Srbija i Kosovo: Srbi nastavljaju proteste na severu, Vučić traži ustupke Prištine kao preduslov za nove izbore

Tekst će biti ažuriran novim informacijama

Dva meseca pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo, a evropske i američke diplomate iznova traže način da ugase požar.

Međunarodni zvaničnici kao izlaz iz problema vide nove izbore u četiri opštine na severu Kosova, posle aprilskih koje su Srbi masovno bojkotovali, a na kojima su sa tek nekoliko procenata glasova za nove gradonačelnike pobedili predstavnici Albanaca.

U intervjuu agenciji Rojters, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je pre novih izbora treba da se obezbedi veća autonomija Srbima.

„Svi Srbi na severu kao svoju zemlju vide Srbiju, a ne Kosovo. To je realnost. Treba neko da se uhvati u koštac i organizuje nove izbore“, rekao je Vučić.

Kaže i da će vlasti na Kosovu, bivšoj srpskoj pokrajini koja je proglasila nezavisnost 2008. godine, morati da učine neke ustupke kako bi osigurale učešće Srba na novim izborima.

Dodao je da još nije formirana Zajednica srpskih opština, kao i da još nije došlo do povlačenja kosovskih specijalaca i albanskih gradonačelnika.

„Srbi na severu Kosova i Metohije su uvek spremni za razgovore, ali zauzvrat mora nešto da im se ponudi“, kaže predsednik Srbije.

Deceniju star sporazum, uz posredovanje Evropske unije, predviđa da Srbi na severu osnuju asocijaciju samoupravnih opština u zamenu za priznavanje kosovskih institucija, ali sporazum nikada nije sproveden.

Kosovski premijer Aljbin Kurti odbija formiranje ZSO, smatrajući da bi područje, većinski nastanjeno Srbima, moglo da organizuje referendum za ponovno priključenje Srbiji, ako bi mu bila data veća autonomija u okviru asocijacije opština.

U rešavanje nove krize na Kosovu uključio se i albanski premijer Edi Rama koji je izjavio da je predsedniku Francuske Emanuelu Makronu i nemačkom kancelaru Olafu Šolcu podneo predlog statuta ZSO, ali je dodao da taj dokument nikada neće postati javan.

• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• KFOR odbio zahtev Beograda za povratkom srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova
• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske
• Novak Đoković o Kosovu: „Opet bih to uradio, izgleda da ne mogu bez drame na grend slemovima“

Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su apsolutno većinski narod.

Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.

Na tim izborima, izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao.

Tokom najnovijih protesta srpskog stanovništva, najviše nereda bilo je u Zvečanu, najpre između Srba i Kosovske policije, a nekoliko dana kasnije i Srba sa pripadnicima KFOR-a i kosovskih specijala, kada je povređeno više desetina ljudi na obe strane, od kojih neki teže.

Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:

Beograd je 26. maja, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom.

Nemiri su počeli kada su novoizabrani gradonačelnici tri opštine u kojima su Srbi većinski – Zvečan, Zubin Potok i Leposavić – želeli da uđu u zgrade lokalnih samouprava, uz asistenciju Kosovske policije, sa čim se Srbi nisu složili.

Nedelju dana pre njih, inaugurisan je novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice iz redova Kurtijeve stranke, ali tada nije bilo incidenata.

Beograd i Priština su međusobno razmenjivali optužbe, da bi se Evropa i Amerika ponovo uključili u rešavanje krize, predloživši nove izbore, ali ovog puta uz učešće Srba.

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

• Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
• Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
• Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
• Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu;
• Nemiri u petak su izbili u danu kada je deo Srba sa Kosova otišao u Beograd da učestvuje na mitingu koji je organizovala vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), na čelu sa Aleksandrom Vučićem, predsednikom Srbije;
• Srbi traže povlačenje svih pripadnika specijalnih snaga Kosovske policije sa severa Kosova i da gradonačelnici, koje nazivaju lažnim, ne dolaze u zgrade lokalnih samouprava;
• Najveći incidenti zabeleženi su u opštini Zvečan, gde je u ponedeljak povređeno više desetina demonstranata i pripadnika KFOR-a;
• Od četvorice uhapšenih Srba, dvojica su i dalje u policiji i prebačeni su u južni deo Kosovske Mitrovice, većinski nastanjeno Albancima. Terete se za huliganizam i određen im je pritvor do 48 sati.

