Srbija i Kosovo: Nastavljena sednica Skupštine Srbije o Kosovu, Vučić tvrdi da „okolnosti ne idu Srbiji naruku“, rasprava i o litijumu

Poslanici Skupštine Srbije nastavili su posebnu sednicu posvećenu Kosovu i Metohiji, na čijem dnevnom redu je Vladin Izveštaj o pregovorima sa Prištinom.

Prvi dan zasedanja obeležili su česti prekidi zbog aplauza, transparenti „Ne kapitulaciji“, nadvikivanje i optužbe za „kafansko vikanje“ i „huligansko ponašanje“, ali i guranje i koškanje.

Drugog dana, atmosfera u skupštinskoj sali je mirnija, iako povremeno rastu napetosti tokom rasprava čije tema je, pored odnosa sa Prištinom, moguće uvođenje sankcija Rusiji i odustajanje od eksploatacije litijuma.

Predsednik Vučić rekao je, odgovarajući poslanicima opozicije, da su geopolitičke okolnosti sada najlošije u poslednjih 10-15 godina.

„Znam ja kako to izgleda kod nas Srba – nek je mečka zaigrala pred njihovim vratima, sad će Rusi da uzvrate, ovako, onako. A onda vidite da u stvari debelu cenu svega plaćamo mi. Jedino je lošije za nas“, kazao je on i upitao šta smo uradili protiv ruskih interesa.

• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
• Pregovaračka petorka insistira na nemačko-francuskom planu za uređenje odnosa Srbije i Kosova
• Srbija i Kosovo postigli dogovor o registarskim tablicama, Vučić: „Priština je pre dva dana imala bolji dogovor“

Prvog dana burne skupštinske sednice, Vučić nije otkrio šta je sve u francusko-nemačkom predlogu o Kosovu, za koji je ranije rekao da je postao pregovarački okvir.

Rekao je da ne sme da iznese celu inicijativu, kako ju je nazvao, ali da će reći „sve ono što je najgore za Srbiju“.

Ako dođe do pitanja da Kosovo uđe u Ujedinjene nacije ili ne, on će „znati šta da radi“ jer je za njega „Ustav Sveto pismo“.

Potom je više puta decidno rekao: „Nikad neću prihvatiti članstvo Kosova u UN i nikada neću priznati nezavisnost Kosova“.

Glavna zamerka opozicije je da nije dobila na uvid francusko-nemački predlog.

Šta se dešava drugog dana zasedanja?

Vučić je, odgovarajući na kritike poslanika Dveri Ivana Kostića, ukazao da je Srbija na putu ka Evropskoj uniji, a da se ne nalazi na putu ka atlantskim integracijama.

„Srbija se nalazi na evropskom putu, a što se atlantskih integracija tiče, Srbija ne želi u NATO. Srbija želi da ljubomorno čuva svoju vojnu neutralnost i da jača. Postoji razlika između evrointegracija i atlantskih integracija“, naglasio je predsednik.

Robert Kozma iz Zeleno – levog kluba je rekao da predsednik čas govori o predlogu za KiM, zatim o sporazumu, inicijativi, pa platformi, pa okviru za buduće delovanje za KiM, kao i zapadne zemlje nisu pretile sankcijama Srbiji već predsedniku lično i optužio ga da vodi pregovore o KiM isključivo o zaštiti sopstvenih interesa i ostanku na vlasti.

Poslanici opozicione Narodne stranke napustili sednicu jer je po njegovim rečima, predsednik Srbije Aleksandar Vučić raspravu o najvažnijem državnom i nacionalnom pitanju „pretvorio u cirkusku predstavu“.

Vučić: Biće problema oko hrane, nisam dobio garancije o ulasku Srbije u EU

Odgovarajući na primedbe opozicije, Vučić je rekao da u francusko-nemačkom predlogu za rešenje problema Kosova ima važna tačka u vezi sa evrointegracijom Srbije, ali da ne daje garancije da će to biti ostvareno.

Na pitanje šefa opozicione poslaničke grupe Moramo – Zajedno Nebojše Zelenovića da li istinski pregovara o stvarnom i vremenskim ograničenom roku za članstvo Srbije u Evropskoj uniji, Vučić je odgovorio da je od evropskih izaslanika tražio precizan odgovor na to, ali ga nije dobio.

