Tri dana od najavljenog uvođenja novih pravila sa ulazak na Kosovo, i posle turbulentnog vikenda u odnosima Prištine i Beograda, kosovske vlasti odlučile su da odlože sprovođenje mera na mesec dana, saopštila je Vlada Kosova.

Dan posle odluke prištinskih vlasti o odlaganju mera, počelo je uklanjanje barikada na putevima na severu Kosova.

„Ovom prilikom Vlada Kosova se obavezuje da će od ponedeljka 1. avgusta 2022. odložiti sprovođenje dve odluke od 29. juna 2022. do 1. septembra 2022, pod uslovom da budu uklonjene sve barikade i uspostavljena potpuna sloboda kretanja na svim putevima na severu Kosova“, piše u saopštenju Vlade Kosova.

Navodi se da su se kosovski premijer Aljbin Kurti i predsednica Vjosa Osmani sastali sa američkim i evropskim međunarodnim partnerima, a Beograd se optužuje za „destabilizaciju i ugrožavanja mira i bezbednosti“.

In cooperation with our international allies, we pledge to postpone implementation of decisions on car plates & entry-exit documents at border crossing points w/ Serbia for 30 days, on the condition that all barricades are removed & complete freedom of movement is restored. pic.twitter.com/oJNaQi0qPO

— Albin Kurti (@albinkurti) July 31, 2022

Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost i Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine pozdravili su odluku Prištine o odlaganju mera.

„Očekujem da će sve blokade na putu odmah biti uklonjene. Otvorena pitanja treba rešavati kroz dijalog uz posredovanje EU i usmeriti se na sveobuhvatnu normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, što je od suštinskog značaja za njihovu integraciju u EU“, napisao je Borelj na Tviteru.

Welcome Kosovo decision to move measures to 1 September. Expect all roadblocks to be removed immediately.
Open issues should be addressed through EU-facilitated Dialogue&focus on comprehensive normalisation of relations btwn Kosovo&Serbia, essential for their EU integration paths

— Josep Borrell Fontelles (@JosepBorrellF) July 31, 2022

Iz Beograda su u nedelju krivca za podizanje novih tenzija tražili u Prištini.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da su kosovske vlasti „donele odluku da nameću stvari koje nemaju prava da nameću“, dok je premijerka Srbije Ana Brnabić ocenila je da su ovi događaji „rezultat Kurtijevih unilateralnih poteza“.

• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• Kosovo želi članstvo u Savetu Evrope, šta to znači
• Šta je ostalo od Ahtisarijevog plana na Kosovu

Nove mere – izdavanje deklaracionog lista za ulazak i izlazak građanima koji imaju ličnu kartu Republike Srbije i preregistracija srpskih tablica sa oznakama gradova na Kosovu na kosovske – trebalo je da stupe na snagu 1. avgusta.

U nedelju 31. jula, stanovnici severnih, pretežno srpskih opština na Kosovu, nezadovoljni ovakvom odlukom, blokirali su magistralne puteve ka prelazima Jarinje i Brnjak, koje je kosovska policija potom zatvorila za saobraćaj.

U Severnoj Mitrovici odjekivale su sirene za uzbunu tokom većeg dela podneva i večeri.

Policija Kosova je saopštila da se na nekoliko lokacija na severu Kosova čula pucnjava i da su neki od napada bili usmereni na policijske jedinice, ali nije bilo povređenih, prenosi Beta. Detaljnije informacije o mestima navodnih pucnjava nisu saopštene.

Da tokom barikada nije bilo povređenih potvrđeno je i iz zdravstvenog centra Kosovska Mitrovica, za lokalni portal Kosovo Onlajn.

Iz Kfora, međunarodnih mirovnih snaga, saopštili su da je „bezbednosna situacija na severu Kosova napeta, da je pomno prate i da su spremni da intervenišu ako stabilnost bude ugrožena“.

Ministarstvo odbrane Srbije demantovalo je informacije o aktivnostima Vojske Srbije koje su se pojavile na društvenim mrežama i internetu.

„Ministarstvo odbrane saopštava da Vojska Srbije za sada nije prelazila administrativnu liniju i nije ni na koji način ulazila na teritoriju Kosova i Metohije“, navodi se u saopštenju.

Šta kažu stanovnici severnog dela Kosova?

Šest sati duže putovao je 31. jula uveče Darko sa porodicom iz Srbije do Leposavića, jedne od četiri opštine na severu Kosova, zbog novonastale situacije na prelazima.

„Prošli smo torturu sinoć – krenuli smo sa letovanja i hteli da pređemo Brnjak oko 4 po podne.“, kaže Darko za BBC.

