Srbija i Kosovo: Posebna sednica skupštine, Vučić pred poslanicima, ali o čemu će se voditi rasprava

Posle meseci napetosti između Beograda i Prištine, a usred debata o tajnom predlogu za rešenje kosovskog pitanja, tema Kosova stiže i pred poslanike Narodne skupštine Srbije.

Za 2. februar zakazana je posebna sednica o Kosovu, kojoj će prisustvovati i predsednik Aleksandar Vučić, glavni predstavnik Srbije u pregovorima sa Prištinom.

Diplomate Evropske unije i Amerike poslednjih meseci vrše pritisak na vlasti u Beogradu da postignu trajni sporazum sa predstavnicima Kosova.

Na stolu je francusko-nemački predlog o uređenju odnosa, koji podržavaju Evropska unija i Sjedinjene Države, ali o kojem se i dalje gotovo ništa ne zna.

Šta u njemu piše znaju samo pregovarači – Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti – a pitanje je i da li će se o njemu išta čuti tokom specijalne sednice o Kosovu.

Vladimir Orlić, predsednik Narodne skupštine, izjavio je da će jedina tačka dnevnog reda biti izveštaj Vlade Srbije o pregovaračkom procesu sa Prištinom od 1. septembra 2022. do 15. januara 2023. godine.

Francusko-nemački predlog, za koji je Vučić ranije rekao da su ga prihvatile sve zemlje članice Evropske unije i da je s„sada de fakto postao pregovarački okvir“, ne pominje se u obrazloženju dnevnog reda skupštine.

Deo opozicije traži da im bude dostavljen francusko-nemački predlog kako bi o njemu mogli da raspravljaju.

• Vučić: Neprihvatanje francusko-nemačkog predloga vodi Srbiju u prekid investicija i puta u EU
• Šta sve ne znamo o pregovorima o nemačko-francuskom predlogu za rešenje odnosa Srbije i Kosova
• Pregovori u senci barikada: Šta je 2022. godina donela u odnosima Srbije i Kosova

Ipak, Orlić je istakao da će Vučić tokom sednice odgovarati na pitanja poslanika, koji će se verovatno izjašnjavati o tom planu.

„Nemam za šta da se pravdam, ništa nisam potpisao“, naveo je Vučić pred sednicu.

„Vidite da se više ne govori o međusobnom priznanju. Ništa nije dobro, ali ništa nije mnogo gore nego što je bilo.“

Po okončanju debate, dodaje Orlić, poslanici će se izjasniti o izveštaju Vlade Srbije, za koji kaže da je „tehnički“ jer se u njemu „samo navodi pregled događaja“.

Kakva će uloga Narodne skupštne biti kada je reč o francusko-nemačkom predlogu i dalje nije poznato, kao ni da li će ova poslanička rasprava na bilo koji način uticati na dalji tok razgovora Beograda i Prištine.

U međuvremenu se oglasila i policija, navodeći da za 2. februar ispred Narodne skupštine nije odobrila skup „Nema Srbije bez Kosova i Metohije“.

U saopštenju policije nije navedeno ko je zapravo organizator skupa.

Proteklih dana bilo je i spekulacije da će vladajuća Srpska napredna stranka ispred skupštine organizovati skup podrške Vučiću, ali su iz SNS-a to negirali.

Šta kaže vlast, a šta opozicija?

U danima pred sednicu, Vučić je izjavio da bi bilo dobro da se po pitanju Kosova „postigne što veće jedinstvo“.

Međutim, kaže da ne veruje da će se to na sednici i desiti, za šta smatra da je „prirodno“.

„Ali nije prirodno da se ne razumemo kada su ključni nacionalni zadaci pred nama i kada se nalazimo u vremenu koje je najteže, verovatno za Evropu i svet od Drugog svetskog rata, za nas od devedesetih“, naveo je Vučić.

Rekao je da je spreman da sluša poslanike „po 12 sati“ dnevno, i više dana ako bude potrebe.

„Drugi predsednici kada bi dolazili izdeklamovali bi svoje i napustili bi parlament.

„Ja sam jedini koji učestvuje u raspravi po četvrti put… Spreman sam da budem dva, tri dana, koliko god rasprava traje u parlamentu, da ne izlazim“, izjavio je Vučić.

Iz Socijalističke partije Srbije (SPS), koalicionog partnera Vučićeve stranke, kažu da će se na sednici parlamenta „razgovarati o problemu“ i „platformi za pregovore“, a ne o „bilo kakvom dokumentu“.

Opozicioni poslanici za to vreme traže da francusko-nemački predlog za rešavanje problema Kosova bude javan.

Marinika Tepić, potpredsednica Stranke slobode i pravde (SSP), kaže da će od presednika parlamenta tražiti da u ime Narodne skupštine međunarodnim činiocima uputi takav zahtev.

Isto traži i poslanik Dveri Ivan Kostić, dok poslanik koalicije Moramo Radomir Lazović smatra da će se sednica najviše koristiti da se napadaju politički protivnici.

„Da se sve svede na nivo prepucavanja oko stvari koje nisu ono što je suština, a suština je da li je taj predlog nešto što je dobro ili nije za Srbiju“, kaže Lazović.