„Nemam šargarepu, pomirio sam se sa štapom. Nemamo snage da u ovom trenutku idemo protiv celoga sveta“, rekao je Vučić.

Upozorio je i da će se Srbija „u narednom periodu suoči sa velikim problemom, jer će hrane u Evropi biti sve manje“.

„Tek će biti problema i u energetici i u hrani. Zbog litijuma smo čitavu nogu sebi odsekli, nikad neću razumeti zašto“, dodao je.

Ponovo o litijumu

Vučić je polemisao u skupštini sa poslanikom iz „Moramo Zajedno“ Aleksandrom Jovanovićem Ćutom o Rio Tintu i ponovio da je odustajanje od tog projekta eksploatacije litijuma „bilo glupo“ i da su „svi zajedno uništili Srbiju slušajući gluposti i besmislice oko litijuma“.

Vučić je rekao da se plaši da je zauvek propušteno nešto što bi podiglo u nebesa i Loznicu, i Krupanj, i Mali Zvornik i Ljuboviju, a kako je rekao „i Veliki Zvornik u Republici Srpskoj i čitavo Podrinje, ali i celu Srbiju.“

„Pričate mi gluposti o tome, iseliće se 80 ili 500 ljudi, tamo bi se doselilo 30.000 ljudi, pa bi Loznica imala 110.000 ljudi realnih, a ne 30.000, nego i 50.000 ljudi bi se i u Rađevinu, ne samo u Jadar, i u čitavo Podrinje doselilo, procvetao bi nam ceo kraj“, rekao je Vučić.

Poslanik „Moramo zajedno“ prethodno je rekao da će se Srbiji „Kosovo desiti u Gornjim Nedeljicama zato što su na Kosovu ljudi bežali od rata, a ovde će ljudi da beže od Rio Tinta“ za „kojim Vučić kuka“.

„Budite sigurni, neće proći mnogo vremena i doći će neki Rio Tinto, pa će vam postaviti isti takav nevidljivi dokument pred vas, pa će reći – vidite ovako, gospodo Srbi, građani Srbije, ukoliko ne bude bilo iskopavanja litijuma u Gornjim Nedeljicama, dobićete sankcije“, rekao je Jovanović.

Australijsko-britanska kompanija Rio Tinto želi da iskopava litijum u okolini Loznice na zapadu Srbije, ali se deo meštana tome usprotivio, a potom su i ekološke organizacije i deo stručnjaka ukazali na štetnost tog projekta po životnu sredinu celog regiona.

Posle protesta, predstavnici vlasti su rekli da je „stavljena tačka na Rio Tinto“ i projekat rudnika za iskopavanje litijuma.

Šta kaže opozicija?

Deo opozicije je razvio transparente na kojima je pisalo „Vučiću, izdao si Kosovo“, „Ne ultimatumu, ne kapitulaciji“, kao i parole sa slikom Olivera Ivanovića sa porukom „Odgovaraćete“.

Vikali su „Ne damo svetinje“, na šta su im predstavnici vladajuće većine odgovorili povicima „Aco, Srbine“.

Šef Zeleno-levog poslaničkog kluba Radomir Lazović zatražio je od predsednika skupštine da prekine sednicu dok se na sednici kolegijuma ne dostavi tekst francusko-nemačkog predloga sporazuma o Kosovu i da se zasedanje nastavi u petak, pošto poslanici taj predlog razmotre.

„Zašto ste sakrili predlog, zašto ga niko od poslanika nije imao na uvid“, upitao je Lazović, optužujući Vučića da je uzurpirao sve institucije društva i „okupirao ovu državu“.

Milica Đurđević Stamenkovski, predsednica stranke Zavetnici, zatražila je da se pocepa francusko-nemački plan, za koji je rekla da je ultimatum za Kosovo.

Nije joj jasno, dodala je, zašto francusko-nemački predlog nije javan, ako se za njega kaže da je non-pejper.

Miloš Jovanović, predsednik Nove Demokratske stranke Srbije, rekao je da plan treba poptuno odbaciti, jer znači priznanje nezavisnosti Kosova.

