Srbija i Kosovo: Burna sednica Skupštine, Vučić: „Ustav mi je Sveto pismo“, opozicija traži da vidi francusko-nemački predlog

Uz česte prekide zbog aplauza, transparente „Ne kapitulaciji“, nadvikivanje i optužbe za „kafansko vikanje“ i „huligansko ponašanje“, ali i guranje i koškanje, protiče sednica Skupštine Srbije o Kosovu.

Svrha skupštinskog zasedanja na kojoj učestvuje predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kako je rekao, nije da se prebaci odgovornost na parlament i građane, već da otvoreno kaže koji su izazovi pred zemljom.

Dok atmosfera još nije uzavrela, Vučić se obratio povodom francusko-nemačkog plana, navodeći da će „biti vremena za odluke“, kao i da ne sme da iznese ceo plan, ali da će izneti „sve ono što je najgore za Srbiju“.

Predstavnik Srbije u pregovorima sa Prištinom podsetio je da su zapadne diplomate 20. januara donele u Beograd nemačko-francuski predlog za Kosovo.

Vučić je dodao da je tačno „90 odsto onoga“ što je o tom planu izašlo u javnost, a da u tački 4 stoji da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.

Ranije je izjavljivao da je to za Srbiju neprihvatljivo, što je rekao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
• Pregovaračka petorka insistira na nemačko-francuskom planu za uređenje odnosa Srbije i Kosova
• Srbija i Kosovo postigli dogovor o registarskim tablicama, Vučić: „Priština je pre dva dana imala bolji dogovor“

Ponovio je da su mu u trećoj rečenici saopštili da „ako se ne prihvati rad na ovoj inicijativi i njenoj implementaciji, bićete suočeni sa zaustavljanjem pretpristupnih pregovora sa Evropskom unijom, ne samo sa prekidom dolaska daljih investicija sa Zapada već i sa povlačenjem svih investicija iz Srbije’, kao i sa drugim sveobuhvatnim merama koje moraju da pokažu kako oni koji nisu u saglasnosti sa EU moraju da prođu“.

„Dolazi diplomatska petorka, neki kažu fićfirići, a pre bombardovanja su dolazili mnogo niži činovnici i tada nismo verovali šta će nam se dogoditi, pa se dogodilo.

„Oni tada kažu: ‘Nadamo se da ti predsedniče razumeš da smo odlučni da rešimo ove probleme’ jer iako to negiraju, svi su oni u ratu i imaju mnogo problema i neće da dozvole nove probleme na Balkanu“, rekao je predsednik Srbije.

Šta kaže opozicija?

Deo opozicije je razvio transparente na kojima je pisalo „Vučiću, izdao si Kosovo“, „Ne ultimatumu, ne kapitulaciji“, kao i parole sa slikom Olivera Ivanovića sa porukom „Odgovaraćete“.

Vikali su „Ne damo svetinje“, na šta su im predstavnici vladajuće većine odgovorili povicima „Aco, Srbine“.

Šef Zeleno-levog poslaničkog kluba Radomir Lazović zatražio je od predsednika skupštine da prekine sednicu dok se na sednici kolegijuma ne dostavi tekst francusko-nemačkog predloga sporazuma o Kosovu i da se zasedanje nastavi u petak, pošto poslanici taj predlog razmotre.

„Zašto ste sakrili predlog, zašto ga niko od poslanika nije imao na uvid“, upitao je Lazović, optužujući Vučića da je uzurpirao sve institucije društva i „okupirao ovu državu“.

‘Razumeti istorijski trenutak’

Predsednik Srbije je rekao da pitanja o Kosovu traju više od 600 godina, a da nema pravih odgovora te da se „ne zna da li je mit postao stvarnost, ili stvarnost stvorila mit“, kao i da se ne zna „gde je izlaz“.

Vučić je rekao da je važnije od svega da se razumeju okolnosti, istorijski trenutak i vremenski okvir u kojem se ovo dešava.

Ocenio je da je od 24. februara, i napada Rusije na Ukrajinu, počela „opšta politička ofanziva Prištine, u saradnji sa delom zapadnih partnera, za promenu stanja na terenu“.

