Srbija i Kosovo: Novi predlog o Zajednici srpskih opština na Kosovu – uključio se i albanski premijer Edi Rama

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Dva meseca pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo, a evropske i američke diplomate iznova traže način da ugase požar.

Sada se uključio i albanski premijer Edi Rama koji je izjavio da je predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu podneo predlogstatuta Zajednice opština na severu Kosova sa srpskom većinom, što je prvi zahtev Beograda i srpskih predstavnika, a to od prištinskih vlasti traže i Amerika i EU.

Zajednica srpskih opština predviđena je i raznim potpisanim dogovorima, između ostalih Briselskim sporazumom iz 2013. godine, kao i najnovijim postignutim u Ohridu pre dva meseca.

Kosovski premijer Aljbin Kurti za sada je odbijao stvaranje ZSO.

• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova
• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske
• Novak Đoković o Kosovu: „Opet bih to uradio, izgleda da ne mogu bez drame na grend slemovima“

Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su apsolutno većinski narod.

Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.

Na tim izborima, izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao.

Tokom najnovijih protesta srpskog stanovništva, najviše nereda bilo je u Zvečanu, najpre između Srba i Kosovske policije, a nekoliko dana kasnije i Srba sa pripadnicima KFOR-a i kosovskih specijala, kada je povređeno više desetina ljudi na obe strane, od kojih neki teže.

Beograd je 26. maja, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom.

Nemiri su počeli kada su novoizabrani gradonačelnici tri opštine u kojima su Srbi većinski – Zvečan, Zubin Potok i Leposavić – želeli da uđu u zgrade lokalnih samouprava, uz asistenciju Kosovske policije, sa čim se Srbi nisu složili.

Nedelju dana pre njih, inaugurisan je novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice iz redova Kurtijeve stranke, ali tada nije bilo incidenata.

Beograd i Priština su međusobno razmenjivali optužbe, da bi se Evropa i Amerika ponovo uključili u rešavanje krize, predloživši nove izbore, ali ovog puta uz učešće Srba.

Šta je rekao Edi Rama?

Albanski premijer kaže da je nacrt statuta ZSO, koji je predao evropskim državnicima, sastavio „krem svetskih pravnika“.

Ali Rama naglašava da taj predlog „nikada neće izaći u javnost“ i da ne pretenduje da bude idealno rešenje, ali da „uzima u obzir sve razloge za stvaranje ZSO i svakako vodi računa da je ona deo organizacije života u Republici Kosovo, vodeći računa o svim preporukama ili zaključcima Ustavnog suda Kosova“.

„Želim i nadam se da će ovaj materijal biti koristan da se dijalog podigne na viši nivo i da se strane nateraju da razgovaraju o konkretnim stvarima, stvarima koje se odnose na uspešno okončanje dijaloga, a ne da pričaju sami sa sobom i o sebi“, naglasio je Rama u četvrtak na vanrednoj konferenciji za novinare, prenosi prištinska Koha ditore.

On je rekao da „odavno zna da će Gordijev čvor dijaloga do kraja biti ZSO“ i da je „uveren da nijedna strana ne želi Zajednicu“ i da će „dati sve do sebe da tako guraju do beskonačnosti“, kako kaže, „širenjem krize svim vrstama političkih ili tehničkih veština“.

„Svakim danom sve više verujem da je stvaranje Asocijacije ključ da se konačno otvore vrata za međunarodnu afirmaciju Republike Kosovo, njeno sveopšto priznanje, prijem u Ujedinjenim nacijama i u svim međunarodnim forumima, kao i međusobno priznanje Srbije i Kosova“, rekao je Rama.

Upitan da li je o ovom nacrtu statuta konsultovao premijera Kosova Aljbina Kurtija ili predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on je rekao da nije njegova dužnost da konsultuje bilo koju stranu.

„Moja pozicija premijera Albanije je otežavajuća. I sam sam strana, sviđalo se to meni ili ne. U ovom trenutku je neutralna. Predlog nije stvoren ni za jednu ni za drugu stranu.

„Za mene je Kosovo iznad svega. Ja sam tu za Kosovo. Ja ne dobijam glasove na Kosovu i nemam nikakve interese na Kosovu, ali osećam dužnost prema mojoj naciji“, dodao je Rama.

Eskobar u Beogradu: ‘Srbi da se vrate u kosovske institucije, a Priština da formira ZSO’

Gabrijel Eskobar, američki izaslanik za Balkan, izjavio je u Beogradu da je najveći izazov za Srbiju da ubedi kosovske Srbe da se vrate u institucije i da kosovski Srbi treba učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova bez preduslova.

Eskobar je dodao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će uticati na kosovske Srbe da izađu na nove izbore za četiri opštine na severu.

„Nadamo se da (albanski) gradonačelnici neće koristiti opštinske zgrade, da će se kosovska policija povući i da će demonstranti napustiti tu oblast“, rekao je Eskobar.

Na pitanje kakve će biti posledice po Prištinu ako ne prihvati evropski predlog za rešenje krize na severu Kosova, Eskobar je rekao da bi neprihvatanje značilo „okretanje leđa Evropi“.

„Ako ne prihvate znači da izlaze iz evroatlantskog parnerstva“, rekao je.

