Višesatni razgovori evropskih posredenika sa predsednicima Srbije Aleksandra Vučića i kosovskog premijera Aljbina Kurtija u Briselu nisu doneli nikakav značajniji pomak, sudeći prema izjavi šefa srpske države.
Iako su i evropski predsednici najavljivali obostrano prihvatanje evropskog plana za Kosovo koji još nije objavljen, Vučić je novinarima u Briselu rekao da to i nije bila tema razgovora već sprovođenje onoga što već jeste potpisano, misleći na Briselski sporazum.
„Od svih velikih priča da će biti nešto potpisano – ništa posebno, ali je dobro i važno da smo razgovarali. Nadam se da ćemo moći da radimo na onome što smo nazvali implementacijom.
„Kurti je došao sa idejom da se nešto potpisuje, mi o tome nismo razgovarali“, rekao je Vučić.
Dodao je i da kosovski premijer ponovo nije bio spreman da prihvati stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO), predviđene Briselskim sporazumom.
„Nadam se da postižemo nekakve kompromise, ali plašim se da možemo da ostanemo zaglavljeni u nečemu što je davno potpisano.
„Neko je mislio da će za jedan dan biti potpis, ne ide to tako, ovo je ozbiljan i dug proces“, rekao je Vučić.
- Šta sve ne znamo o pregovorima o nemačko-francuskom predlogu za rešenje odnosa Srbije i Kosova
- Zašto je važna Zajednica srpskih opština
- Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
Vučić je rekao i da Evropska unija „očekuje nešto do 24. marta“ i da do tada „mora da bude spreman da odbrani Srbiju“.
Kako je izgledao dan u Briselu?
Prvi put od novembra 2022. godine, Vučić i Kurti su imali neposredan susret, uz prisustvo dvojice evropskih posrednika Žozepa Borelja i Miroslava Lajčaka.
Najpre su imali odvojene susret sa njima, a Vučić je odvojeno razgovarao i sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim američkim izaslanikom za Balkan, da bi usledio zajednički sastanak predsednika Srbije, kosovskog premijera i Borelja i Lajčaka.
Uoči sastanaka, Lajčak je izjavio da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku prihvatiti francusko-nemački plan, odnosno sada evropski plan.
„Plan, koji verujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, će postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu.
„To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju“, rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu.
On je rekao da su obe strane načelno prihvatile sporazum i da će se u Briselu razgovarati o njegovoj primeni.
Međutim, Vučić je drugačije sagledao današnje susrete i razgovore.
Zajednica srpskih opština i dalje je kost u grlu za kosovskog premijera, sudeći prema izjavi Vučića, a za zvanični Beograd to je nešto što mora prvo da se ostvari.
„Kako god okrenete ZSO je na prvom mestu, a plašim se da je to začkoljica. Kako smo krenuli da radimo, tako smo stali na tom pitanju.
„Pažljivo sam slušao Kurtija zašto je to za njega neprihvatljivo, ali to su obaveze koje moraju da budu ispunjene“, rekao je predsednik Srbije.
O čemu je onda razgovarano ako ne o evropskom planu za Kosovo?
Prema rečima Vučića, bilo je reči o neophodnosti sprovođenja svih prethodnih dogovora.
„Danas nismo razgovarali o predlogu nego o implementaciji nečega iz prošlosti, a i moramo da napravimo plan za tu implementaciju.
„Kurti nije bio spreman da o prihvati sada, da li će u budućnosti, videćemo“, kaže Vučić.
Upitan da li je napravljena mapa puta, odnosno koraci za primenu dogovorenog, Vučić je odgovorio da nije.
„Nemamo još mapu puta, moramo da radimo na mapi puta.
„Ja čekam čekam da vidim pre svega implementacioni plan onog što je potpisano. Na početku te mape puta mora da bude on što neko ne želi da primeni“, rekao je Vučić, jasno misleći na protivljenje kosovske strane da se formira ZSO.
„Ako ne postoji odgovarajući plan za implementaciju onda bi se desilo isto što i sa Briselskim sporazumom a to je da se nije ispunilo ono što je potpisano, dakle jedinu obavezu koje Kosovo nije ispunilo“, dodao je.
Upitan kako je Kurti obrazložio neprihvatanje ZSO, Vučić je rekao da je „to dobro pitanje“ i nastavio: „Gospodin Kurti je izneo objašnjenje da je spreman da razgovara o raznim pravima manjina, posebno srpskoj, ali nisam ga baš sve pažljivo slušao“.
Ako je nešto dogovoreno, onda je to, prema rečima Vučića, da se razgovori nastave.
„Kada dogovorite ZSO, onda idete dalje, ZSO je na prvom mestu“, rekao je on.
O francusko-nemačkom predlogu
Nemačko-francuski predlog sporazuma Srbije i Kosova prvi put spomenut je u septembru 2022. godine, ali nikada nije u potpunosti objavljen.
Balkanski mediji – srpski, albanski, kosovski – objavljivali su prethodnih meseci navodno pouzdane nacrte sporazuma koji su sastavili zvaničnici iz Berlina i Pariza, ali nijedna od tih objava nije dobila zvaničnu potvrdu bar jedne pregovaračke strane.
Iako su u medijima navođena i različita već postojeća evropska rešenja za odnose manjinske zajednice u okviru šire države, ni takve teze nisu nikad zvanično potvrđene.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na posebnoj skupštinskoj sednici o Kosovu početkom februara 2023. istakao da je najlošija tačka u francusko-nemačkom predlogu to da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, a u više navrata je, posle insistiranja dela opozicije, decidno rekao:
„Nikad neću prihvatiti članstvo Kosova u UN i nikada neću priznati nezavisnost Kosova.“
Kosovski premijer Kurti rekao je 13. februara u Skupštini Kosova da je prihvatio francusko-nemački predlog jer bi u suprotnom Kosovo ušlo u sučeljavanje sa saveznicima, prenosi portal Kljan Kosova.
„Međunarodni izaslanici koji su pratili Miroslava Lajčaka, odnosno američki, nemački, francuski i italijanski, 20. januara dali su mi neke smernice na ovom poslednjem sastanku.
„Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ovoga puta blizak formatu ‘uzmi ili ostavi’ i da se neće moći otvarati ili pregovarati o njemu“, rekao je Kurti.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