Za to vreme, uz njega je stajala šoljica sa slikom vuka.

Vučić je u više navrata govorio o sebi i Srbiji u kontekstu pritisaka stranih diplomata kroz simboliku vuka, koga je nemoguće pripitomiti i videti „u cirkusu“, a njegove stranačke kolege na društvenim mrežama delile su fotografije ove životinje.

Sa galerije sale sednicu su pratili predstavnici Srba sa Kosova.

• Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda“
• Ko je ko u Skupštini Srbije

Incidenti tokom sednice

Tokom rasprave o Kosovu, došlo je do incidenta kada su pojedini poslanici opozicionih stranaka prekinuli obraćanje predsednika Aleksandra Vučića reklamirajući povredu Poslovnika.

U incidentu su učestvovali poslanici desnih stranaka Dveri, Zavetnici, Narodna stranka i Nova Demokratska stranka Srbije, koji su skandirali „Izdaja“ i „Ne damo Kosovo“, a zatim su krenuli ka Vučiću koji sedi u klupi kod predsedavajućeg.

Posle toga su ustali poslanici SNS-a i došlo je do koškanja.

Vučić je opoziciji zamerio da im je Poslovnik Skupštine važniji od Kosova.

„Razlika između njih i nas je to što je nama Kosovo svetinja, a njima Poslovnik“, rekao je Vučić.

Šta je prethodilo sednici?

Vladimir Orlić, predsednik skupštine, izjavio je da će jedina tačka dnevnog reda biti izveštaj Vlade Srbije o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine.

Francusko-nemački predlog, za koji je Vučić ranije rekao da su ga prihvatile sve zemlje članice EU i da je s„sada de fakto postao pregovarački okvir“, ne pominje se u obrazloženju dnevnog reda skupštine.

Deo opozicije traži da im bude dostavljen francusko-nemački predlog kako bi o njemu mogli da raspravljaju.

Ipak, Orlić je istakao da će Vučić tokom sednice odgovarati na pitanja poslanika, koji će se verovatno izjašnjavati o tom planu.

„Nemam za šta da se pravdam, ništa nisam potpisao“, naveo je Vučić pred sednicu.

„Vidite da se više ne govori o međusobnom priznanju. Ništa nije dobro, ali ništa nije mnogo gore nego što je bilo.“

„Ja sam jedini koji učestvuje u raspravi po četvrti put… Spreman sam da budem dva, tri dana, koliko god rasprava traje u parlamentu, da ne izlazim“, izjavio je Vučić.

Po okončanju debate, dodao je predsednik skupštine Orlić, poslanici će se izjasniti o izveštaju Vlade Srbije, za koji kaže da je „tehnički“ jer se u njemu „samo navodi pregled događaja“.

Kakva će uloga Skupštine Srbije biti kada je reč o francusko-nemačkom predlogu i dalje nije poznato, kao ni da li će ova poslanička rasprava na bilo koji način uticati na dalji tok razgovora Beograda i Prištine.

U međuvremenu se oglasila i policija, navodeći da za 2. februar ispred Narodne skupštine nije odobrila skup „Nema Srbije bez Kosova i Metohije“.

U saopštenju policije nije navedeno ko je zapravo organizator skupa.

Proteklih dana bilo je i spekulacije da će vladajuća Srpska napredna stranka ispred skupštine organizovati skup podrške Vučiću, ali su iz SNS-a to negirali.

Kako je došlo dovde?

Dijalog Beograda i Prištine u zastoju je već nekoliko godina, a 2022. bila je posebno burna.

Priština je prvo odlučila da na Kosovu ne bude glasanja na referendumu za promenu Ustava Srbije, kao ni na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji, održanim u aprilu.

Nove napetosti usledile su tokom leta zbog problema oko automobilskih tablica za opštine na severu Kosova, gde je srpsko stanovništvo većinsko.

Njih je do sada izdavala Srbija, ali ih vlasti u Prištini ne priznaju i zahtevaju da budu zamenjene kosovskim oznakama.

