Nesnosni svrab oko nabubrelog mesta uboda na koži kome prethodi iritantno zujanje, mori mnoge ljude širom sveta tokom letnjih noći i dubokog sna, kada na juriš krene milijardu majušnih dvokrilinih letelica – komaraca.

U situaciji kada od silovitog napada ne brane ni sprejevi, dimne spirale ili mobilne aplikacije za rasterivanje komaraca, jedno pitanje se samo nameće – kakvu uopšte svrhu ovi insekti imaju na Zemlji, sem da napastvuju ljude?

„Zavisi kakvo je stanište – ako su zatvoreni i stabilni ekosistemi, poput malih jezera i kanala, tu su komarci važan izvor hrane i veoma bitna karika u lancu ishrane.

„Međutim, na našim plavnim terenima pored reka, većih jezera, bara i močvara čiji nivo vode raste, u jelovniku predatora zastupljeni su sa samo pet odsto što takođe nešto znači“, objašnjava profesor Dušan Petrić sa Poljoprivredno fakulteta u Novom Sadu za BBC na srpskom.

Pored njihovog udela u lancu ishrane, oni utiču i na zdravlje ljudi prenoseći razne vrste bolesti poput malarije, žute i groznice Zapadnog Nila, denge, zike i ostalih.

Kakva je situacija na terenu?

Duboki san ovih dana komarci remete i Slađanu Voinovu u beogradskom naselju Borča.

Zbog velikih vrućina tridesetdvogodišnjak spava sa otvorenim prozorima i otkriven, što je idealna prilika za desant krilatih bombardera na njegovo telo.

„Dok spavam zuji mi oko glave, a ja sanjiv pljeskam rukama napamet dok ga ne dohvatim“, kaže diplomirani ekonomista za BBC na srpskom.

Međutim, neretko se dešava da insekt uspe u vlastitoj nameri.

„Kad mu pođe za rukom da se provuče, ume da me žestoko izujeda, pa usred noći kad se probudim vidim tri, četiri velika pečata po telu.

„Ali disciplinovan sam, ne češem se i brzo prođe, ujutru kad se probudim nema ništa“, objašnjava.

Kaže da je u prethodnom stanu u susednoj Krnjači bilo daleko više nezvanih letećih gostiju jer Dunav protiče nedaleko odatle.

Noćne pirove, naglašava, sprečila je mreža za prozore – komarnik.

Voinov pamti i dečačke avanture sa ocem na pecanju, kada mu ove napasti na istoj reci nisu dale mira.

Tada ih je, ističe, štitila dugačka garderoba, ne ostavljajući insektima mnogo mogućnosti.

„Imaš dvostruku zaštitu – od hladnoće i komaraca koji mogu samo po licu da te bocnu, ali to nije bio slučaj“, zaključuje uz osmeh.

Uloga u lancu ishrane

Komarci su važna karika u lancu ishrane na malim jezerima, barama i ostalim vodenim staništima čiji se nivo vode tokom godine ne menja.

Ženke polažu jaja na vodi koja gotovo istog trenutka postaju „odlična hrana“ drugim insektima, vodozemcima i ribama.

Tako na primer, kaže Petrić, zlatni karaš – vrsta ribe koja nastanjuje i vode Srbije, dnevno može da pojede od 1.000 do 2.000 larvi komaraca.

U drugim ekosistemima, poput plavnih zona oko reka, većih jezera i drugih površinskih voda, njihov značaj u lancu ishrane opada.

Jedan od razloga je preveliki broj ovih insekata.

Na tim područjima komarci se pojavljuju kada voda poplavi okolni teren gde su prethodno položena jaja.

„Ako se to desi u leto, razvije se milijarde larvi komaraca koje završe razviće za sedam dana“, objašnjava Petrić.

Slepi miševi, laste, žabe, ribe i ostali predatori toliku količinu hrane ne mogu da pojedu, niti da se na nju oslone jer su ove prilike izuzetno retke.

„Mogu da se jave jednom ili dva, tri puta godišnje kada reka naraste, u kratkom vremenskom periodu i to nije hrana na koju bi životinje na duži period računale“, dodaje.

Komarci su zato u njihovim obrocima zastupljeni sa svega pet odsto.

„I to nešto znači u prirodi. Da ga nema, falio bi taj procenat hrane za životinje.“

Od jaja, preko larve i lutke, do insekta

Komarac prolazi kroz četiri stadijuma u razvojnom ciklusu.

Jaja su prvi stadijum i njih komarci, pored površine vode, polažu i na okolnom vlažnom zemljištu ili vegetaciji.

