Tekst će biti ažuriran novim informacijama
Posle sukoba Srba sa pripadnicima KFOR-a na severu Kosova, napetosti su donekle splasle, SAD najavljuju kažnjavanje vlasti u Prištini zbog dosadašnjih poteza, NATO šalje dodatne snage, a stranka Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera, traži da se glasa o poverenju vladi Aljbina Kurtija.
Aleksandar Vučić, predsednik Srbije, učestvovaće u četvrtak na Samitu Evropske političke zajednice u Kišinjevu, potvrđeno je iz njegovog kabineta, a prenela agencija Fonet.
On će se tokom samita sastati sa visokim predstavnikom Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozepom Boreljom, a planirani su i sastanci sa Emanuelom Makronom, predsednikom Francuske i Olafom Šolcom, nemačkim kancelarom.
U opštinama gde su većinski narod, Srbi su nastavili proteste u sredu i najavili nove za četvrtak, pridodajući zahtevima i oslobađanje uhapšenih sunarodnika posle sukoba sa KFOR-om i Kosovskom policijom u Zvečanu pre dva dana.
Više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a, međunarodne mirovne misije, povređeno je u sukobima u ponedeljak, 29. maja, a Aleksandar Vučić rekao je da na Srbe iz vatrenog oružja pucala Kosovska policija i teško ranila 50-godišnjeg muškarca.
KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.
Srpsko stanovništvo, većinsko na severu Kosova, ne miri se sa odlukom Prištine da četiri opštine preuzmu četvorica gradonačelnika albanske nacionalnosti posle aprilskih izbora koje su Srbi masovno bojkotovali nezadovoljni celokupnim položajem.
Zapadne zemlje, koje su dozvolile održavanje takvih izbora, a koje Beograd ocenjuje kao potpuno nelegitimne, sada pokušavaju da diplomatskim putem nađu trajno rešenje za novu krizu na Kosovu i to samo dva meseca pošto je, uz posredovanje Evropske unije, obostrano usvojen plan normalizacije odnosa.
Aljbin Kurti, kosovski premijer, poručio je iz Bratislave da će specijalne jedinice kosovske policije ostati u opštinama na severu sve dok ne bude „zločinačkih nasilnika koji je napadaju, ispisuju grafite sa slovom Z (ruski ratni simbol) i dive se despotskom predsedniku (Rusije) Putinu, i podržavaju rusku okupaciju Ukrajine“.
„Naša policija radi dosta profesionalno. Obučena je od demokratskog Zapada, od SAD i EU. Orijentisana je na Zapad, odlično poznaje ljudska prava i ne krši ih.
„Ovim opštinama sam dao instrukcije da potpredsednici budu srpski, a lokalna vlast višepartijska, multikulturalna i višejezična“, kaže Kurti, prenosi Koha ditore.
Pogledajte snimak sukoba u Zvečanu:
Iz Brisela je u utorak stigla poruka i Beogradu, odnosno Srbima na Kosovu i Prištini da se uzdrže od bilo kakvih nasilnih akcija.
„Bilo je mnogo nasilja. Trenutno imamo rat u Evropi i ne možemo da prihvatimo još jedan sukob“, rekao je Žozep Borelj, šef evropske diplomatije, na konferenciji za novinare u utorak.
Beograd i Priština se međusobno optužuju za eskalaciju nasilja.
Dok američki zvaničnici kažu da bi novi gradonačelnici trebalo da rade na nekim drugim mestima, a ne u zgradama lokalnih samouprava na severu Kosova, Ljuljzim Hetemi, novoizabrani predsednik opštine Leposavić, više od 48 sati je u kancelariji u tom mestu, prenosi Koha ditore.
Zgrada opštine Leposavić opasana je bodljikavom žicom, ispred su jake snage KFOR-a, a poslednja informacija je da međunarodne snage ne žele da ispune zahtev Srba da Hetemi ode.
Zapadne diplomate pokušavale su od ponedeljka, 29. maja da ubede vlasti u Prištini da povuku odluku o ulasku gradonačelnika u opštine gde većinski žive Srbi, ali kosovski premijer Aljbin Kurti za sada ne pokazuje volju da tako nešto i učini.
Dvojica od četvorice novih gradonačelnika, koji su na aprilskim izborima dobili tek nekoliko procenata glasova, najavili su da ipak neće dolaziti u kancelarije u Zvečanu i Zubinom Potoku.
Reč je o albanskim političarima iz redova Demokratske partije Kosova Hašima Tačija.