„Razumeti istorijski trenutak“

Predsednik Srbije je rekao da pitanja o Kosovu traju više od 600 godina, a da nema pravih odgovora te da se „ne zna da li je mit postao stvarnost, ili stvarnost stvorila mit“, kao i da se ne zna „gde je izlaz“.

Vučić je rekao da je važnije od svega da se razumeju okolnosti, istorijski trenutak i vremenski okvir u kojem se ovo dešava.

Ocenio je da je od 24. februara, i napada Rusije na Ukrajinu, počela „opšta politička ofanziva Prištine, u saradnji sa delom zapadnih partnera, za promenu stanja na terenu“.

Za to vreme, uz njega je stajala šoljica sa slikom vuka.

Vučić je u više navrata govorio o sebi i Srbiji u kontekstu pritisaka stranih diplomata kroz simboliku vuka, koga je nemoguće pripitomiti i videti „u cirkusu“, a njegove stranačke kolege na društvenim mrežama delile su fotografije ove životinje.

Sa galerije sale sednicu su pratili predstavnici Srba sa Kosova.

• Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda“
• Ko je ko u Skupštini Srbije

Incidenti tokom sednice

Tokom prvog dana rasprave o Kosovu, došlo je do incidenta kada su pojedini poslanici opozicionih stranaka prekinuli obraćanje predsednika Aleksandra Vučića reklamirajući povredu Poslovnika.

U incidentu su učestvovali poslanici desnih stranaka Dveri, Zavetnici, Narodna stranka i Nova Demokratska stranka Srbije, koji su skandirali „Izdaja“ i „Ne damo Kosovo“, a zatim su krenuli ka Vučiću koji sedi u klupi kod predsedavajućeg.

Posle toga su ustali poslanici SNS-a i došlo je do koškanja.

Šta je prethodilo sednici?

Vladimir Orlić, predsednik skupštine, izjavio je da će jedina tačka dnevnog reda biti izveštaj Vlade Srbije o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine.

Francusko-nemački predlog, za koji je Vučić ranije rekao da su ga prihvatile sve zemlje članice EU i da je s„sada de fakto postao pregovarački okvir“, ne pominje se u obrazloženju dnevnog reda skupštine.

Deo opozicije traži da im bude dostavljen francusko-nemački predlog kako bi o njemu mogli da raspravljaju.

Ipak, Orlić je istakao da će Vučić tokom sednice odgovarati na pitanja poslanika, koji će se verovatno izjašnjavati o tom planu.

„Nemam za šta da se pravdam, ništa nisam potpisao“, naveo je Vučić pred sednicu.

„Vidite da se više ne govori o međusobnom priznanju. Ništa nije dobro, ali ništa nije mnogo gore nego što je bilo.“

„Ja sam jedini koji učestvuje u raspravi po četvrti put… Spreman sam da budem dva, tri dana, koliko god rasprava traje u parlamentu, da ne izlazim“, izjavio je Vučić.

Po okončanju debate, dodao je predsednik skupštine Orlić, poslanici će se izjasniti o izveštaju Vlade Srbije, za koji kaže da je „tehnički“ jer se u njemu „samo navodi pregled događaja“.

Kakva će uloga Skupštine Srbije biti kada je reč o francusko-nemačkom predlogu i dalje nije poznato, kao ni da li će ova poslanička rasprava na bilo koji način uticati na dalji tok razgovora Beograda i Prištine.

U međuvremenu se oglasila i policija, navodeći da za 2. februar ispred Narodne skupštine nije odobrila skup „Nema Srbije bez Kosova i Metohije“.

U saopštenju policije nije navedeno ko je zapravo organizator skupa.

Proteklih dana bilo je i spekulacije da će vladajuća Srpska napredna stranka ispred skupštine organizovati skup podrške Vučiću, ali su iz SNS-a to negirali.

Kako se došlo dovde?

Dijalog Beograda i Prištine u zastoju je već nekoliko godina, a 2022. bila je posebno burna.

Priština je prvo odlučila da na Kosovu ne bude glasanja na referendumu za promenu Ustava Srbije, kao ni na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji, održanim u aprilu.

