Srbija i Kosovo: „Neka puste narod da se slobodno kreće, da svako ide gde želi“ – Merdare, prvi dan novih pravila

„Dobar dan, gospođo, nešto da prijavimo u vozilu“, kaže carinik na prelazu Merdare između Srbije i Kosova, obučen kao tmuran jesenji dan – sive pantalone, sivi prsluk, siva majica.

Ipak, prvi septembar bio je sunčan i vedar – kao i raspoloženje putnika.

„Mnogo je sve kraće nego ranije. Brže ide“, kaže 45-godišnji Ljuan Malići iz Podujeva za BBC, odmah po prelasku na srpsku stranu Merdara.

Na prelazima između Srbije i Kosova počeo je da važi novi sporazum Beograda i Prištine o načinu ulaska i izlaska sa Kosova.

Posle više od decenije, nijedna od strana više ne izdaje nikakva dodatna dokumenta putnicima – Srbija je to činila jedanaest godina, a Kosovo nagovestilo da će početi od 1. septembra.

Konačnim dogovorom dve strane, Srbija je odustala od izdavanja tih dokumenata, dok je Kosovo odustalo od uvođenja uzvratne mere.

• Šta se menja, šta je isto, a šta još nije dogovoreno na prelazima između Srbije i Kosova
• Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija“
• Miroslav Lajčak: „Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud“

„Neka puste narod da se slobodno kreće, da svako ide gde god želi, da se ne mučimo više i da se ne pravi više smeće ovde sa ovim nalepnicama“, kaže 45-godišnji Mentor Topali iz Orahovca, pokazujući na papiriće rasute oko sebe.

Ti papirići ostaci su nalepnica koje svi automobili sa kosovskim tablicama koji ulaze u Srbiju moraju da zalepe preko simbola državnosti, što važi i za srpske tablice na Kosovu.

To pitanje delegacije Beograda i Prištine i dalje nisu rešile.

„To je i dobro, neće da nam grebu automobil kad dođemo u Srbiju“, kaže 25-godišnja Marija Ristić iz Gračanice, dok mladić koji putuje sa njom prelepljuje kosovske simbole na tablicama automobila.

„Misle da smo svi Albanci (sa tim tablicama), pa nam često grebu auto, a i policija nas češće zaustavlja“, dodaje.

Sasvim običan dan

„Otvorite gepek, molim vas“, kaže sivi carinik muškarcu u crnom automobilu – rutinska provera.

Gepek je bio pun kesa iz kojih je virila odeća, što je carinik samo pogledom ispratio i uskoro se čulo tupo „tup“, kada je gepek zatvoren.

„Srećan put, gud lak (good luck – srećno)“, dodao je carinik dvojezično.

U pozadini desetak vozila strpljivo čeka da pređe na srpsku stranu Merdara.

Potpuno je mirno i tiho, kao da je sasvim običan dan i običan prelaz – i to na ulazu i izlazu iz Nemačke, odakle je većina tablica, uz poneku italijansku.

Vraćaju se ljudi sa odmora.

Koncertu automobilskih motora pridružuje se s vremena na vreme samo jedna raspevana ptica, koja je izgleda dom pronašla u krovnoj konstrukciji prelaza.

„Za pet ili deset minuta smo sve završili“, kaže kratko na engleskom 35-godišnji Faton Krasnići iz Prištine.

„Idemo u Beograd kod doktora na jednu kontrolu i odmah se vraćamo“, dodaje.

Na jednom od kontejnera pored kojih se automobili zaustavljaju da predaju papire, zalepljeno je i nekoliko poruka.

Među njima su pre svega carinska pravila, kao poruke protiv šverca životinja – uz slike ptica i raznih vodozemaca.

„Da li ti izgledam kao da mi je mesto u kući“, piše ispod postera velika žabe, koja zaista izgleda opasno.

Ipak, najveću pažnju privlači obaveštenje, koje je predsednik Srbije Aleksandar Vučić nazvao „disklejmerom„.

Posle novog sporazuma, najveću promenu osetiće oni koji sa ličnom kartom Kosova žele da pređu u Srbiju.

Od 2011. godine, srpski policajci su tim putnicima izdavali poseban ulazno-izlazni dokument koji je na teritoriji Srbije važio umesto kosovske lične karte.

Dokument je izdavan na papiru A4 formata i na njegovu proveru, pripremu i štampu putnici su nešto duže čekali, što je stvaralo gužve na prelazima.

Sada toga nema.

„Mnogo je lakše“, kaže Marija Ristić iz Gračanice, čiji automobil takođe ima kosovske tablice.

