Srbija i Kosovo: Srbi se povukli iz svih institucija, policajci poskidali uniforme, EU poziva na razum

Dugogodišnji problem Kosova, često na ivici težih sukoba Srba i Albanaca, dospeo je u novu napetu fazu i u još veći ćorsokak.

Tri dana nakon što je kosovski premijer Aljbin Kurti u Berlinu izjavio da ne postoji Zajednica srpskih opština, iako je ona predviđena Briselskim sporazumom, kao i da će Srbi koji žive na Kosovu morati da prihvate da na automobilima imaju kosovske registarske oznake, predstavnici Srba sa Kosova objavili su da izlaze iz svih institucija prištinskih vlasti.

„Ova odluka ostaje na snazi dok Priština ne počne da poštuje dogovorene sporazume, a to znači dok ne povuče odluke o preregistraciji vozila i dok ne bude formirana Zajednica srpskih opština u skladu sa Briselskim sporazumom i drugim sporazumima“, izjavio je u subotu, 5. novembra Goran Rakić lider Srpske liste, najjače političke grupacije Srba na Kosovu.

To je do sada najžešći politički odgovor predstavnika Srba na Kosovu na najave prištinskih vlasti.

Predstavnici Srba sa Kosova i ranije su najavljivali povlačenje iz kosovskih institucija, ali je ovo prvi put da su tako nešto i uradili.

Prema rečima lidera Srpske liste, nepozive ostavke na funkcije podneli su gradonačelnici četiri većinski srpske opštine na severu Kosova, odbornici, poslanici u Skupštini Kosova, sudije, tužioci, administrativno osoblje u tužilaštvu i sudstvu, kao i pripadnici Kosovske policije regiona sever.

Srpski policajci zaposleni u policiji Kosova su potom pred televizijskim kamerama demonstrativno poskidali uniforme.

• Zašto je važna Zajednica srpskih opština
• Vučić: Zapad nudi rešenje – Kosovo članica UN, Srbija dobija brzi ulazak u EU
• Dogovor Beograda i Prištine o ličnim kartama: Za pregovarače uspeh, od opozicije kritike

Odluci predstavnika Srba sa Kosova prethodili su razgovori predsednika Srbije Aleksandra Vučića i diplomata iz EU, Rusije, Kine i SAD, kao i vanredni sastanci u Vladi Srbije i sa predstavnicima Srpske pravoslavne crkve.

U prvom reagovanju na odluku kosovskih Srba, šef kabineta predsedništva u Prištini Bljerim Velja izjavio je da to „liči na čin podstrekavanja Rusije u Donbasu 2014. godine“.

„Srbija tera i ohrabruje kosovske Srbe da napuste kosovske institucije. Ovaj čin podseća na rusko huškanje u Donbasu 2014. godine. Takođe, pokazuje da Srpsku listu Vučićev režim tretira kao sredstvo za destabilizaciju Kosova“, napisao je Velja.

A kosovski premijer Aljbin Kurti pozvao je Srbe da ostanu u kosovskim institucijama i da „ne budu žrtva političkih manipulacija i geopolitičkih igara“.

„Nisam ja protiv vas, već je Beograd protiv mene“, napisao je između ostalog Kurti na Fejsbuk profilu.

U nedelju je reagovala i Evropska unija.

Povlačenje Srba iz institucija nije rešenje, a Priština treba da bez odlaganja poštuje obaveze, poručio je Žozep Borelj, visoki predstavnik za spoljnu politiku EU.

Isto je zatražio i američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil.

Šta je rekao Vučić?

Dan posle odluke Srba sa Kosova, predsednik Srbije rekao je da su se „desile velike političke, pa i tektonske promene“, optužujući Kurtija da „otvoreno gazi Briselski sporazum“.

U intervjuu za TV Pink, Vučić je rekao da je Srbija 1999. godine posle NATO bombardovanja praktično izgubila suverenitet na Kosovu i Metohiji, kao i da će učiniti sve da mir ne bude ugrožen.

Nije, međutim, isključio mogućnost eskalacije situacije, pa i sukoba, ali je dodao da se nada da će NATO, koji ima snage na Kosovu – KFOR – odgovorno postupiti i sprečiti tako nešto.