Gradonačelnik Leposavića, koji je iz stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija, od ponedeljka je u zgradi opštine koju je KFOR okružio oklopnim vozilima i bodljikavom žicom.
Vlasti u Prištini negiraju odgovornost i tvrde da će novi gradonačelnici, koji su dobili tek nekoliko procenata glasova na izborima koje su Srbi masovno bojkotovali, raditi u interesu svih.
Pre desetak dana, u severnom delu Kosovske Mitrovice, gde živi najviše Srba, inauguracija novog predsednika tog dela opštine Erdena Atića prošla je bez incidenata.
Beograd je u petak, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom, a predsednik Srbije najavio je da će obići jedinice armije.
- Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
- Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
- KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova
- Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
Kratko objašnjenje pozadine sukoba:
- Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama
- Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem
- Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije
- Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu
- Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije
- Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava
- Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a
- Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati
Haradinaj traži glasanje o poverenju Kurtijevoj vladi
Opoziciona Alijansa za budućnost Kosova (ABK) zatražila je izglasavanje nepoverenja Vladi Aljbina Kurti koju su optužili za „gubitak suvereniteta“ na severu.
Ramuš Haradinaj, predsednik ABK, izrazio je zabrinutost zbog situacije na severu Kosova i ocenio da je za to odgovoran premijer Kurti koji, kako, je ocenio, „treba da ode“ sa te funkcije, prenela je novinska agencija Beta.
Haradinaj tvrdi da je „svaki dan“ ostanka Kurtija na čelu Vlade štetan i opasan za Kosovo.
„Veoma sam zabrinut zbog situacije u zemlji. Danas je to najgore od 1999. …Kurti je direktno odgovoran za ovu situaciju“izjavio je Haradinaj posle sastanka predsedništva ABK.
Haradinaj, nekadašnji komandant gerilske Oslobodilačke vojske Kosova tokom sukoba 1998-99 godine, obavljao je funkciju premijera u dva mandata.
Kosovski parlament ima 120 poslaničkih mesta, vladajuća koalicija većinu od 64 mandata, a Haradinajev ABK osam.
Šta se trenutno dešava?
U opštinama većinski nastanjenim Srbima, u sredu je održan još jedan protest, a novi zahtev je da dvojica Srba uhapšenih posle sukoba sa KFOR-om u Zvečanu odmah budu oslobođeni.
Ovaj skup je protekao bez incidenata.
Srbi traže da se specijalne snage Kosovske policije povuku iz svih mesta na severu Kosova, kao i da novoizabrani predsednici četiri opštine albanske nacionalnosti, koje nazivaju lažnim gradonačelnicima, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava.
U zgradi opštine Leposavić više od 48 sati je Ljuljzim Hetemi, novoizabrani gradonačelnik.
Srbi traže da on napusti zgradu lokalne samouprave koja je opasana bodljikavom žicom i jakim snagama KFOR-a.
Koha ditore javlja da su ispred zgrade i vozila Kosovske policije, ali da novinari nisu videli pripadnike tih snaga.
Za sada nema naznaka da će KFOR udovoljiti zahtevima Srba da Hetemi napusti mesto.
Hetemi je iz stranke Samoopredeljenje Aljbina Kurtija i jedan je od dvojice novoizabranih predsednika opština na severu Kosova.
Uz njega, i novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice Erden Atić je iz Kurtijeve stranke.
Okupljeni Srbi u Zvečanu i u Leposaviću i danas pevaju pesmu „Izađi mala“, pozivajući time kosovske specijalce i predsednika opštine u Leposaviću da izađu iz zgrada i odu, javlja Kossev.
Koha ditore je u sredu ujutru objavila fotografiju gradonačelnika Zubinog Potoka Izmira Zećirija iz kancelarije zajednice u selu Čabra, jedinog sa albanskom većinom u opštini Zubin Potok.
Predsednici opština Zubin Potok i Zvečan su iz stranke Demokratska partija Kosova koju je predvodio Hašim Tači, koji u Hagu odgovara na optužbe o ratnim zločinima tokom sukoba na Kosovu krajem 1990-ih.
Portal Kossev prenosi da su radnici opštine Zubin Potok došli do opštine i saopštili da žele da uđu na radna mesta.
Kossev je javio i da je Kosovska policija uhapsila u utorak uveče dvojicu državljana Srbije nakon što su kod njih pronašli pendrek, maskirnu masku, čekić, noževe, ambleme sa srpskim nacionalnim simbolima i narkotike i ostalo.