„Sa kosovskom dozvolom možemo da vozimo, ne traže nam papire da bismo vozili u Srbiji – ta potvrda je važila dva meseca, pa smo morali da stalno da se vraćamo na Kosovo i iznova je uzimamo, čega sada nema, pa je zaista mnogo lakše.“

U međuvremenu, na suprotnoj strani, koja vodi na Kosovo, gotovo da nema nikoga – tek poneki automobil priđe na svakih dvadesetak minuta.

Za putnike koji žele da iz Srbije pređu na Kosovo, a lične karte im je izdala srpska policija, nema promene u režimu prelaska.

„Meni je prvi put ovde, nemam pojma o čemu se radi zaista“, kaže momak iz jednog od retkih automobila sa beogradskim tablicama koji su krenuli put Kosova.

Jedino u krajnjoj desnoj traci mirno u redu čeka niz dugačkih kamiona.

„Lakše se prolazi, vidite i sami da nema gužve na prelazu“, kaže 53-godišnji Nenad Ivić iz Gračanice, vireći kroz prozor iz kabine.

„Za teretni saobraćaj se otprilike čeka od pola sata do sat vremena… Biće ovako lakše i jednima i drugima“, dodaje.

• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
• Dogovor Beograda i Prištine o ličnim kartama: Za pregovarače uspeh, od opozicije kritike
• Ko plaća koje račune na Kosovu
• Kada će sever Kosova početi da plaća struju: „Pola Mitrovice nema ni strujomer“

Tablice i nerešena pitanja

„Niko neće da priča, a brate – svi beže“, dobacuje uz osmeh Mentor Topali, penjući se u kabinu drugog kamiona, usmerenog na suprotnu stranu, ka Srbiji.

„Nikom ništa ne dugujem, sve je kako treba, a granicu prelazim od 2002. godine“, dodao je koji minut ranije, lepeći nalepnicu preko simbola Kosova na tablicama.

Sporazum i politika ga, ističe, ne interesuju, ali bi voleo jedno – da se svi slobodno kreću kuda žele.

I da ne bude razbacanih papira okolo.

„Pravimo smeće na granici“, kaže uz dozu gnušanja u glasu.

Iako je prelaz proceduralno olakšan, za automobile i dalje važe posebna pravila.

Lepljenje nalepnica preko oznaka Srbije ili Kosova na registarskim tablicama nastavlja se i posle 1. septembra.

„I dalje moramo da lepimo“, kaže stidljivo Ljuan Malići, mučeći sa sa srpskim, dok maskira kosovsku tablicu.

Beograd i Priština su prethodne jeseni postigli privremeni sporazum o registarskim oznakama, čije je trajanje u aprilu produženo za šest meseci.

Time je delimično rešena višegodišnja praksa menjanja tablica u probne, na šta su bili primorani vozači sa Kosova prilikom ulaska u Srbiju.

Kosovo je nameravalo da isto usvoji za vozače sa srpskim oznakama.

Prema tom sporazumu, vlasnici registarskih tablica izdatih u Srbiji nalepnicama prekrivaju oznake državnosti kada ulaze na Kosovo, dok to isto čine vlasnici automobila sa kosovskim tablicama kada ulaze u Srbiju.

Za to vreme oni na čijim se tablicama presijavaju zvezdice Evropske unije, poput nemačkih – a koji na prelazu čine ubedljivu većinu – prolaze neopaženo.

„Da ti pravo kažem sve je u redu – imamo italijanske tablice i nema problema za nas“, kaže stariji Albanac u beloj majici koji nije želeo da se predstavi.

Ipak, jedno pitanje koje se tiče registarskih tablica ima kratak rok za rešavanje.

Vlasnicima automobila koji nose registarske oznake kosovskih gradova, ali koje izdaje Srbija, dat je rok od dva meseca da ih registruju na tablice koje nose oznaku Republike Kosovo.

Vlada Kosova najpre je planirala da taj posao počne 1. avgusta i završi se do kraja septembra.

Na to su Srbi sa severa Kosova odgovorili barikadama, a Vlada Kosova pristala da odloži primenu mera do 1. septembra.

Sada vreme do kraja oktobra ubrzano ističe.

„Mi Srbi, koji dole živimo, čekamo da vidimo šta će biti sa tim, da li će zaista biti preregistracija ili će sve biti po starom“, kaže Nenad Ilić iz Gračanice.

„Nadamo se da će biti bolje… Ostaje nam nada.“

• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina“
• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Čije su Gazivode

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]