Mesecima pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo: najpre nemirima, zatim pokušajima evropskih i američkih diplomata da ugase požar, da bi kulminiralo hapšenjima, novim protestima i blokadama.

Evropska unija je zbog ovih događaja predložila rešenja za izlazak iz krize, a Brisel je uveo kaznene mere protiv Kosova zbog nedelovanja na deeskalaciji, i o tome su 28. juna obaveštene kosovske institucije i vlada.

U najnovijem podgrevanju napetosti, britanska poslanica Ališa Kerns iznela je tvrdnju da Srpska pravoslavna crkva učestvuje u krijumčarenju oružja na Kosovu, što su demantovali kako Crkva, tako i KFOR.

„Navodno ilegalno prisustvo oružja prijavljeno je štabu KFOR-a 2022. godine.

„Ne postoje dokazi o navodnom švercu preko administrativne granične linije između Kosova i Srbije u pravoslavne crkve kolima hitne pomoći“, navedeno je u saopštenju međunarodne misije NATO-a.

Na tvrdnje Ališe Kerns, reagovao je 6. jula i predsednik Aleksandar Vučić, optuživši je da je „poznata po antisrpskom delovanju“.

„Ne brini gospođo, mi već sprovodimo istragu protiv tebe, da vidimo zašto to radite, ako već vlada Velike Britanije ne reaguje, mi smo primorani“, rekao je Vučić na konferenciji za novinare.

Sukobi na severu Kosova su učestali poslednjih godina uprkos nizu sporazuma i dogovora.

Kosovo je 2008. godine proglasilo nezavisnost, ali Srbija ga ne priznaje kao nezavisnu državu i blokira pristupanje raznim međunarodnim telima.

Najnovije napetosti na severu Kosova počele su 26. maja kada su se Srbi usprotivili dolasku novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti u zgrade tri opštine gde su većinski narod.

Srbi su se najpre sukobili sa Kosovskom policijom, a potom i sa Kforom.

Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:

Nemiri na Kosovu: Sukob demonstranata i KFOR-a u Zvečanu, protest u Beogradu

Usledila su hapšenja Srba i dodatne napetosti, a predstavnici srpske zajednice traže oslobađanje svih i da kosovski specijalci napuste sever Kosova.

Traže i da albanski političari, koji su pobedili na izborima u opštinama na severu Kosova – koje su Srbi masovno bojkotovali – ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava.

Kao rešenje za izlazak iz krize, Evropska unija je predložila nekoliko koraka, a jedan od njih je i novi izbori na severu Kosova, ovaj put uz učešće Srba.

Srbi, ali i Beograd, najpre traže od Prištine da ispuni sve uslove, posebno formiranje Zajednice srpskih opština o čemu su dve strane postigle sporazum još pre 10 godina.

Na prelazu Jarinje od 19. juna vozači srpskih kamiona blokirali su prolazak teretnih vozila sa Kosova, kao odgovor na prethodnu blokadu uvoza robe iz Srbije koja traje osam dana, prenosi Kossev.

Već nedeljama, Srbi na severu Kosova protestuju ispred opštinskih zgrada u koje su pokušali da uđu četvorica novoizabranih gradonačelnika.

U međuvremenu, u oblasti administrativne linije koja deli Srbiju i Kosovo srpske policijske snage uhapsile su trojicu kosovskih policajaca uz tvrdnju da su bili na teritoriji centralne Srbije, dok prištinske vlasti tvrde da su policajci uhapšeni na Kosovu.

Kosovski policajci su nedavno pušteni da se brane sa slobode.

Opširnije pročitajte u ovom tekstu.

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
EU je predložila rešenje najnovije krize u tri koraka, a jedan od njih su novi izbori na severu Kosova, uz učešće Srba;
Priština je uhapsila nekoliko Srba tereteći ih za učestvovanje u nasilnim demonstracijama, što predstavnici srpske zajednice i Beograd kategorički demantuju.