Policija nije precizirala u kojem su tačno mestu oni uhapšeni, ali su naveli da se to dogodilo na Severu.
Ova dvojica muškaraca srpske nacionalnosti bila se u automobilu registrovanom na tablice Republike Slovenije.
NATO šalje dodatne snage, Amerika sankcioniše Prištinu
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO-a, rekao je da će poslati dodatnih 700 vojnika na Kosovo kako bi suzbio nasilje koje je izbilo na severu i pripremiti još jedan bataljon koji će poslati ukoliko to bude neophodno.
„NATO preduzima ovaj korak kako bi osigurao da Kfor ima snage i mogućnosti koje su mu potrebne da izvrši svoj mandat“, izjavio je Stoltenberg na konferenciji za štampu u Oslu nakon sastanka sa premijerom Norveške Jonasom Garom Storeom.
On je rekao da nasilje Kosovo, kao i ceo region, vraća korak unazad i izlaže evroatlantske aspiracije riziku.
Dodao je i da će snage NATO na Kosovu preduzeti sve neophodne korake kako bi osigurali bezbednost čitavog stanovništva.
„I Priština i Beograd moraju preduzeti konkretne korake kako bi deeskalirali situaciju i da se vrate daljem odgovornom ponašanju kao i da se vrate dijalogu koji je jedini način da se uspostavi dugotrajni mir.“
Džefri Hovenijer, ambasador SAD na Kosovu rekao je na sastanku sa novinarima u Prištini da je otkazivanje učešća Kosova u vojnim vežbama „Difender Jurop 2023″ prva posledica za Vladu Kosova jer je odbacila pozive Vašingtona da ne eskalira situaciju na severu Kosova.
Amerika, moćni saveznik Prištine, kaže da su „snažno savetovali“ premijeru Aljbinu Kurtiju da promeni pravac delovanja, ali da je on to ignorisao.
Hovenijer je rekao da SAD razmatraju druge mere i da trenutno „nemaju entuzijazam“ da pomognu Kosovu u njegovim naporima da stekne šire međunarodno priznanje ili napredak ka članstvu u EU i NATO.
Pominju se i druge mere, među kojima zabrana odlaska zvaničnika sa Kosova u posetu Americi.
Čim su izbili incidenti u petak, 26. maja, američki državni sekretar SAD Entoni Blinken ukorio je vlasti u Prištini i upozorio je da će akcije u severnim opštinama imati posledice po bilateralne odnose.
Kurti ipak otišao u Bratislavu: „Vučić zažalio zbog sporazuma, Srbija njime priznaje Kosovo“
Iako je najpre rekao da neće otići na Forum „Globsek 2023″ u Bratislavi, kosovski premijer se tamo pojavio i izjavio da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić „zažalio što je postignut sporazum“.
Kurti kaže da Osnovnim sporazumom dogovorenim u Briselu Srbija „de fakto priznaje“ Kosovo.
„Srbija je naš severni sused, ali ne priznaje Kosovo i rekla je da ga nikada neće priznati, iako postoji sporazum 27. februara i plan primene dogovoren u Ohridu 18. marta.
„Situacija je napeta, jer Beograd ne želi primenu sporazuma“, rekao je Kurti, prenosi Koha ditore.
Kurti je rekao i da „ne može da tvrdi“ da novi gradonačelnici četiri opštine na severu Kosova imaju pun politički legitimitet“.
„Međunarodna zajednica je priznala ove izbore, tako da predsednici moraju da odu u njihove kancelarije koje su vlasništvo naše Republike, a one su sada prazne.
„Kada su pokušali da u njih uđu, nasilnici su počeli da napadaju našu policiju i vojnike NATO-a“, rekao je Kurti.
Reagujući ranije na izjavu Blinkena, Kurti ju je nazvao „naivnom i beskorisnom“.
Kurti je izrazio negodovanje ovom izjavom, nazvavši je „omekšavanjem“ za predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
„Mislim da to nije samo nepravedno, pogrešno i štetno, već je u isto vreme i veoma naivno. Možda će sekretar Blinken ovo dodatno objasniti jednog dana, ali to definitivno nije bilo od pomoći“, rekao je Kurti za Gardijan u utorak.
Kurti je rekao da je kasnije razgovarao sa Gabrijelom Eskobarom, specijalnim izaslanikom SAD za Balkan.