Negirao je da je on nagovorio Srbe sa Kosova da izađu iz svih institucija i da je on naredio srpskim pripadnicima kosovske policije da skinu uniforme, tvrdeći da ih je „do sada bar 20 puta sprečavao da to urade“.

„Posle 10 godina, Srbi su odlučili da napuste institucije. Odluka je mnogo teška, ali sam im rekao da ih razumem i da ću biti uz njih šta god da odluče“, rekao je Vučić.

On kaže da je „krajem juna bilo moguće da dođe do krvoprolića, jer su Albanci planirali upad na sever“, ali da je to sprečeno.

Upitan šta bi moglo dalje da se dešava, Vučić kaže da bi bilo najbolje da Euleks – međunarodne snage pod kontrolom EU – kontroliše situaciju na severu Kosova gde žive Srbi, a da Srbi neće pristati da to čini kosovska policija.

Ako se to desi, može da dođe do katastrofe, kaže Vučić, poručujući da će Srbija zaštiti svoj narod.

Na neke komentare da su tablice samo komad metala i da ne razumeju zašto se pravi toliki problem, Vučić je odgovorio: „Komad metala? OK, neka bude i tako, jer samo tražimo da na njima piše KS ili KM, a oni traže da piše ‘Republjika Kosova'“.

„Mnogo je veći problem Zajednica srpskih opština i smena policajca Nenada Đurića, jer je Kurti to naredio iz Berlina, a na to nema nikakvo pravo, već samo gradonačelnici opština na severu Kosova“, rekao je Vučić.

Policajac Nenad Đurić je do pre nekoliko dana bio na čelu Regionalnog direktorata policije Sever na Kosovu.

Smenjen je sa tog mesta jer je odbio da vozačima automobila sa srpskim registarskim tablicama uručuje opomene.

Šta je prethodilo odluci Srba sa Kosova?

U nekoliko navrata, vlasti u Prištini su pod pritiskom Zapada odlagale primenu odluke o zameni registarskih tablica na vozilima koja su registrovana na Kosovu.

Isto tako, uporne su stavu da neće prihvatiti formiranje Zajednice srpskih opština, prvi zahtev kako vlade u Srbiji, tako i predstavnika Srba na Kosovu, koji su lojalni Beogradu.

Uprkos najnovijim zahtevima EU i Amerike, prištinske vlasti odbile su da još jednom odlože odluku o preregistraciji vozila i posle 21. novembra, što su postavile kao poslednji rok.

Insistiranje Kosova da etnički Srbi moraju da zamene registarske tablice koje im je izdala Srbija donekle je zaoštrilo odnose Prištine i njenih glavnih međunarodnih saveznika – EU i Sjedinjenih Država.

Kosovska policija je u utorak, 1. novembra ubrzo posle ponoći počela da izriče prve opomene vlasnicima automobila koji i dalje voze sa tablicama izdatim u Srbiji.

Prva opomenuta bila je žena koja je stigla iz Srbije preko prelaza na Jarinju, na severu Kosova.

Policija je upozorila da do 21. novembra mora da skine registarsku tablicu Srbije sa automobila ili će dobiti novčanu kaznu.

Međutim, ona je to odbila.

Posle prve tri nedelje od izdavanja pisanih upozorenja, policija će početi da izriče kazne od 150 evra.

U sledećoj fazi, predviđeno je oduzimanje registarskih tablica – Priština insistira da se preregistracije završe do aprila sledeće godine.

Nenad Đurić, policajac sa severa Kosova, odbio je da daje opomene, zbog čega je suspendovan, što je prihvatio i predao oružje, rekavši da nikad neće biti protiv naroda kojem pripada.

Naizgled tehničko pitanje tablica, zapravo je suštinsko za Beograd koji ne želi da promeni stav, poručujući da kosovski Srbi imaju pravo da koriste srpske registarske tablice.

Time vlasti u Beogradu žele da stave do znanja da bi eventualni pristanak na zahtev vlasti u Prištini zapravo bio indirektno priznanje nezavisnosti Kosova.