Kakve mere je EU uvela Kosovu?

Potvrđeno je da je obustavljeno programiranje sredstava za Kosovo u okviru IPA 2024, dok predlozi koje je Kosovo predstavilo u okviru Investicionog okvira za Zapadni Balkan uopšte nisu podneti na razmatranje Odboru Investicionog fonda na sastanku održanom 29. i 30. juna.

Potvrđujući stupanje na snagu ovih mera, komesar za proširenje Oliver Varhelji nagovestio je da Kosovo nije uključeno u izdvajanje fonda od 2,1 milijardu evra koje je odobrio Operativni odbor Investicije Zapadnog Balkana.

Prema navodima portparola EU, mere koje su uvedene Kosovu su privremene i reverzibilne u zavisnosti od dešavanja na terenu i odluke o deeskalaciji koje može da donese premijer Kosova Aljbin Kurti, prenosi Beta.

„Evropska unija očekuje od Kosova da deluje na deeskalaciji i da obustavi policijske operacije u blizini opštinskih zgrada na severu Kosova, da gradonačelnici privremeno obavljaju svoje dužnosti iz različitih objekata i da prevremeni izbori budu raspisani što je pre moguće u četiri opštine i organizovani na potpuno sveobuhvatan način, uz ‘puno i bezuslovno učešće kosovskih Srba’, rekao je portparol EU, prenosi Beta.

On je naveo i da je od suštinskog značaja brza implementacija Ohridskog sporazuma, kao i uspostavljanje Zajednice opština sa srpskom većinom.

„Nažalost, Kosovo još nije preduzelo potrebne korake. Stoga je EU – kao što je prikazano u izjavi (visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozepa) Borela, u ime država članica od 3. juna, odlučila da primeni mere na Kosovo“, dodao je.

Evropski posrednik u dijalogu Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je ranije da je za Kosovo prvi korak uput gradonačelnicima severnih opština da rade sa alternativnih mesta, povlačenje kosovske policije iz opštinskih zgrada, dozvola savetodavne uloge Euleksa i otvaranje granice za srpsku robu.

EU ima očekivanja i od Srbije – kako je objavljeno, pomno se prati da li Beograd ispunjava zvanične zahteve Brisela, a ukoliko oni ne budu ispunjeni spremni su da preduzmu mere.

„Prvi korak za Srbiju je da povuče demonstrante okupljene ispred opštinskih zgrada, da sarađuje u procesuiranju počinitelja nasilja i ne pravi nikakvo novo kretanje snaga prema granici“, rekao je Lajčak ranije na sednici Spoljnopolitičkog odbora Evropskog parlamenta.

Lajčak je rekao da je drugi korak za Srbiju najava Srpske liste da će učestvovati na novim izborima i osigurati slobodne izbore i da bi oni mogli biti raspisani nakon što sadašnji gradonačelnici daju ostavke ili se održe lokalni referendumi.

Koje su organizacije koje je Priština proglasila terorističkim?

Prema tvrdnjama vlasti u Prištini, Civilna zaštita i Brigada sever, prema kosovskim vlastima, stoje iza nemira na severu Kosova.

Dželjalj Svečlja, kosovski ministar policije, najavio je nedavno mogućnost da te dve grupe budu proglašene terorističkim organizacijama, dan pošto je saopštio da je na oko 100 metara od opštine Zvečan na severu Kosova, u automobilu beogradskih tablica, pronađen arsenal oružja, te panciri, torbe i maske.

Među municijom, pronađene su i lepljive značke sa oznakom Brigade sever, tvrdio je on.

Za odluku o proglašavanju Civilne odbrane i Severne brigade „terorističkim organizacijama“, Svečlja je u četvrtak, 29. juna rekao da su je prištinske vlasti „usaglasile sa međunarodnim partnerima“.

„Mi kontinuirano koordiniramo sa svim našim saveznicima. Nekad se slažemo, nekad ne slažemo“, rekao je on.