Eskobar je rekao da je formiranje ZSO pravno obavezujuće za Vladu Kosova i da ona mora biti formirana – s ovom ili nekom budućom vladom.

„Ona je u Briselskom sporazumu, u Ohridskom sporazumu, to nije sporazum Kurtija i Srbije, nego Kosova i Srbije. Ako Ksovo želi da napreduje u evropskim integracijama mora da formira ZSO, pitanje je da li će se to desiti s ovom vladom ili nekom budućom“, rekao je Eskobar.

On je prethodno u Prištini, posle sastanka sa kosovskim premijerom Kurtijem, rekao da od njega očekuju odgovor na izneti predlog u roku od dva dana.

„Biću vrlo iskren, SAD su vam bile najveća podrška i boli me kada vidim da ljudi misle da nekako usmeravamo naš odnos i angažman sa Kosovom u korist Srbije“, rekao je Eskobar na konferenciji za novinare, prenosi Koha ditore.

„Ja sam u američkoj vladi od moje 19. godine i video sam mnogo toga… ali nikada nisam video da neko dovodi u pitanje autoritet vlade američke“, rekao je on.

Na pitanje novinara portala Kossev, da li su tačnje tvrdnje Prištine da je Srbija, „kao Putinov saveznik“, isključivi krivac za krizu na severu, Eskobar je odgovorio da se sa tim ne slaže.

„Mislim da je Rusija to iskoristila, Rusija ima koristi od toga, ali Rusija ne režira ovo. Budimo iskreni, ovo je neuspeh političkih rukovodstava obe strane da postignu napredak u međuetničkom pomirenju. Tačka“, dodao je Eskobar.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
• Šta je Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu

Šta je rekao Kurti?

Iako je pre nekoliko dana u Skupštini Kosova, pročitao spisak sa imena Srba, za koje je rekao da su organizatori nemira na severu i da iza svega stoji Beograd, posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Kurti je izrazio spremnost da se izađe iz krize.

„Izrazio je bezrezervnu spremnost i nepokolebljivu dobru veru za intenzivan i zajednički angažman na deeskalaciji situacije i normalizaciji odnosa“, saopštila je kosovska vlada o Kurtijevim stavovima.

„Premijer je rekao da je dalji pravac da se odmah zaustave napadi nasilnih ekstremista i kriminalnih grupa na domaće i međunarodne bezbednosne agencije i novinare. On je pozvao Brisel i Vašington da pozovu na prekid nasilja i procesuiranje i kažnjavanje njegovih počinilaca“, piše se u saopštenju Vlade Kosova.

Prema Kurtiju, samo vladavina prava može utrti put za vanredne, slobodne, demokratske i poštene izbore.

„Takva bi trebalo da bude predizborna kampanja. Kandidati i birači na novim izborima moraju da se takmiče i učestvuju bez straha i pretnji.

„Red i zakonitost bi svakako proporcionalno smanjili broj policajaca u zgradama opština u tri severne opštine“, rekao je Kurti, a prenela Vlada Kosova.

Šta je izjavio Vučić?

Posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Vučić je na Instagram nalogu napisao da želi da veruje da deo međunarodne zajednice koji ima najveći uticaj na Prištinu, ima i mehanizme koji mogu da dovedu do konačne realizacije obaveza koje je Priština prihvatila i potpisala pre više od jedne decenije.

„Poručio sam da je vreme da Priština napokon ispuni obaveze, a pre svih formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom“, napisao je Vučić.

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

• Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
• Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
• Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
• Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
• Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije;
• Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava;
• Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a;
• Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati.

Šta se trenutno dešava?

Oklopna vozila KFOR-a, ograde i bodljikava žica sada su gotovo normalan prizor na ulicama opština na severu Kosova – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

Situacija je sada mnogo mirnija o čemu svedoči i informacija da su se u Leposaviću u utorak, 6. juna okupljeni Srbi i pripadnici KFOR-a natezali konopcem.

Kossev je 8. juna izvestio da je situacija primetno mirnija, da je u Zvečanu počeo da radi vrtić u blizini zgrade opštine gde je bilo najviše nemira krajem maja, kao i da vojnici KFOR-a dele građanima bombone.

Upravo u te tri opštine, Srbi protestuju od petka, 26. maja zbog dolaska novoizabranih gradonačelnika albanske nacionalnosti.

Incidenti su počeli tog dana kada je Kosovska policija upala u zgradu opštine Zvečan, potom i u druge dve, što je izazvalo gnev Srba.

Tri dana kasnije, ponovo u Zvečanu, mestu na samo par kilometara od Kosovske Mitrovice, grada podeljenog na srpski i albanski deo, izbili su veliki nemiri i sukobi Srba i pripadnika KFOR-a i specijalnih snaga Kosovske policije.

Najteže je ranjen 50-godišnji srpski demonstrant za koga je Vučić rekao da su u njega iz vatrenog oružja pucali kosovski specijalci, a ne KFOR.

KFOR je saopštio da i među njegovim pripadnicima ima teško ranjenih iz vatrenog oružja.

Od tada je KFOR pojačao prisustvo u tim opštinama, a dvojica od trojice gradonačelnika, povinovali su se pozivima zapadnih diplomata da ne dolaze u zgrade opština, već da rade iz nekih drugih objekata u drugim mestima.

Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]