„Mi smatramo da su to naši partneri, da s njima treba da razgovaramo, ali kako, kada su to tajni pregovori.“

Predsednik Narodne stranke Vuk Jeremić je naveo da će njegovi poslanici zastupati stav da francusko-nemački plan treba odlučno i bez uvijanja odbiti.

„Verujem da će građanima posle sednice biti mnogo jasnije šta se događa na srpskoj političkoj sceni i do kakvih je tu promena došlo“, rekao je Jeremić.

• Koliko je parlament u Srbiji „direktna moć naroda“
• Ko je ko u Skupštini Srbije

Šta je prethodilo sednici?

Dijalog Beograda i Prištine u zastoju je već nekoliko godina, a 2022. bila je posebno burna.

Priština je prvo odlučila da na Kosovu ne bude glasanja na referendumu za promenu Ustava Srbije, kao ni na parlamentarnim i predsedničkim izborima u Srbiji, održanim u aprilu.

Nove napetosti usledile su tokom leta zbog problema oko automobilskih tablica za opštine na severu Kosova, gde je srpsko stanovništvo većinsko.

Njih je do sada izdavala Srbija, ali ih vlasti u Prištini ne priznaju i zahtevaju da budu zamenjene kosovskim oznakama.

Kosovski Srbi se tome protive, zbog čega su se, u znak protesta, povukli iz kosovskih institucija, ali je pitanje tablica na kraju rešeno.

• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Srbija i Kosovo postigli dogovor o registarskim tablicama, Vučić: „Priština je pre dva dana imala bolji dogovor“
• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu

Poslednja runda napetosti izazvana je hapšenjem trojice Srba, doskorašnjih pripadnika kosovske policije, koji su optuženi za navodne „terorističke akte“.

Srbi sa severa Kosova, gde čine većinu, tada su formirali barikade i blokirali puteve.

Srbija je krajem godine od međunarodnih snaga zatražila i da se njena vojska vrati na Kosovo, kako bi „zaštitila srpsko stanovništvo“, što je odbijeno.

Do novih napetosti je došlo i zbog ranjavanja dečaka i mladića srpske nacionalnosti kod Štrpca, mesta nedaleko od Prizrena, na jugu Kosova.

Zbog toga je bilo i protesta kosovskih Srba.

Usred toga, sve je više glasina o predlogu tajnog sporazuma za rešenje kosovskog pitanja.

Predsednik Srbije je u oktobru 2022. rekao da ne može da otkriva sve, ali da je suština predloga da Kosovo dobije članstvo u UN, a Srbija ubrzani ulazak u EU.

Rekao je i da Srbija to ne može da prihvati.

Isto je rekao i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić.

Francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne možemo da prihvatimo, jer se u njemu polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, rekao je Dačić za TV Prva početkom novembra prošle godine.

Prema njegovim rečima, u dokumentu se ne predviđa da Srbija mora da prizna Kosovo, već da to učini neprotivljenjem članstvu u međunarodnim organizacijama.

Iz Evropske unije su prethodno više puta isticali da Srbija neće postati članica sve dok pitanje Kosova ne bude rešeno.

Diplomatska ofanziva: Amerika insistira na formiranju Zajednice srpskih opština

Prethodnih dana, američke diplomate bile su najglasnije u stavu da Priština mora da prihvati formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), što je zagarantovano Briselskim sporazumom.

U autorskom tekstu za prištinski list Koha ditore, savetnik u američkom Stejt departmentu Derek Šole i specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, istakli su da je vreme za osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom i da je to pravno obavezujuća međunarodna obaveza.

Naglasili su da je među najkritičnijim zadacima primena sporazuma o Zajednici opština sa srpskom većinom i da je vreme da se jasno kaže šta ona jeste, a šta nije.

Zajednica bi bila struktura za opštine sa većinskim srpskim stanovništvom koja bi koordinisala pitanja i usluge kao što su obrazovanje, zdravstvo, urbano i ruralno planiranje i lokalni ekonomski razvoj, drugim rečima funkcije koje su odgovornost svih opština na Kosovu, stav je američkih diplomata.

Smatraju da je to način da se poboljša svakodnevni život građana, stvori poverenje između Srba i vlade privremenih prištinskih institucija, obezbede bolje veze severa i ostatka Kosova i da se stvore mehanizmi da Srbi više učestvuju u društvenom životu.

Dodali su i da Zajednica opština sa srpskom većinom ne bi bila jednonacionalna i da bi to bile opštine sa srpskom većinom, gde žive ne samo Srbi već i Albanci, Bošnjaci i drugi.

Dvojica američkih diplomata naglašavaju da su SAD spremne da podrže Prištinu da ispuni obavezu formiranja ZSO i da će stajati uz nju na svakom koraku.

Kurti: Nema formiranja ZSO, Srbija da plati ratnu odštetu

Uoči sednice Skupštine Srbije, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da formiranje Zajednice srpskih opština nije moguće, jer je, tvrdi, protivno Ustavu.

„Kada smo proglasili nezavisnost, rekli smo da iako Kosovo ima 93 odsto Albanaca, ono se ne može nazvati albanskim, već multietničkim.

„Sada se ne može formirati jednonacionalna Zajednica jer već imamo Asocijaciju kosovskih opština.

„Ja sam građanin Kosova koji se i kao politički aktivista i kao poslanik opozicije, a i danas kao premijer obavezao i afirmisao sva prava manjina bez razlike“, rekao je Kurti.

Skoro petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]