Odluku Vlade Kosova jedino nije želeo da podrži ministar za zajednice i povratak Nenad Rašić, koji je pozvao ministra policije da je preispita.

Pretpostavlja se da Severna brigada stoji iza grafita koji se od kraja prošle godine ispisuju na severu Kosova, o čemu je pisao portal Kossev, ali nije poznato ko su članovi.

Za Civilnu zaštitu na severu Kosovu, pojedine albanske organizacije, poput Kosovskog centra za bezbednosne studije, tvrde da su njeni pripadnici prošli vojnu obuku i da su opasni po bezbednost, preneo je Radio slobodna Evropa.

Međutim, nikakvih zvaničnih podataka o tome nema.

Navodni lider ove organizacije je nedavno uhapšeni Milun Milenković-Lune, za koga su prištinske vlasti rekle da je „odgovoran za nasilje u Zvečanu i napade na kosovsku policiju i KFOR“, i tvrde da je bio „vođa kriminalnih grupa“.

Međutim, iz Beograda odlučno negiraju te tvrdnje i kažu da je reč o istaknutom sportisti, kik-boks treneru kluba u severnom delu Kosovske Mitrovice i porodičnom čoveku.

Pripadnici Civilne zaštite su se javno na severu Kosova prvi put pojavili 2011. godine, piše RSE.

Obično su patrolirali ulicama Severne Mitrovice u tamnim uniformama na kojima je pisalo „Civilna zaštita“.

Civilna zaštita je na severu Kosova funkcionisala od 2006. do 2015/2016, kada je na osnovu zvaničnih informacija rasformirana na osnovu dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.

Radnici Civilne zaštite su potom integrisani u kosovske institucije.

Civilna zaštita u Srbiji funkcioniše unutar Ministarstva unutrašnjih poslova, a njena uloga je da reaguje u vanrednim situacijama, poput poplava, zemljotresa i slično.

Međutim, prema podacima Kosovskog centra za bezbednosne studije, ova organizacija je na početku imala 500 pripadnika ali se taj broj, posle proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, tokom 2013. i 2014. povećao na više od 750.

Radio slobodna Evropa nije uspeo nezavisno da potvrdi tako nešto, kao ni da li je ova organizacija tajno postojala sve vreme ili je u međuvremenu ponovo uspostavljena.

Šta ova odluka znači?

Krivični zakonik Kosova pod terminom „terorizam“ predviđa izvršenje jednog ili više krivičnih dela „sa ciljem ozbiljnog zastrašivanja stanovništva, nelegalnog uslovljavanja institucija, vlade ili međunarodne organizacije, destabilizacije ili uništavanja političke, ustavne, ekonomske ili društvene strukture Kosova“.

Neke od radnja koje podrazumevaju ova krivična dela su ubistvo, uzimanje talaca ili kidnapovanje, naoružavanje, transport i upotreba oružja, eksploziva, hemijskog ili biološkog oružja.

Kazna zatvora za terorizam na Kosovu je najmanje pet godina.

Ukoliko je terorističkim aktom naneta teška telesna povreda jednog ili više lica, izvršiocu može da bude izreknuta kazna zatvora od najmanje 10 godina.

Ukoliko jedna ili više osoba pogine u nekom terorističkom aktu, onda je najmanja kazna zatvora 15 godina.

Za pružanje pomoći u izvršenju terorističkih dela, kazna zatvora je do 10 godina zatvora.

Regrutovanje osoba i njihova obuka za izvršenje terorističkih dela je kažnjivo do 15 godina zatvora.

Ukoliko se neka osoba proglasi krivom za vođenje neke terorističke organizacije, kazna je do 20 godina zatvora uz novčanu kaznu do 500.000 evra.

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Kosovo, izbori, policija — Jedan od kontejnera koji su bili postavljeni za glasanje, a koje su čuvali pripadnici Kosovske policije

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Sukob demonstranata i policije u Zvečanu

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.