Šef izvršne vlasti je rekao da je Eskobar tražio od kosovskih vlasti da gradonačelnike presele u druge objekte ili da rade od kuće, što je Kurti odbio.
„Ne možemo da imamo virtuelnog gradonačelnika, mi smo demokratska republika. Demokratska republika se ne može predati fašističkoj miliciji“, dodao je on.
Šta je rekao Vučić?
Posle razgovora sa ambasadorima zemalja Kvinte – SAD, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da im je poručio da je „krajnje vreme da deo međunarodne zajednice napokon oštro, jasno i nedvosmisleno reaguje na politiku prištinskih institucija i da zaštiti Srbe od sve jačih pritisaka i brutalnog nasilja“.
U saopštenju, Vučić je od zemalja Kvinte koje, kako je naveo, imao najveći uticaj na Prištinu, da zatražio da zaštite Srbe, navodeći da je to preduslov za svaki dalji razgovor sa kosovskim vlastima.
„Nadam se da ćete uspeti da urazumite Kurtija da povuče snage i lične gradonačelnike sa severa Kosova. Srbi nikada neće prihvatiti njihovu okupaciju“, rekao je Vučić.
Izrazio je žaljenje zbog povređenih vojnika KFOR-a, ali je istakao da je mnogo veći broj Srba povređen, da je protiv njih korišćeno vatreno oružje i velika fizička sila, iako su od početka pružali nenasilan otpor.
Vučić je dodao da će Srbija nastaviti komunikaciju sa predstavnicima KFOR-a, odnosno NATO-a, u, kako je naveo, „najboljoj veri da se sačuva mir i stabilnost“.
Ambasadori zemalja Kvinte i šef delegacije EU u Srbiji izrazili su zabrinutost zbog eskalacije nasilja i napada na KFOR vojnike.
Zatražili su povratak dijalogu kako bi se postigao politički izlaz iz situacije, saopšteno je iz Predsedništva Srbije.
Vučić je potom razgovarao sa ambasadorom Rusije, a na kraju i sa ambasadorkom Kine.
Prethodno su i predsednica i premijer Kosova, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti, optužili Beograd i Vučića da su „naložili ekstremistima“ da izazovu napade i nasilje.
Rama: „Kao da se Meksiko približava granici Sjedinjenih Država“
Albanski premijer Edi Rama izjavio je na bezbednosnom forumu u Slovačkoj da je efekat približavanja srpske vojske granici Kosova jednak nuli, prenosi Koha.
Kako kaže, to je isto „kao da se vojska Meksika približava granici Sjedinjenih Američkih Država“.
„Uz dužno poštovanje jer volim Meksiko! Ali šta (srpska vojska) može da uradi? Ništa, apsolutno ništa. Reč je samo o unutrašnjoj politici“, rekao je Rama.
Koja policija sme da bude na severu Kosova?
Prema Briselskom sporazumu iz 2013. godine, pitanje nadležnosti Kosovske policije regulisano je u tri tačke.
Sporazumom je predviđeno da će na Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija.
Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije, piše u sporazumu.
Predviđeno je i postojanje regionalnog komandanta policije za četiri opštine na severu u kojima Srbi čine većinsko stanovništvo (severni deo Kosovske Mitrovice, Zvečan, Zubin Potok i Leposavić).
Komandant ovog regiona biće kosovski Srbin koga imenuje Ministarstvo unutrašnjih poslova sa spiska koji dostavljaju četiri gradonačelnika u ime Zajednice/Asocijacije.
Sastav Kosovske policije na severu će odslikavati etnički sastav stanovništva ove četiri opštine, piše u tom sporazumu.
Međutim, Srbi su se u novembru 2022. godine povukli iz sastava Kosovske policije.
O time više pročitajte u posebnom tekstu.
Pitanje da li specijalne jedinice Kosovske policije (ROSU) mogu da se kreću severom Kosova pokrenuto je 2017. godine, kada je u Kosovsku Mitrovicu iz Beograda trebalo da stigne voz sa natpisima „Kosovo je Srbija“.
Tada su pripadnici specijalne policije ROSU bili raspoređeni na severu Kosova kako bi sprečili ulazak voza.
Aleksandar Vučić je tada rekao da je time prekršen dogovor iz Brisela, jer „jedinice ROSU mogu da uđu na sever Kosova samo uz dozvolu KFOR-a i uz saglasnost srpske zajednice“.
Zašto su Srbi bojkotovali izbore?
Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.
Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.
Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.
Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.
Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).
ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.
Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.
Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.
Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.
Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
