Srbija i Kosovo: Lajčak i Eskobar imali „dug i težak“ razgovor sa Kurtijem, Srbi na severu Kosova natežu konopac sa pripadnicima KFOR-a

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Dva meseca pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo, a evropske i američke diplomate iznova traže način da ugase požar.

Jedan od načina Zapada za gašenje požara je i poseta Miroslava Lajčaka, specijalnog izaslanika Evropske unije i Gabrijela Eskobara, američkog izaslanika za Balkan zvaničnicima u Prištini i Beogradu.

Oni su u ponedeljak u Prištini razgovarali sa Aljbinom Kurtijem, premijerom Kosova, koji je rekao da je spreman za deeskalaciju sukoba i normalizaciju odnosa.

Lajčak je rekao da su imali dugu i tešku raspravu sa premijerom Kosova, kao i da su izneli predlog u tri tačke kako da se izađe iz krize.

„Prvo je deeskalacija situacije, drugo su brzi izbori na severu i treće je povratak dijalogu za normalizaciju“, rekao je Lajčak novinarima posle sastanka i dodao da je njihova misija „tek počela“, a u utorak će u Beogradu razgovarati sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije.

Srbi već 11 dana protestuju ispred opština na severu Kosova gde su većina, tražeći da novoizabrani gradonačelnici albanske nacionalnosti ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava, ali i povlačenje specijalnih snaga Kosovske policije.

Da su napetosti počela da opadaju svedoči i vest iz Leposavića gde su, kako navodi televizija N1, pripadnici KFOR-a učestvovali u takmičenju sa Srbima u natezanju konopca na lokalnim radničkim sportskim igrama.

KFOR, međunarodna mirovna misija, pojačala je prisustvo u kriznim područjima, a dok srpsko stanovništvo protestuje, ni među Albancima nije mirno – opozicija je tražila da se u Skupštini Kosova glasa o poverenju vladi Aljbina Kurtija, kriveći je za eskalaciju nasilja i napetosti.

• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova
• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske
• Novak Đoković o Kosovu: „Opet bih to uradio, izgleda da ne mogu bez drame na grend slemovima“

Beograd i Priština međusobno razmenjuju optužbe, a evropski zvaničnici kao izlaz iz nove krize vide u ponovljenim izborima u četiri opštine na severu Kosova – ovog puta uz učešće Srba.

O najnovijem francusko-nemačkom predlogu više .

Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su apsolutno većinski narod.

Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.

Na tim izborima, izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao.

Tokom najnovijih protesta srpskog stanovništva, najviše problema bilo je u ponedeljak, 29. maja, kada su se Srbi sukobili sa pripadnicima KFOR-a i kosovskim specijalcima, što se završilo desetinama povređenih sa obe strane, ali i među novinarima.

Beograd je 26. maja, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom.

Dugi i teški razgovori sa Eksobara i Lajčaka sa Kurtijem

Premijer Kosova Aljbin Kurti izrazio je na sastanku sa evropskim i američkim izaslanicima Miroslavom Lajčakom i Gabrijelom Eskobarom „bezrezervnu spremnost i nepokolebljivu dobru veru za intenzivan i zajednički angažman na deeskalaciji situacije i normalizaciji odnosa, saopštila je kosovska vlada“.

Kako je navedeno u saopštenju Vlade Kosova tokom sastanka su razmenjena mišljenja o situaciji i najnovijim dešavanjima, idejama za deeskalaciju na severu i hitnosti sprovođenja Osnovnog sporazuma i Aneksa za implementaciju.

„Premijer je rekao da je dalji pravac da se odmah zaustave napadi nasilnih ekstremista i kriminalnih grupa na domaće i međunarodne bezbednosne agencije i novinare. On je pozvao Brisel i Vašington da pozovu na prekid nasilja i procesuiranje i kažnjavanje njegovih počinilaca“, kaže se u saopšenju.

Prema Kurtiju samo vladavina prava može utrti put za vanredne, slobodne, demokratske i poštene izbore.

„Takva bi trebalo da bude predizborna kampanja. Kandidati i birači na novim izborima moraju da se takmiče i učestvuju bez straha i pretnji. Red i zakonitost bi svakako proporcionalno smanjili broj policajaca u zgradama opština u tri severne opštine“, rekao je Kurti, a prenela Vlada Kosova.

Lajčak i Eskobar su posle sastanka sa Kurtijem izneli predlog u tri tačke kako da se izađe iz krize na severu Kosova.

„Prvo je deeskalacija situacije, drugo su brzi izbori na severu i treće je povratak dijalogu za normalizaciju“, rekao je Lajčak novinarima posle sastanka i dodao da je njihova misija „tek počela“.