Kosovski Srbi se tome protive, zbog čega su se, u znak protesta, povukli iz kosovskih institucija, ali je pitanje tablica na kraju rešeno.

• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Srbija i Kosovo postigli dogovor o registarskim tablicama, Vučić: „Priština je pre dva dana imala bolji dogovor“
• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu

Poslednja runda napetosti izazvana je hapšenjem trojice Srba, doskorašnjih pripadnika kosovske policije, koji su optuženi za navodne „terorističke akte“.

Srbi sa severa Kosova, gde čine većinu, tada su formirali barikade i blokirali puteve.

Srbija je krajem godine od međunarodnih snaga zatražila i da se njena vojska vrati na Kosovo, kako bi „zaštitila srpsko stanovništvo“, što je odbijeno.

Do novih napetosti je došlo i zbog ranjavanja dečaka i mladića srpske nacionalnosti kod Štrpca, mesta nedaleko od Prizrena, na jugu Kosova.

Zbog toga je bilo i protesta kosovskih Srba.

Usred toga, sve je više glasina o predlogu tajnog sporazuma za rešenje kosovskog pitanja.

Predsednik Srbije je u oktobru 2022. rekao da ne može da otkriva sve, ali da je suština predloga da Kosovo dobije članstvo u UN, a Srbija ubrzani ulazak u EU.

Rekao je i da Srbija to ne može da prihvati.

Isto je rekao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne možemo da prihvatimo, jer se u njemu polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, rekao je Dačić za TV Prva početkom novembra prošle godine.

Prema njegovim rečima, u dokumentu se ne predviđa da Srbija mora da prizna Kosovo, već da to učini neprotivljenjem članstvu u međunarodnim organizacijama.

Iz Evropske unije su prethodno više puta isticali da Srbija neće postati članica sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno.

Diplomatska ofanziva: Amerika insistira na formiranju Zajednice srpskih opština

Prethodnih dana, američke diplomate bile su najglasnije u stavu da Priština mora da prihvati formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je zagarantovano Briselskim sporazumom.

U autorskom tekstu za prištinski list Koha ditore, savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole i specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, istakli su da je vreme za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i da je to pravno obavezujuća međunarodna obaveza.

Naglasili su da je među najkritičnijim zadacima primena sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom i da je vreme da se jasno kaže šta ona jeste, a šta nije.

Zajednica bi bila struktura za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi koordinisala pitanja i usluge kao što su obrazovanje, zdravstvo, urbano i ruralno planiranje i lokalni ekonomski razvoj, drugim rečima funkcije koje su odgovornost svih opština na Kosovu, stav je američkih diplomata.

Smatraju da je to način da se poboljša svakodnevni život građana, stvori poverenje između Srba i vlade privremenih prištinskih institucija, obezbede bolje veze severa i ostatka Kosova i da se stvore mehanizmi da Srbi više učestvuju u društvenom životu.

Dodali su i da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi bila jednonacionalna i da bi to bile opštine sa srpskom većinom, gde žive ne samo Srbi već i Albanci, Bošnjaci i drugi.

Dvojica američkih diplomata naglašavaju da su SAD spremne da podrže Prištinu da ispuni obavezu formiranja ZSO i da će stajati uz nju na svakom koraku.

Kurti: Nema formiranja ZSO, Srbija da plati ratnu odštetu

Uoči sednice Skupštine Srbije, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da formiranje Zajednice srpskih opština nije moguće, jer je, tvrdi, protivno Ustavu.

„Kada smo proglasili nezavisnost, rekli smo da iako Kosovo ima 93 odsto Albanaca, ono se ne može nazvati albanskim, već multietničkim.

„Sada se ne može formirati jednonacionalna Zajednica jer već imamo Asocijaciju kosovskih opština.

„Ja sam građanin Kosova koji se i kao politički aktivista i kao poslanik opozicije, a i danas kao premijer obavezao i afirmisao sva prava manjina bez razlike“, rekao je Kurti.

Skoro petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]