Nove napetosti usledile su tokom leta zbog problema oko automobilskih tablica za opštine na severu Kosova, gde je srpsko stanovništvo većinsko.

Njih je do sada izdavala Srbija, ali ih vlasti u Prištini ne priznaju i zahtevaju da budu zamenjene kosovskim oznakama.

Kosovski Srbi se tome protive, zbog čega su se, u znak protesta, povukli iz kosovskih institucija, ali je pitanje tablica na kraju rešeno.

• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda“
• Pregovori u senci barikada: Šta je 2022. godina donela u odnosima Srbije i Kosova

Poslednja runda napetosti izazvana je hapšenjem trojice Srba, doskorašnjih pripadnika kosovske policije, koji su optuženi za navodne „terorističke akte“.

Srbi sa severa Kosova, gde čine većinu, tada su formirali barikade i blokirali puteve.

Srbija je krajem godine od međunarodnih snaga zatražila i da se njena vojska vrati na Kosovo, kako bi „zaštitila srpsko stanovništvo“, što je odbijeno.

Do novih napetosti je došlo i zbog ranjavanja dečaka i mladića srpske nacionalnosti kod Štrpca, mesta nedaleko od Prizrena, na jugu Kosova.

Zbog toga je bilo i protesta kosovskih Srba.

Usred toga, sve je više glasina o predlogu tajnog sporazuma za rešenje kosovskog pitanja.

Predsednik Srbije je u oktobru 2022. rekao da ne može da otkriva sve, ali da je suština predloga da Kosovo dobije članstvo u UN, a Srbija ubrzani ulazak u EU.

Rekao je i da Srbija to ne može da prihvati.

Isto je rekao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne možemo da prihvatimo, jer se u njemu polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, rekao je Dačić za TV Prva početkom novembra prošle godine.

Prema njegovim rečima, u dokumentu se ne predviđa da Srbija mora da prizna Kosovo, već da to učini neprotivljenjem članstvu u međunarodnim organizacijama.

Iz Evropske unije su prethodno više puta isticali da Srbija neće postati članica sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno.

Diplomatska ofanziva: Amerika insistira na formiranju Zajednice srpskih opština

Prethodnih dana, američke diplomate bile su najglasnije u stavu da Priština mora da prihvati formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je zagarantovano Briselskim sporazumom.

U autorskom tekstu za prištinski list Koha ditore, savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole i specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, istakli su da je vreme za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i da je to pravno obavezujuća međunarodna obaveza.

Naglasili su da je među najkritičnijim zadacima primena sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom i da je vreme da se jasno kaže šta ona jeste, a šta nije.

Zajednica bi bila struktura za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi koordinisala pitanja i usluge kao što su obrazovanje, zdravstvo, urbano i ruralno planiranje i lokalni ekonomski razvoj, drugim rečima funkcije koje su odgovornost svih opština na Kosovu, stav je američkih diplomata.

Smatraju da je to način da se poboljša svakodnevni život građana, stvori poverenje između Srba i vlade privremenih prištinskih institucija, obezbede bolje veze severa i ostatka Kosova i da se stvore mehanizmi da Srbi više učestvuju u društvenom životu.

Dodali su i da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi bila jednonacionalna i da bi to bile opštine sa srpskom većinom, gde žive ne samo Srbi već i Albanci, Bošnjaci i drugi.

Dvojica američkih diplomata naglašavaju da su SAD spremne da podrže Prištinu da ispuni obavezu formiranja ZSO i da će stajati uz nju na svakom koraku.

Kurti: Nema formiranja ZSO, Srbija da plati ratnu odštetu

Uoči sednice Skupštine Srbije, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da formiranje Zajednice srpskih opština nije moguće, jer je, tvrdi, protivno Ustavu.

„Kada smo proglasili nezavisnost, rekli smo da iako Kosovo ima 93 odsto Albanaca, ono se ne može nazvati albanskim, već multietničkim.

„Sada se ne može formirati jednonacionalna Zajednica jer već imamo Asocijaciju kosovskih opština.

„Ja sam građanin Kosova koji se i kao politički aktivista i kao poslanik opozicije, a i danas kao premijer obavezao i afirmisao sva prava manjina bez razlike“, rekao je Kurti.

Skoro petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]