Srbi obavestili Vučića: Nastavljamo protest

Već 18 dana, Srbi protestuju na severu Kosova, ispred opština gde su novoizabrani albanski predstavnici ćeleli da uđu.

Ograde koje je postavio KFOR i dalje su ispred zgrada opština u – Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku.

Situacija je sada mnogo mirnija o čemu svedoči i informacija da su se u Leposaviću u utorak, 6. juna okupljeni Srbi i pripadnici KFOR-a natezali konopcem.

U nedelju, 11. juna zajedno su gledali kako Novak Đoković osvaja 23. tenisku grend slem titulu, a Kossev prenosi da vojnici KFOR-a učestvuju u predstavama, mini koncertima i drugim događajima.

U ponedeljk, 12. juna politički predstavnici Srba sa Kosova bili su u Beogradu, gde su, kako su rekli, obavestili predsednika Srbije da nastavljaju proteste.

Oni kažu da su od Vučića tražili da utiče da prestane progon Srba na Kosovu.

Šta je rekao Edi Rama?

Albanski premijer kaže da je nacrt statuta ZSO, koji je predao evropskim državnicima, sastavio „krem svetskih pravnika“.

Ali Rama naglašava da taj predlog „nikada neće izaći u javnost“ i da ne pretenduje da bude idealno rešenje, ali da „uzima u obzir sve razloge za stvaranje ZSO i svakako vodi računa da je ona deo organizacije života u Republici Kosovo, vodeći računa o svim preporukama ili zaključcima Ustavnog suda Kosova“.

„Želim i nadam se da će ovaj materijal biti koristan da se dijalog podigne na viši nivo i da se strane nateraju da razgovaraju o konkretnim stvarima, stvarima koje se odnose na uspešno okončanje dijaloga, a ne da pričaju sami sa sobom i o sebi“, naglasio je Rama u četvrtak na vanrednoj konferenciji za novinare, prenosi prištinska Koha ditore.

On je rekao da „odavno zna da će Gordijev čvor dijaloga do kraja biti ZSO“ i da je „uveren da nijedna strana ne želi Zajednicu“ i da će „dati sve do sebe da tako guraju do beskonačnosti“, kako kaže, „širenjem krize svim vrstama političkih ili tehničkih veština“.

„Svakim danom sve više verujem da je stvaranje Asocijacije ključ da se konačno otvore vrata za međunarodnu afirmaciju Republike Kosovo, njeno sveopšto priznanje, prijem u Ujedinjenim nacijama i u svim međunarodnim forumima, kao i međusobno priznanje Srbije i Kosova“, rekao je Rama.

Upitan da li je o ovom nacrtu statuta konsultovao premijera Kosova Aljbina Kurtija ili predsednika Srbije Aleksandra Vučića, on je rekao da nije njegova dužnost da konsultuje bilo koju stranu.

„Moja pozicija premijera Albanije je otežavajuća. I sam sam strana, sviđalo se to meni ili ne. U ovom trenutku je neutralna. Predlog nije stvoren ni za jednu ni za drugu stranu.

„Za mene je Kosovo iznad svega. Ja sam tu za Kosovo. Ja ne dobijam glasove na Kosovu i nemam nikakve interese na Kosovu, ali osećam dužnost prema mojoj naciji“, dodao je Rama.

Eskobar u Beogradu: ‘Srbi da se vrate u kosovske institucije, a Priština da formira ZSO’

Gabrijel Eskobar, američki izaslanik za Balkan, izjavio je u Beogradu da je najveći izazov za Srbiju da ubedi kosovske Srbe da se vrate u institucije i da kosovski Srbi treba učestvuju na lokalnim izborima na severu Kosova bez preduslova.

Eskobar je dodao da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić obećao da će uticati na kosovske Srbe da izađu na nove izbore za četiri opštine na severu.

