Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Dva meseca pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo, a evropske i američke diplomate iznova traže način da ugase požar.

Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, evropski i američki izaslanici za Balkan, najpre su u Prištini razgovarali sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem, ali i predstavnicima Srba, predočivši predlog izlaska iz krize, a potom su u Beogradu razgovarali sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.

Od kosovskog premijera Aljbina Kurtija traže da hitno deeskalira krizu na severu Kosova i da prione na sprovođenje Ohridskog sporazuma, odnosno stvaranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je glavni zahtev kako Srba, tako i Beograda, a predviđena je i raznim potpisanim dogovorima.

Kurti je za sada odbijao stvaranje ZSO.

Zapad od Beograda traži da ubedi Srbe na severu Kosova da se vrate u tamošnje institucije i učestvuju na novim lokalnim izborima bez preduslova.

„Moramo da osiguramo da oni koji budu učestvovali na izborima i koji se vrate u institucije budu dobrodošli“, rekao je Eskobar u razgovoru sa grupom novinara u Beogradu.

Kazao je i da mu je predsednik Srbije Aleksandar Vučić preneo da će iskoristiti uticaj da kosovski Srbi učestvuju na novim lokalnim izborima, dodajući da za novo glasanje ne treba da se čeka do kraja jula.

Srbi već 11 dana protestuju ispred opština na severu Kosova gde su većina, tražeći da novoizabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava, ali i povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije.

KFOR, međunarodna mirovna misija, pojačala je prisustvo u kriznim područjima, a dok srpsko stanovništvo protestuje, ni među Albancima nije mirno – opozicija je tražila da se u Skupštini Kosova glasa o poverenju vladi Aljbina Kurtija, kriveći je za eskalaciju nasilja i napetosti.

Beograd i Priština međusobno razmenjuju optužbe, a evropski zvaničnici kao izlaz iz nove krize vide u ponovljenim izborima u četiri opštine na severu Kosova – ovog puta uz učešće Srba.

O najnovijem francusko-nemačkom predlogu više pročitajte ovde.

Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su apsolutno većinski narod.

Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.

Na tim izborima, izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao.

Tokom najnovijih protesta srpskog stanovništva, najviše problema bilo je u ponedeljak, 29. maja, kada su se Srbi sukobili sa pripadnicima KFOR-a i kosovskim specijalcima, što se završilo desetinama povređenih sa obe strane, ali i među novinarima.

Beograd je 26. maja, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom.

Eskobar u Beogradu: ‘Srbi da se vrate u kosovske institucije, a Priština da formira ZSO’

Gabrijel Eskobar izjavio je u Beogradu da je najveći izazov za Srbiju da ubedi kosovske Srbe da se vrate u institucije i da kosovski Srbi treba učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova bez preduslova.

Eskobar je naveo da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će uticati na kosovske Srbe da izađu na nove izbore za četiri opštine na severu Kosova.

„Nadamo se da (albanski) gradonačelnici neće koristiti opštinske zgrade, da će se kosovska policija povući i da će demonstranti napustiti tu oblast“, rekao je Eskobar.

Na pitanje kakve će biti posledice po Prištinu ako ne prihvati evropski predlog za rešenje krize na severu Kosova Eskobar je rekao da bi neprihvatanje značilo „okretanje leđa Evropi“.

„Ako ne prihvate znači da izlaze iz evroatlantskog parnerstva“, rekao je.

Eskobar je rekao da je formiranje Zajednice srpskih opština pravno obavezujuće za Vladu Kosova i da ona mora biti formirana – s ovom ili nekom budućom vladom.

„Ona je u Briselskom sporazumu, u Ohridskom sporazumu, to nije sporazum Kurtija i Srbije nego Kosova i Srbije. Ako Ksovo želi da napreduje u evropskim integracijama mora da formira ZSO, pitanje je da li će se to desiti s ovom vladom ili nwkom budućom vladom“, rekao je Eskobar.

On je prethodno u Prištini, posle sastanka sa kosovskim premijerom Kurtijem rekao da od njega očekuju odgovor na izneti predlog u roku od dva dana.

„Biću vrlo iskren, SAD su vam bile najveća podrška i boli me kada vidim da ljudi misle da nekako usmeravamo naš odnos i angažman sa Kosovom u korist Srbije“, rekao je Eskobar na konferenciji za novinare, prenosi Koha ditore.

„Ja sam u američkoj vladi od moje 19. godine i video sam mnogo toga… ali nikada nisam video da neko dovodi u pitanje autoritet vlade američke“, rekao je on.

