Punih 15 meseci posle uvođenja taksi na robu iz Srbije stigla je prva naznaka da bi moglo da dođe do pomaka i u dijalogu Beograda i Prištine, ali i nju prate dva uslova koje je postavio kosovski premijer Aljbin Kurti.
Kurti je najavio da će od 15. marta privremeno ukinuti takse od 100 odsto na sirovine iz Srbije. Njegovi uslovi su da se Beograd obaveže da će zaustaviti kampanju za povlačenje priznanja nezavisnosti Kosova i početi sa uklanjanjem trgovinskih barijera.
Takse od 100 odsto na proizvode koji na Kosovo dolaze iz Srbije i Bosne i Hercegovine uvedene su u novembru 2018. što je dovelo do prekida političkog dijaloga Beograda i Prištine.
„Razmena ustupaka mogla bi da izvuče briselski dijalog iz hibernacije. Čista trampa“, ocenjuje spoljnopolitički komentator Boško Jakšić za BBC na srpskom.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je najava iz Prištine „pokušaj prevare“, jer se radi o sirovinama, a ne o gotovim proizvodima koji bi Srbiji mogli da donesu više zarade.
- Ekonomista s Kosova: „Nismo imali izbora“
- Palmer za BBC: Naći način da se Beograd i Priština vrate za pregovarački sto
- Ko je Ričard Grenel, privremeni šef svih američkih tajnih službi
Šta je još rekao Kurti?
Kurti je najavio da će „prvo, 15. marta da se ukinu takse na sirovine uvezene iz Srbije i BiH „.
„Ukoliko srpska strana pokaže spremnost da uklanja necarinske barijere, od 1. aprila potpuno ćemo na rok od 90 dana ukinuti carinu“, dodao je kosovski premijer.
U suprotnom, od 1. aprila počeće sa uvođenjem recipročnih mera, dok će taksa na robu iz Srbije, u slučaju da ne prestane kampanja, biti ponovo uspostavljena 15. juna.
Kurti očekuje da, nakon odluke o ukidanju taksi, Kosovo dobije dugo očekivanu nagradu iz Brisela – liberalizaciju viznog režima,
Šta ova najava znači politički i praktično – u 100 reči
Kurti traži od Srbije da obustavi kampanju povlačenja priznanja Kosova, jer bi za Prištinu broj država koje su priznale nezavisnost mogla da bude važna zbog namere da vremenom postane članica Ujedinjenih nacija.
„Iako su brojke oko toga kontradiktorne, očigledno je kampanja srpskog diplomatskog marketinga dala neke rezultate i Prištini se to nikako ne dopada“, kaže Jakšić.
Nenad Đurđević iz Privredne komore Srbije (PKS) ocenjuje da ova odluka premijera Kurtija ne znači „potpuno ukidanje taksi“.
Radi se o „suspenziji na određeno vreme“, i to ne na sve proizvode, već samo na sirovine.
„Sirovine i repro materijali su, između ostalog, pšenica, kukuruz, nafta, gas i građevinski materijal“, objašnjava.
Šta ova najava znači politički i praktično – u 500 reči
Jakšić navodi da je zahtev da Srbija prekine sa kampanjom povlačenja priznavanja Kosova bio i jedan od zahteva „američkih emisara“ poput Metjua Palmera, predstavnika Stejt departmenta za dijalog dve strane.
„Ako je prekid kampanje Beograda povezan sa ukidanjem taksi, bilo bi realno i da se desi“, ocenjuje Jakšić.
To bi, kaže, pokazalo da je Srbija spremna da učini ustupke da bi se obnovio dijalog.
„Svaki pokušaj srpskih vlasti da prihvate zahtev, a da u tajnosti nastave da vode ovu kampanju (povlačenja priznanja) bio bi vrlo opasan za Beograd.
„Takve stvari se u međunarodnoj politici ne preporučuju“, napominje Jakšić.
Pored političkog uslova, Beogradu je dato 15 dana roka da ukine „necarinske barijere“.
Đurđević, savetnik predsednika PKS, kaže da Srbija može „samo da pretpostavi“ šta to znači.
„To može biti priznavanje kosovskih dokumenata za učestvovanje tamošnjih kompanija na tenderima u Srbiji, pitanje tranzita kamiona, kao i tablica“.
On smatra da su „ovo kratki rokovi da bismo očekivali da će se za 15 dana stvari vratiti u pređašnje stanje“.
Nijedan privrednik, kaže, neće započeti isporuku, ako postoji mogućnost da kosovska vlada vrati takse.
„Svi će očekivati mnogo više jasnoće i garancija“, dodaje on.
Đorđević navodi da sirovine, sa kojih bi prvo bila skinuta taksa, čine 58 odsto ukupnih proizvoda koje je Srbija izvozila na Kosovo.
To je 258 od 439 miliona evra, koliko je 2017. godine Srbija izvezla robe. Otkako su uvedene takse, Srbija je zabeležila gubitke u vrednosti od skoro 400 miliona evra.
PKS se zalaže i za povezivanje IT kompanija sa Kosova i Srbije, posebno onih koje se bave proizvodnjom softvera, kaže Đurđević.
Reakcije
Evropska unija pozdravila je najavu kosovskog premijera o ukidanju taksi.
Uslove koje je Kurti postavio Beogradu nisu komentarisali.
Ipak, nisu svi zadovoljni tom najavom.
„Kurti pravi ozbiljnu grešku“ – iste večeri je na Tviteru poručio Ričard Grenel, specijalni izaslanik američkog predsednika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine.
„Ne podržavamo delimično ukidanje taksi. Stav SAD je da se takse moraju u potpunosti ukinuti. To je jasno rečeno i predsedniku Hašimu Tačiju u Beloj kući“, naveo je Grenel.
We do not support Prime Minister Kurti’s half measure. Our position is quite clear: the tariffs must be completely dropped. Mr Kurti is making a serious mistake – and that was made clear to President Thaci at the White House today.
— Richard Grenell (@RichardGrenell) February 27, 2020
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je Grenel u pravu i da je najava iz Prištine „pokušaj prevare“, jer se radi o sirovinama, a ne o gotovim proizvodima.
Iako je Kurti saopštio da je odluka dogovorena sa koalicionim partnerom, Demokratskim savezom Kosova (DSK), stigao je demanti zamenika kosovskog premijera Avdulaha Hotija.
On je najavio da će ova stranka izaći iz vlade ako se takse ne ukinu bezuslovno.
I opozicija se protivi Kurtijevoj odluci, ali zbog drugih razloga.
Bivši kosovski premijer Ramuš Haradinaj, čija je vlada i donela odluku o taksama, ocenio je da je ovo „početak povratka Srbije i Rusije na Kosovo“.
Sednica Skupštine Kosova na kojoj će poslanici raspravljati o najavi premijera zakazana je za ponedeljak 2. mart. Još nije poznat stav Srpske liste, jedine partije srpske zajednice na Kosovu zastupljene u parlamentu, o ovoj temi.
Kurti i predsednik DSK-a Isa Mustafa već sastali i razgovarali o ovom pitanju.
Dvanaest godina nakon proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 115 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