„Tu su nas vratili, na pola sata od kuće i rekli da ne možemo da uđemo.“

Sa punim kolima, decom i suprugom, Darko je, kaže, okrenuo auto i otišao do Novog Pazara, grada na jugozapadu Srbije, a odatle se do Leposavića uputio alternativnim putem, preko planine Rogozne.

„To nije administrativni prelaz, ali se nekada koristi, u ovakvim situacijama“, kaže on.

„Put je užasno loš, planinski. U normalnim okolnostima mi ne bi palo na pamet da sa klincima putujem noću tuda.“

Na alternativnom prelazu su, kaže, zatekli i patrolu policije, koja ih je pustila da prođu.

„Pitali su ko smo, šta smo i pustili nas“, dodaje.

Porodica je u Leposavić stigla tek u 10 uveče.

„Razočaran sam celom situacijom“, kaže on.

„Da razmišljam umereno sad – ne mogu, a da budem agresivan – nije dobro za mene.“

Darko misli da su ljudi sa severa Kosova „žrtveni jarci“.

„Većini u svetu je važnije šta je sinoć bilo u medijima, a ne šta smo mi prošli i šta prolaze ljudi ovde.“

Šta je prethodilo protestima?

Dok nova pravila koje je nameravala da uvede Priština karakteriše kao „meru reciprociteta“, Beograd ih je ocenio kao „pakao u najavi“.

Svakome ko ima isključivo ličnu kartu Srbije pri ulasku na Kosovo će biti izdat „dokument za ulaz/izlaz“, najavila je vlada Kosova u petak 29. jula.

Osim toga, odluka Prištine predviđa da svi koji voze automobile sa srpskim registarskim oznakama gradova na Kosovu treba da ih zamene za kosovske.

Odluka će najviše pogoditi vozila sa tablicama Kosovske Mitrovice (KM), kojih na severu Kosova ima oko 10.000, piše lokalni portal KosSev.

Premijer Kosova Aljbin Kurti kaže da se radi o uvođenju recipročnih mera prema Srbiji, koja ne priznaje dokumenta i registarske oznake koja izdaje Priština.

„Ovo što započinjemo od 1. avgusta Srbija je započela da sprovodi pre 11 godina“, poručio je Kurti u subotu.

U obraćanju u nedelju 31. jula, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izrazio je zabrinutost da bi moglo da dođe do novih tenzija.

„Uplašen sam zbog reakcije srpskog naroda, moj savet je da svi budu mirni. Molim sve za mir“, rekao je Vučić.

Pozvao je građane da, ukoliko žele da protestuju, urade to na „miran“ način.

Nekoliko sati posle obraćanja Vučića blokade i protesti su počeli u severnim opštinama.

Vučić je dodao i da, uprkos potpisanim sporazumima, vlast iz Prištine nameće stvari na koje nema pravo,

Dodao je da se kosovske vlasti pozivaju na Sporazum o slobodi kretanja iz 2011. godine, gde je u tački 3 navedeno da obe države mogu da biraju koje će dokumente koristiti građani trećih država za prelazak adminstrativne granice.

„Iz sporazuma je nedvosmisleno jasno da se zabrana ne odnosi na Srbe sa severa Kosova i Metohije, već na one koji su u tranzitu“, rekao je predsednik Srbije.

Po pitanju tablica, Vučić kaže da Srbija prihvata važenje KS registarskih tablica, na osnovu sporazuma iz 2011. i 2016. godine, ali da „Priština danas želi da kaže da ne postoje više KS tablice, jer kažu da su suverena država“ i „zato ih ukidaju“.

„Možete da imate samo RKS tablice i ne možemo da dozvolimo KM tablice“, naveo je Vučić, tumačeći odluku prištinskih vlasti.

Najave vlasti u Prištini izazvale su oštre izjave vrha Srbije, pa je tako tokom vikenda šef srpske diplomatije Nikola Selaković rekao da Albanci na Kosovu „spremaju pakao“, a Srbi „dolaze u situaciju koja je izuzetno nezgodna i kulminira iz časa u čas“.

Kako prenosi KosSev, Severna Mitrovica je dan uoči 1. avgusta osvanuo oblepljen porukama „Nema predaje, srpska lična karta ostaje“.

Kada je Vlada Kosova u septembru 2021. godine pokušala da uvede recipročne mere za građane Srbije koje ulaze na Kosovo, u severnim, većinski srpskim opštinama takođe su izbile su tenzije, protesti i blokade.

Šta menja nova odluka vlasti u Prištini?

Pre odluke o odlaganju, vlasti u Prištini su u petak najavile da od 1. avgusta započinje izdavanje deklaracionog lista za sve one koji poseduju lične karte Srbije, a ulaze na Kosovo.