Pročitajte sve o problemu registarskih tablica:

• Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
• Srbija, Kosovo i tablice: Još nema trajnog rešenja
• „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina“
• „Neka puste narod da se slobodno kreće, da svako ide gde želi“: Merdare, prvi dan novih pravila
• Šta se menja, šta je isto, a šta još nije dogovoreno na prelazima između Srbije i Kosova

U nekoliko navrata u poslednjih godinu dana, Srbi sa Kosova su protestovali i bloikirali prelaze, nezadovoljni što prištinske vlasti insistiraju na zameni tablica.

Svaki put je bilo ogromnih napora i Beograda i Prištine i EU da se ta odluka odloži.

Tako je bilo sve do 1. novembra kada je Priština poručila – nema više odlaganja, 21. novembar je poslednji rok.

Četiri dana nakon što je kosovska policija počela da opominje vozače sa tablicama izdatih u Srbiji, predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanke sa Vladom Srbije, Srpskom pravoslavnom crkvom, ali i ruskim i kineskim ambasadorima, a telefonom je razgovarao i sa ambasadorom SAD Kristoferom Hilom.

Prethodnog dana je imao i višesatni razgovor sa Miroslavom Lajčakom, glavnim evropskim posrednikom u pregovorima Beograda i Prištine.

Osim uobičajenog diplomatskog rečnika, nije bilo reči o tome šta je dogovoreno, ako je i bilo dogovora.

„Ne odustajemo od odgovorne politike mira i stabilnosti“, poručio je Vučić na Instagramu posle sednice vlade.

„Dug i težak, ali iskren razgovor sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem. Računam na odgovorno ponašanje svih da pokažu uzdržanost zarad sigurnosti i stabilnosti. Nasilje mora biti izbegnuto“, napisao je Miroslav Lajčak na Tviteru.

Posle sastanka Vučića i Aleksandra Bocan-Harčenka, ruskog ambasadora u Srbiji, saopšteno je da se Vučić „zahvalio na principijelnom stavu i podršci Ruske Federacije suverenitetu i teritorijalnom integritetu naše zemlje“.

Razgovor sa američkim ambasadorom Hilom, Vučić je opisao kao „dug i sadržajan“.

„Ponovio sam da Srbija ostaje posvećena očuvanju mira, poštovanju međunarodnog javnog prava i punoj primeni svih potpisanih sporazuma, ali i naglasio užasnutost Srba sa Kosova i Metohije ponašanjem i jednostranim potezima Prištine koji dovode u pitanje njihovu bezbednost i stabilnost čitavog regiona“, napisao je Vučić na Instagramu.

U saopštenju iz Predsedništva navedeno je da je Hil zahtevao od Vučića da se Srbija ponaša odgovorno, ozbiljno i da ni na koji način ne učestvuje u ugrožavanju regionalnog mira i stabilnosti.

Kako je reagovao Aljbin Kurti?

Kosovski premijer je pozvao Srbe da ne bojkotuju kosovske institucije i pozvao je sve građane srpske nacionalnosti da ostanu smireni, i da se očuvaju bezbednost i mir.

U objavi na Fejsbuku, na albanskom i srpskom jeziku, Kurti je napisao da je početkom novembra počelo izdavanje upozorenja onima koji nemaju RKS tablice, a da će od 21. novembra krenuti kažnjavanje.

„Nisam ja protiv vas, već je Beograd protiv mene. Ja sam premijer koji će vam biti na usluzi poštovanjem ustavnosti i zakonitosti“, naveo je Kurti.

Naveo je i da je „predsednik Srbije je slagao i razočarao Amerikance i Evropljane; vrlo često se sreće i koordinira sa ruskim ambasadorom u Srbiji, koja nije demokratska zemlja, postaje oruđe Kremlja“.

„Kumanovskim sporazumom od 9. juna 1999. godine Srbija je kapitulirala i oprostila se od Kosova. Nema potrebe da gubimo vreme i da nastavimo da kasnimo u 2022. Podrška Miloševiću i Šešelju pre četvrt veka – značila je vap odlazak sa Kosova. Podrška Putinu i Lavrovu danas – odlazite iz Evrope“, kaže Kurti.