Skupština Kosova o događanjima na severu

Dok Srbi na severu nastavljaju proteste, na sednici Skupštine Kosova opozicija je kritikovala premijera Aljbina Kurtija, smatrajući ga odgovornim za „gubitak suvereniteta“ na severu, ali i narušavanju odnosa sa saveznicima.

Stranka bivšeg kosovskog premijera Ramuša Haradinaja prednjači u kritikovanju Kurtija, a pridružile su se i ostale u opoziciji.

Kosovski parlament ima 120 poslaničkih mesta, vladajuća koalicija ima većinu od 64 poslanika, a Haradinajev ABK osam.

Na početku rasprave, Kurti je objavio imena nekoliko Srba za koje tvrdi da su „glavni organizatori“ protesta, a da iza svega stoji vlast u Beogradu, prenosi prištinska Koha ditore.

Naveo je imena najmanje 30 ljudi za koje je tvrdio da su učestvovali u napadima na pripadnike KFOR-a u ponedeljak, 29. maja.

Posebno je imenovao Milorada Jevtića, za koga je rekao da je „vođa nelegalne formacije i da je njegova kuća ‘baza za nelegalne strukture'“, koju je povezao sa Srpskom listom, najjače političke snage među Srbima na Kosovu, koja ima podršku Beograda.

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

• Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
• Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
• Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
• Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
• Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije;
• Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava;
• Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a;
• Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati.

Predlog Makrona i Šolca za nove izbore

Francuski predsednik Emanuel Makron izjavio je na Samitu Evropske političke zajednice u Moldaviji da je zajedno sa nemačkom kancelarom Olafom Šolcom apelovao na Beograd i Prištinu da što pre budu organizovani novi lokalni izbori u četiri opštine sa srpskom većinom i da na njima učestvuju predstavnici Srba.

Posle zajedničkih sastanaka Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca sa predsednicima Srbije i Kosova, Aleksandrom Vučićem i Vjosom Osmani, francuski lider je novinarima rekao da su napetosti na severu Kosova posledica lokalnih izbora na koje je 23. aprila izašlo svega tri odsto upisanih birača.

„Pozvali smo obe strane da što pre budu organizovani novi izbori u četiri opštine i da na njima učestvuju srpski predstavnici“, rekao je Makron novinarima posle samita Evropske političke zajednice.

„Kao što znate, Nemačka i Francuska su predložile plan i sada ga treba primeniti“, dodao je Makron, misleći na Sporazum o putu ka normalizaciji Kosova i Srbije o kojem su se lideri dve strane saglasili 27. februara i 18. marta.

Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:

Šta se trenutno dešava?

Oklopna vozila KFOR-a, ograde i bodljikava žica sada su gotovo normalan prizor na ulicama opština na severu Kosova – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

Upravo u te tri opštine, Srbi protestuju od petka, 26. maja zbog dolaska novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti.

Incidenti su počeli tog dana u Zvečanu kada je Kosovska policija upala u zgradu opštine Zvečan, potom i u druge dve, što je izazvalo gnev Srba.

Tri dana kasnije, ponovo u Zvečanu, mestu na samo par kilometara od Kosovske Mitrovice, grada podeljenog na srpski i albanski deo, izbili su veliki nemiri i sukobi Srba i pripadnika KFOR-a i specijalnih snaga Kosovske policije.

Najteže je ranjen 50-godišnji srpski demonstrant za koga je Vučić rekao da su u njega iz vatrenog oružja pucali kosovski specijalci, a ne KFOR.

KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.

Od tada je KFOR pojačao prisustvo u tim opštinama, a dvojica od trojice gradonačelnika, povinovali su se pozivima zapadnih diplomata da ne dolaze u zgrade opština, već da rade iz nekih drugih objekata u drugim mestima.

U četvrtak su se u južnom, albanskom delu Kosovske Mitrovice, okupile desetine demonstranata, noseći zastave Albanije, „Velike Albanije“ i one na kojima je pisalo UČK (Oslobodilačka vojska Kosova – na albanskom jeziku).

Turski specijalci pojačali snage KFOR-a

Pripadnici turskog bataljona komandosa, čije je slanje zatražio NATO, stigao je na Kosovo zbog nedavnog pogoršanja bezbednosne situacije, javila je novinska agencija Asošiejted pres.

Tursko Ministarstvo odbrane objavilo je video snimak na kojem se vidi kako vojnici sa obeležjima mirovne misije KFOR, predvođene NATO, odlaza iz Turske i stižu na Kosovo.

Neimenovani zvaničnik Ministarstva odbrane Turske izjavio je prošle nedelje da će na Kosovo biti poslato oko 500 turskih vojnika.

NATO je u utorak najavio da će poslati 700 dodatnih vojnika na Kosovo da pojača snage KFOR-a, u čijem sastavu je do sada bilo oko 3.800 vojnika, među kojima 350 iz Turske.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]