Deklaracioni list će se izdavati na svakom kopnenom i vazdušnom prelazu i važiće 90 dana od izdavanja.

Dokument će se izdavati i mlađima od 16 godina, koje nemaju ličnu kartu, pod uslovom da sa sobom imaju izvod iz matične knjige rođenih sa fotografijom.

„Na osnovu ranije odluke Vlade Kosova, podsećamo da će od 1. avgusta 2022. godine za svako lice koje pređe državnu granicu Republike Kosovo s ličnim dokumentom izdatim od strane vlasti Srbije, biti obezbeđen dokument za ulaz/izlaz“, pisalo je u saopštenju Vlade Kosova.

Osim toga, uvodi se obavezna preregistracija vozila sa srpskim registarskim tablicama gradova na Kosovu na RKS (Republika Kosovo) registarske oznake.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja održao je petak 29. jula sastanak sa koordinatorima centara za registraciju vozila i poručio da je za primenu ove odluke sve spremno.

„Cilj sastanka je bio da se najave najnovije pripreme koje Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši u vezi sa ovim procesom, gde je naglašeno da je sada sve spremno za početak registracije vozila RKS“, saopšteno je iz kosovskog MUP-a.

Istovremeno, za vozila sa srpskim tablicama gradova van Kosova, ostaje režim nalepnica do 31. oktobra.

Vodič za razumevanje tablica na Kosovu

• KS (Kosovo) – neutralne tablice, čije je izdavanje prestalo u septembru 2020. Iako su neki očekivali da će biti produženo, njihovo važenje je prestalo septembra 2021. godine;
• RKS (Republika Kosovo) – tablice koje izdaju kosovske institucije. U Srbiji nisu važeće i svi koji u Srbiju ulaze sa ovim tablicama godinama su na prelazima dobijali probne tablice, da bi u poslednjih godinu dana imali obavezu da preko natpisa RKS i grba Kosova prelepe nalepnicu na ulazu u Srbiju;
• KM, PR, UR i slično – tablice koje izdaje Srbija za gradove i opštine na Kosovu, a koje će prema novoj odluci morati da se preregistruju na RKS oznake;
• BG, NS, KG i slično – tablice za gradove u Srbiji koje izdaje Srbija. Prema poslednjoj odluci, do 31. oktobra za ove oznake će važiti režim nalepnica.

Kako se pregovaralo o slobodi kretanja na Kosovu?

Sporazum o slobodi kretanja Beograd i Priština potpisali su još 2011. godine u Briselu, uz posredstvo organa Evropske unije.

Kao prvi sporazum dveju strana, omogućio je kretanje ljudi i robe, što je do tada bilo neizvodljivo.

Sporazumom je bilo predviđeno da se ukinu tablice sa oznakama gradova sa severa Kosova, kao i da se izvrši preregistracija tih vozila na RKS ili statusno neutralne KS oznake, koje izdaju kosovske institucije.

Poput mnogih sporazuma između Beograda i Prištine, ni ovaj nije realizovan na terenu – u četiri opštine na severu Kosova, naseljene većinski sprskim stanovništvom, vozači su zadržali registarske oznake koje izdaje MUP Srbije.

Srbija je prihvatila statusno neutralne KS oznake, a vozači sa ‘RKS’ tablicama su pri ulasku u Srbiju morali da ih zamene probnim i plate taksu.

Sprovođenje Sporazuma bilo je oročeno na pet godina, pa je 2016. rešeno da se delovi tablica sa statusnim simbolima pokrivaju belim nalepnicama.

Dok je Srbija ubrzo počela da primenjuje sistem nalepnica za kosovske tablice, Kosovo je to učinilo tek pet godina kasnije – u septembru 2021. godine.

• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Da li demonstracije na Kosovu 1981. godine i danas imaju posledice
• Čije su Gazivode

Pozivajući se na iste sporazume, Vlada Kosova je u septembru prošle godine odlučila da zabrani ulazak i izlazak sa Kosova sa srpskim registarskim tablicama.

To je i tada izazvalo proteste i blokade u severnim opštinama.

Tenzije su splasnule, uz posredovanje evropskih diplomata. Dogovoreno je privremeno rešenje – obe strane koristiće nalepnice da prekriju registarske oznake sa statusnim simbolima.

Tada je dogovoreno da će se sa predlogom krajnjeg rešenja izaći u roku od šest meseci.

Pitanje je ponovo pokrenuto u aprilu, posle niza sastanaka Radnih grupa za registarske oznake, formiranih uz posredstvo EU.

Ali nije bilo jasnog dogovora do kada će režim nalepnica važiti.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]