Pozivajući Srbe da ostanu u kosovskim institucijama i da ih ne bojkotuju, Kurti je napisao da „one služe svima nama“.

„Ne budite žrtva političkih manipulacija i geopolitičkih igara. Pridržavajmo se svi zajedno demokratskih i evropskih vrednosti vladavine prava, prava i sloboda pojedinaca i manjinskih zajednica, kao i političkog pluralizma“, poruka je kosovskog premijera.

KRATKA ISTORIJA ODNOSA

Četrnaest godina pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, koju Srbija ne priznaje i pokušava da blokira svaku nameru Prištine da uđe u međunarodne institucije, pred Evropskom unijom, koja je glavni posrednik u dijalogu dve strane, novi je veliki izazov.

Čelnici EU godinama organizuju razgovore Beograda i Prištine, traže i od jednih i od drugih da naprave kompromise, ali osim sporadičnih dogovora, suštinskog sporazuma o budućnosti do sada nije bilo.

Dijalog teče sporo, nekad ga gotovo i nema, dogovora još manje.

Vlasti u Srbiji uporno ponavljaju da je nezavisnost Kosova neprihvatljiva, iz Prištine poručuju da Srbija ne želi da prihvati realnost, a iz EU, ali i Amerike, poručuju da kakav-takav održivi dogovor mora da bude napravljen, ne precizirajući pritom rok za to.

Sve o pregovorima Srbije i Kosova:

• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
• Miroslav Lajčak: „Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud“
• Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija“
• Kosovo želi članstvo u Savetu Evrope, šta to znači
• Priština podnela zahtev za prijem u Savet Evrope, Srbija tvrdi da su četiri države povukle priznanje Kosova
• Šta znači povlačenje priznanja nezavisnosti jedne države
• Zašto Španija nije priznala nezavisnost Kosova
• Lakša putovanja Zapadnim Balkanom, brže priznavanje diploma i licenci: Šta se menja Berlinskim procesom

Kosovo, na kojem živi oko 1,8 miliona ljudi od kojih je 92 odsto Albanaca i oko šest odsto Srba, uglavnom na severu, za Srbiju predstavlja mesto rođenja nacije.

Međutim, Kosovo je 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, što je priznao određeni broj zemalja, među kojima SAD, Velika Britanije i 22 od 27 članica Evropske unije.

Ali Rusija i Kina blokirale su članstvo Kosova u UN.

Ni Kosovo ni Srbija nisu u EU, ali je Srbija zemlja kandidat za članstvo u Uniji od 2012. godine, a vlasti na Kosovu su ranije najavile da žele da podnesu kandidaturu do kraja 2022.

Šta kažu iz EU?

Nemački kancelar Olaf Šolc pre nekoliko dana je rekao da predlog postoji, da bi predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen potvrdila je da je inicijativa postala i deo dijaloga Beograda i Prištine.

Iz Evrope kažu da očekuju odgovore Beograda i Prištine na francusko-nemački predlog o rešavanju kosovskog problema.

Taj predlog, međutim, još nije obelodanjen.

„Sporazum mora biti postignut.

„Nemačka i francuska vlada, kao i Evropska komisija daju sve od sebe da bi ovo bilo moguće, aktivno smo uključeni u razgovore sa obema stranama i nadamo se da će uskoro biti moguć napredak ali za to nam treba strpljenje i mnogo napora“, poručio je Šolc.

Predsednik Srbije je početkom oktobra rekao da ne može da otkriva sve, ali da je suština predloga da Kosovo dobije članstvo u UN, a Srbija ubrzani ulazak u EU.

Rekao je i da Srbija to ne može da prihvati.

Isto kaže i šef srpske diplomatije Ivica Dačić.

Francusko-nemački predlog za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine ne možemo da prihvatimo, jer se u njemu polazi od stava da je nezavisnost Kosova već gotova stvar, rekao je Dačić za TV Prva.

Prema njegovim rečima, u dokumentu se ne predviđa da Srbija mora da prizna Kosovo, već da aktima i odlukama, neprotivljenjem članstvu u međunarodnim organizacijama to učini.

O KOSOVU

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]