tri stepena iznad proseka i najviši rezultat u istoriji, izuzimajući zimu 2007. godine.

Bila je ovo prva zima bez ledenih dana u Novom Sadu i Zaječaru, rekordno mali broj dana sa mrazom registrovano je u Beogradu, Somboru, Banatskom Karlovcu, Valjevu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Požegi, Negotinu i na Paliću.

Dragan Milošević, klimatolog i profesor Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, ovakve podatke smatra „dosta velikim rekordom“, ali ukazuje da tople zime više nisu retkost.

„Ova zima je bila veoma topla u odnosu na dugoročni prosek, ali to je bila i prošla i ona iz 2007. godine.

„Srbija tu nije izuzetak – mnoge zemlje u Evropi takođe imale toplu zimu, što je posledica klimatskih promena i globalnog otopljavanja, pa sada gotovo svake sezone imamo neke nove rekorde“, priča Milošević za BBC na srpskom.

Dobre strane „sirotinjske zime“: Ušteda na ogrevu i „suve cipele“

Za Zorana Nikolića neobično topla zima donela je pozitivnu promenu – manje je potrošio na grejanje porodične kuće, kaže meštanin Banatskog Karlovca.

„Ja se, na primer, grejem na drva i odmah se manje troši na ogrev“, priča.

Kako kaže, u vremenu krize i inflacije, takva ušteda „dobro dođe“.

U Ćupriji, više od 170 kilometara južnije, živi Dušan Stamenković, 70-godišnji penzioner, koji kaže za BBC da su u tom gradu u Pomoravskom okrugu „ove zime zaista prošli lepo“.

„Zimus praktično nije bilo snega, a ni kiše, niskih temperatura, udara košave i severca, koji ovde opasno znaju da duvaju.

„Imali smo suve cipele, nismo morali da nosimo ni čizme, a nije bilo ni snega na kolovozu, pa smo izbegli i saobraćajne probleme“, priča Stamenković.

On se, kao i Nikolić, obradovao „sirotinjskoj zimi“, kako je u šali nazivaju u njegovom kraju.

„U šali ovde tako kažemo, jer nismo morali da trošimo mnogo struje, drva, uglja na grejanje.

„Pravo da vam kažem, u Ćupriji mi sneg baš i ne nedostaje, jer nismo na planini ili skijališni centar, pa da nam sneg treba.

„Lakše nam je kad ga nema, a kad se zaželim snega, ja odem negde van Ćuprije i uživam“, dodaje penzioner.

Pogledajte kako je blaga zima izgledala na Pešterskoj visoravni:

Kakva je šteta od blage zime?

Uprkos radosti zbog manjka snega i viših temperatura, Stamenković je razmišljao i o problemima koje bi blaga i suva zima mogla da donese.

Prvo je, kako kaže, pomislio na snabdevanje vodom i negativan uticaj na poljoprivredu.

„Ali, o tom – potom. Može da se dogodi mraz i u martu“, pomirljivo govori 70-godišnjak.

• Da li klimatske promene smanjuju životinje
• Klimatske promene upalile crveni alarm za čovečanstvo
• Prethodnih sedam godina najtoplije u istoriji, pokazuju podaci EU

Više briga vrzma se po glavi 11 godina mlađeg Zorana Nikolića, koji je već osetio posledice u njegovom domaćinstvu i okruženju.

„Bilo je više bolesti i virusa svuda po Karlovcu, posebno kod dece, a i u poljoprivredi je toplo vreme sve poremetilo“, dodaje.

„Voleo bih da ima malo više mraza, ne znaš više ni kad je zima“, požalio se Zoran.

Svinjokolj je u njegovom domaćinstvu bio u decembru, a sunce i temperature iznad nule donele su muke u preradi mesa.

„Klali smo svinje u decembru, pa smo morali dva puta da solimo i vraćamo u salamuru, jer je bilo mnogo toplo i kvari se.

„Ne može meso da se osuši, ne može ništa, jer nije bilo mraza. Toliko sam morao da ložim i da dimim meso, da sam maltene napravio pečenicu od pršute“, slikovito objašnjava 59-godišnji Karlovčanin.

Iako ne obrađuje zemlju, dodaje da njegove komšije imaju probleme i sa uzgojem žita.

„Već počinje da klija i traži mraz, pa poljoprivrednici moraju da prskaju protiv klijanja, što je dodatni trošak“, pojašnjava.

Pored uticaja na useve i džep, klimatolog Dragan Milošević upozorava da temperature iznad proseka mogu negativno da se odraze i na zdravlje ljudi.

„Loše je to što nam je organizam navikao na hladnije zime, pa ovakvi klimatski šokovi mogu da utiču na naše zdravlje i raspoloženje“, kaže.

Podaci RHMZ: Druga najtoplija zima u Beogradu, najmanji broj snežnih dana na Kopaoniku

Zima 2023. je najtoplija u Ćupriji i Banatskom Karlovcu, a druga najtoplija je bila na većem broju stanica u Beogradu, Somboru, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kikindi, Kraljevu, Požegi, Sjenici, Nišu, Zaječaru, Dimitrovgradu, Vranju i na Paliću, kažu iz RHMZ-a u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Najviša dnevna temperatura iznosila je 22,2 stepena Celzijusa i izmerena je u Kragujevcu 16. decembra 2022, dok je najniža zabeležena u Sjenici 9. februara ove godine (-22,7 stepeni Celzijusa).

U Somboru, Banatskom Karlovcu, Beogradu, Valjevu, Kragujevcu, Smederevskoj Palanci, Požegi, Negotinu i na Paliću nikada tokom zime nije zabeležen manji broj dana sa temperature ispod nule.

U Novom Sadu i Zaječaru tokom ove zime nisu zabeleženi ledeni dani sa maksimalnom dnevnom temperaturom vazduha nižom od nula stepeni Celzijusa, kažu iz RHMZ u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Aktuelna zima je i osma najkišnija zima u Srbiji od 1951. godine, dok je u Sjenici bilo najviše padavina od 1926.

Na Kopaoniku je prvi put od početka merenja zabeležen dan sa količinom padavina od 50 milimetara po kvadratnom metru, ali na toj planini nikada nije zabeležen manji broj dana sa snežnim pokrivačem, dodaju iz RHMZ.

Čekaju li Srbiju još toplije zime?

Profesor Milošević ističe da trend rasta temperatura u Srbiji ukazuje na to da će i zimske temperature biti sve veće u narednim decenijama.

„Svaka godina može da odstupa od trenda – i u plusu i u minusu. Ipak, treba naglasiti da poslednjih godina imamo mnogo češće ove toplije zime“, kaže ovaj stručnjak.

Ovakve pojave nisu specifične samo za Srbiju, koja je „deo globalnog sistema“ i trpi usled globalnog otopljavanja.

„Velika posledica toga je što rastu ne samo maksimalne, već i minimalne temperature, što dalje utiče na godišnje proseke, pa smo 2022. imali najtopliju godinu u istoriji u Evropi.

„To se vidi tokom svih godišnjih doba, ali promene najviše osetimo tokom leta i zime, kada su i temperature najviše i najniže“, pojašnjava Milošević

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviter i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]