Dogovor predsednika Srbije i premijera Kosova na briselskom je stolu ovog popodneva.
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti susrešće se sa evropskim posrednicima u pregovaračkoj rundi koja bi mogla da bude ključna za postizanje sporazuma o odnosima Srbije i Kosova prema predlogu koji su zajedno izradile Nemačka i Francuska.
U saopštenju Diplomatske službe Evropske unije (EU) navodi se da je sastanak sazvao visoki predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj, kome će pomagati specijalni izaslanik Miroslav Lajčak.
Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti najpre će se od 15 časova odvojeno sresti sa evropskim pregovaračima, da bi potom usledio trojni sastanak.
Posle susreta, najavljeno je obraćanje medijima Žozepa Borelja.
Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je uoči sastanka da očekuje da će Beograd i Priština na sastanku prihvatiti evropski plan.
„Plan, koji verujem da ćemo da prihvatimo u ponedeljak, će postati obavezujući i za jednu i za drugu stranu.
„To nije privremeni sporazum, posle njega će se nastaviti proces sveobuhvatne normalizacije odnosa koji treba da se završi potpisivanjem sveobuhvatnog sporazuma, pre ulaska Srbije i Kosova u Evropsku uniju“, rekao je Lajčak u intervjuu Tanjugu.
On kaže da su obe strane načelno prihvatile sporazum i da će se u Briselu razgovarati o njegovoj implementaciji.
- Šta sve ne znamo o pregovorima o nemačko-francuskom predlogu za rešenje odnosa Srbije i Kosova
- Zašto je važna Zajednica srpskih opština
- Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
Prethodni neposredni susret srpskog predsednika i kosovskog premijera u Briselu održan je u novembru 2022. godine.
O čemu razgovaraju pregovarači?
Nemačko-francuski predlog sporazuma Srbije i Kosova prvi put spomenut je u septembru 2022. godine, ali nikada nije u potpunosti objavljen.
Balkanski mediji – srpski, albanski, kosovski – objavljivali su prethodnih meseci navodno pouzdane nacrte sporazuma koji su sastavili zvaničnici iz Berlina i Pariza, ali nijedna od tih objava nije dobila zvaničnu potvrdu bar jedne pregovaračke strane.
Iako su u medijima navođena i različita već postojeća evropska rešenja za odnose manjinske zajednice u okviru šire države, ni takve teze nisu nikad zvanično potvrđene.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je na posebnoj skupštinskoj sednici o Kosovu početkom februara 2023. istakao da je najlošija tačka u francusko-nemačkom predlogu to da se Srbija ne protivi članstvu Kosova u Ujedinjenim nacijama, a u više navrata je, posle insistiranja dela opozicije, decidno rekao:
„Nikad neću prihvatiti članstvo Kosova u UN i nikada neću priznati nezavisnost Kosova.“
Kosovski premijer Kurti rekao je 13. februara u Skupštini Kosova da je prihvatio francusko-nemački predlog jer bi u suprotnom Kosovo ušlo u sučeljavanje sa saveznicima, prenosi portal Kljan Kosova.
„Međunarodni izaslanici koji su pratili Miroslava Lajčaka, odnosno američki, nemački, francuski i italijanski, 20. januara dali su mi neke smernice na ovom poslednjem sastanku.
„Jasno su mi stavili do znanja da je glavni predlog ovoga puta blizak formatu ‘uzmi ili ostavi’ i da se neće moći otvarati ili pregovarati o njemu“, rekao je Kurti.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