Postoje i vrste koje su otporne na sušu, poput rečnih komaraca pored Dunava, čija jaja mogu da prežive 10 godina u zemlji.

Međutim i njima je potrebna voda da bi se razvili naredni stadijumi – larva i lutka, iz koje naposletku izlaze odrasli insekti.

Komarci se uglavnom hrane nektarima i biljnim sokovima, a neke vrste i krvlju domaćina – životinja i ljudi.

Jedino ženke mogu da se hrane krvlju jer imaju proboscis – cevasti usni organ kojim probadaju kožu.

Portfolio komaraca u svetu i Srbiji

U svetu postoji više od 3.500 vrsta komaraca, dok u Srbiji živi oko 40.

Na ovim prostorima je najzastupljeniji i najmnogobrojniji kućni ili običan komarac (Culex pipiens), a tu su i vrste koje su se u Srbiji pojavile u poslednjih deset godina – azijski tigrasti i japanski komarac.

„Tigrastog (Aedes albopictus) su verovatno doneli ljudi koji su išli na Jadransko more u Crnu Goru ili Hrvatsku jer on može da uđe u kola dok se pakuješ i kada otvoriš prozor na granici ili benzinskoj pumpi može da izleti“, ističe Petrić.

Iz Indokine je u druge delove sveta došao preko automobilskih guma u koje se uselio iz unutrašnjosti drveća.

Ženka kućnog komaraca, kaže profesor, zimu u ovim krajevima provede u podrumima, štalama i sličnim skloništima gde je temperatura ispod 10 stepeni, dok većina ostalih vrsta prezimi u stadijumu jaja ili larve u vodi koja ne mrzne.

Tek sa višim temperaturama, u proleće i leti, nastupa i njihova aktivnost koja utiče na čoveka.

„Isto se dešava u Sibiru, Švedskoj, Norveškoj samo što je taj prozor aktivnosti manji, ali kada ih ima, onda ih je strašno mnogo.“

Zarazni ubodi

Alergija, svrab i otok prilikom uboda komarca, nisu jedine muke koje mogu da more potencijalnu ljudsku metu.

„Komarci prenose bolesti na ljude i životinje i koliko god nama izgledalo strašno, to je zapravo jedna od njihovih korisnih uloga u prirodi jer oni tako regulišu i našu i brojnost nekih drugih životinja“, kaže Dušan Petrić.

Najopasnija bolest koju komarci prenose je malarija.

„Malarija je bolest uzrokovana parazitima koje prenosi ženka komarca iz roda Anofeles, a glavni izvor bolesti je čovek koji ima malariju“, govorio je ranije za BBC na srpskom, doktor Milorad Pavlović, profesor u penziji beogradskog Medicinskog fakulteta.

Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), 2019. od malarije je obolelo čak 229 miliona ljudi širom sveta, dok je život izgubilo 409.000 ljudi.

U periodu od 2014. do 2018. u Beogradu je registrovano 77 obolelih od importovane malarije.

Petrić kaže da se u Italiji za suzbijanje malaričnih komaraca svojevremeno koristila riba gambuzija, koja se danas smatra invazivnom vrstom.

Pored malarije, komarci prenose i druge zarazne bolesti poput zike, denge, čikungunje, žute groznice, ali i groznice Zapadnog Nila, koja je u Srbiji prvi put registrovana kod ljudi krajem jula 2012.

Tokom ove sezone, na osnovu podataka Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut“, do 19. avgusta registrovana su tri slučaja oboljevanja od groznice Zapadnog Nila.

Dve su se završile smrtnim ishodom.

Prema izveštaju Zavoda za biocide i medicinsku ekologiju od 27. jula, prisustvo genoma virusa Zapadnog Nila otkriveno je u domaćim komarcima na šest lokacija u Pančevu i dve u Beogradu.

Postoje razne mere zaštite protiv bolesti koje prenose komarci, a neke od njih su nošenje dugačke garderobe, izbegavanje izlaganja komarcima predveče i u ranim jutarnjim satima, korišćenje repelenata i postavljanje mreža na prozorima.

Petrić kaže da se širenju bolesti i suzbijanju komaraca može stati na put i „akcijama u urbanim sredinama“ na primer – prosipanjem vode, pokrivanjem buradi i septičkih jama, stavljanjem mrežica na razvodnim ventilima…

Neke procene u Italiji, dodaje, govore da se ovakvim postupcima brojnost komaraca može prepoloviti.

„Ali nikada ne možemo potpuno da ih se rešimo“, zaključuje profesor.

Pogledajte video kako se Beograđani štite od komaraca