Na pitanje novinara portala Kossev, da li su tačnje tvrdnje Prištine da je Srbija, „kao Putinov saveznik“, isključivi krivac za krizu na severu, Eskobar je odgovorio da se sa tim ne slaže.

„Mislim da je Rusija to iskoristila, Rusija ima koristi od toga, ali Rusija ne režira ovo. Budimo iskreni, ovo je neuspeh političkih rukovodstava obe strane da postignu napredak u međuetničkom pomirenju. Tačka“, dodao je Eskobar.

Šta je rekao Kurti?

Iako je pre nekoliko dana u Skupšptini Kosova, pročitao spisak sa imena Srba, za koje je rekao da su organizatori nemira na severu i da iza svega stoji Beograd, posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Kurti je izrazio spremnost da se izađe iz krize.

„Izrazio je bezrezervnu spremnost i nepokolebljivu dobru veru za intenzivan i zajednički angažman na deeskalaciji situacije i normalizaciji odnosa“, saopštila je kosovska vlada o Kurtijevim stavovima.

„Premijer je rekao da je dalji pravac da se odmah zaustave napadi nasilnih ekstremista i kriminalnih grupa na domaće i međunarodne bezbednosne agencije i novinare. On je pozvao Brisel i Vašington da pozovu na prekid nasilja i procesuiranje i kažnjavanje njegovih počinilaca“, piše se u saopšenju Vlade Kosova.

Prema Kurtiju, samo vladavina prava može utrti put za vanredne, slobodne, demokratske i poštene izbore.

„Takva bi trebalo da bude predizborna kampanja. Kandidati i birači na novim izborima moraju da se takmiče i učestvuju bez straha i pretnji.

„Red i zakonitost bi svakako proporcionalno smanjili broj policajaca u zgradama opština u tri severne opštine“, rekao je Kurti, a prenela Vlada Kosova.

Šta je izjavio Vučić?

Vučić, Lajčak, Eskobar — Vučić, Lajčak i Eskobar u vili „Mir“ u Beogradu

Posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Vučić je na Instagram nalogu napisao da želi da veruje da deo međunarodne zajednice koji ima najveći uticaj na Prištinu, ima i mehanizme koji mogu da dovedu do konačne realizacije obaveza koje je Priština prihvatila i potpisala pre više od jedne decenije.

„Poručio sam da je vreme da Priština napokon ispuni obaveze, a pre svih formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom“, napisao je Vučić.

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije;
Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava;
Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a;
Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati.

Šta se trenutno dešava?

Oklopna vozila KFOR-a, ograde i bodljikava žica sada su gotovo normalan prizor na ulicama opština na severu Kosova – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

Situacija je sada mnogo mirnija o čemu svedoči i informacija da su se u Leposaviću okupljeni Srbi i pripadnici KFOR-a natezali konopcem.

Upravo u te tri opštine, Srbi protestuju od petka, 26. maja zbog dolaska novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti.

Incidenti su počeli tog dana kada je Kosovska policija upala u zgradu opštine Zvečan, potom i u druge dve, što je izazvalo gnev Srba.

Tri dana kasnije, ponovo u Zvečanu, mestu na samo par kilometara od Kosovske Mitrovice, grada podeljenog na srpski i albanski deo, izbili su veliki nemiri i sukobi Srba i pripadnika KFOR-a i specijalnih snaga Kosovske policije.

Najteže je ranjen 50-godišnji srpski demonstrant za koga je Vučić rekao da su u njega iz vatrenog oružja pucali kosovski specijalci, a ne KFOR.

KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.

Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:

Nemiri na Kosovu: Sukob demonstranata i KFOR-a u Zvečanu, protest u Beogradu

Od tada je KFOR pojačao prisustvo u tim opštinama, a dvojica od trojice gradonačelnika, povinovali su se pozivima zapadnih diplomata da ne dolaze u zgrade opština, već da rade iz nekih drugih objekata u drugim mestima.

U četvrtak su se u južnom, albanskom delu Kosovske Mitrovice, okupile desetine demonstranata, noseći zastave Albanije, „Velike Albanije“ i one na kojima je pisalo UČK (Oslobodilačka vojska Kosova – na albanskom jeziku).

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Kosovo, izbori, policija — Jedan od kontejnera koji su bili postavljeni za glasanje, a koje su čuvali pripadnici Kosovske policije

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Sukob demonstranata i policije u Zvečanu

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.