„Nadamo se da (albanski) gradonačelnici neće koristiti opštinske zgrade, da će se kosovska policija povući i da će demonstranti napustiti tu oblast“, rekao je Eskobar.

Na pitanje kakve će biti posledice po Prištinu ako ne prihvati evropski predlog za rešenje krize na severu Kosova, Eskobar je rekao da bi neprihvatanje značilo „okretanje leđa Evropi“.

„Ako ne prihvate znači da izlaze iz evroatlantskog parnerstva“, rekao je.

Eskobar je rekao da je formiranje ZSO pravno obavezujuće za Vladu Kosova i da ona mora biti formirana – s ovom ili nekom budućom vladom.

„Ona je u Briselskom sporazumu, u Ohridskom sporazumu, to nije sporazum Kurtija i Srbije, nego Kosova i Srbije. Ako Ksovo želi da napreduje u evropskim integracijama mora da formira ZSO, pitanje je da li će se to desiti s ovom vladom ili nekom budućom“, rekao je Eskobar.

On je prethodno u Prištini, posle sastanka sa kosovskim premijerom Kurtijem, rekao da od njega očekuju odgovor na izneti predlog u roku od dva dana.

„Biću vrlo iskren, SAD su vam bile najveća podrška i boli me kada vidim da ljudi misle da nekako usmeravamo naš odnos i angažman sa Kosovom u korist Srbije“, rekao je Eskobar na konferenciji za novinare, prenosi Koha ditore.

„Ja sam u američkoj vladi od moje 19. godine i video sam mnogo toga… ali nikada nisam video da neko dovodi u pitanje autoritet vlade američke“, rekao je on.

Na pitanje novinara portala Kossev, da li su tačnje tvrdnje Prištine da je Srbija, „kao Putinov saveznik“, isključivi krivac za krizu na severu, Eskobar je odgovorio da se sa tim ne slaže.

„Mislim da je Rusija to iskoristila, Rusija ima koristi od toga, ali Rusija ne režira ovo. Budimo iskreni, ovo je neuspeh političkih rukovodstava obe strane da postignu napredak u međuetničkom pomirenju. Tačka“, dodao je Eskobar.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
• Šta je Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu

Šta je rekao Kurti?

Iako je pre nekoliko dana u Skupštini Kosova, pročitao spisak sa imena Srba, za koje je rekao da su organizatori nemira na severu i da iza svega stoji Beograd, posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Kurti je izrazio spremnost da se izađe iz krize.

„Izrazio je bezrezervnu spremnost i nepokolebljivu dobru veru za intenzivan i zajednički angažman na deeskalaciji situacije i normalizaciji odnosa“, saopštila je kosovska vlada o Kurtijevim stavovima.

„Premijer je rekao da je dalji pravac da se odmah zaustave napadi nasilnih ekstremista i kriminalnih grupa na domaće i međunarodne bezbednosne agencije i novinare. On je pozvao Brisel i Vašington da pozovu na prekid nasilja i procesuiranje i kažnjavanje njegovih počinilaca“, piše se u saopštenju Vlade Kosova.

Prema Kurtiju, samo vladavina prava može utrti put za vanredne, slobodne, demokratske i poštene izbore.

„Takva bi trebalo da bude predizborna kampanja. Kandidati i birači na novim izborima moraju da se takmiče i učestvuju bez straha i pretnji.

„Red i zakonitost bi svakako proporcionalno smanjili broj policajaca u zgradama opština u tri severne opštine“, rekao je Kurti, a prenela Vlada Kosova.

Šta je izjavio Vučić?

Posle sastanka sa Lajčakom i Eskobarom, Vučić je na Instagram nalogu napisao da želi da veruje da deo međunarodne zajednice koji ima najveći uticaj na Prištinu, ima i mehanizme koji mogu da dovedu do konačne realizacije obaveza koje je Priština prihvatila i potpisala pre više od jedne decenije.

„Poručio sam da je vreme da Priština napokon ispuni obaveze, a pre svih formiranje Zajednice srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom“, napisao je Vučić.

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]