Srbija i Kosovo: Vučić poručio – u ovom trenutku dijalog sa Kurtijem je besmislen

Dva meseca pošto su Beograd i Priština, uz posredovanje Evropske unije, dogovorili normalizaciju odnosa, na severu Kosova ponovo je buknulo: najpre nemirima, zatim pokušajima evropskih i američkih diplomata da ugase požar, da bi kulminiralo hapšenjima i novim protestima.

Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đozep Borelj pozvao je predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija da se naredne sedmice sastanu u Briselu, kako bi se pokušalo obuzdavanje krize na severu Kosova.

Vučić je rekao da je u ovom trenutku „besmisleno razgovarati“ sa Kurtijem, dok je kosovski premijer najavio da će odluku o putu u Brisel doneti sledeće nedelje.

„Smatram da je potpuno besmislen razgovor sa čovekom koji ne želi da razgovara, ne pada mi na pamet da razgovaram sve dok uhapšeni Srbi na Kosovu ne budu pušteni, sve dok ne povuku besmislene norme o kojima svi u svetu ćute“, rekao je predsednik Srbije na konferenciji za medije u Beogradu.

Vučić je dodao da će 24 sata ranije obavestiti javnost unije hoće li tehnički prisustvovati rundi dijaloga Beograda i Prištine, dodajući da „suštinski nema ništa od tog posla, a tehnički to je pitanje naše taktike“.

Kosovski premijer Aljbin Kurti je prethodno predstavio plan u pet tačaka za smirivanje napetosti, na šta mu je Borelj odgovorio da je najpre potrebno smiriti situaciju, a onda razgovarati o nastavku dijaloga.

Međunarodni zvaničnici kao izlaz iz problema vide nove izbore u četiri opštine na severu Kosova, posle aprilskih koje su Srbi masovno bojkotovali, a na kojima su sa tek nekoliko procenata glasova za nove gradonačelnike pobedili predstavnici Albanaca.

Već tri nedelje, Srbi na severu Kosova protestuju ispred opštinskih zgrada u koje su pokušali da uđu četvorica novoizabranih gradonačelnika.

Protestuje se i na ulicama Severne Mitrovice zbog hapšenja Miluna Milenkovića, osumnjičenog da je pre dve nedelje organizovao napad na vojnike KFOR-a tokom sukoba u Zvečanu.

U međuvremenu, u oblasti administrativne linije koja deli Srbiju i Kosovo srpske policijske snage uhapsile su trojicu kosovskih policajaca uz tvrdnju da su bili na teritoriji centralne Srbije, dok prištinske vlasti tvrde da su policajci uhapšeni na Kosovu.

Opširnije o ovom incidentu čitajte u posebnom tekstu.

• Jedan dan u Zvečanu: BBC na severu Kosova dve nedelje posle najnovijih sukoba
• Sukobi na severu Kosova: Kakvi su dosad bili odnosi Srba i KFOR-a
• Šta znači podizanje borbene gotovosti vojske

Zemlje Zapada pozvale su Kosovo da povuče specijalne snage iz opštinskih zgrada, gradonačelnike uputi na rad sa alternativnih lokacija i raspiše izbore za nove lokalne organe na kojima će učestvovati Srbi.

Najnoviji problemi i kriza na Kosovu počeli su još prošle godine, kada su Srbi napustili kosovske institucije, ali i Kosovsku policiju, da bi kulminirali masovnim bojkotom izbora u četiri opštine gde su apsolutno većinski narod.

Uprkos najavljenom bojkotu Srba, zapadne zemlje predvođene Amerikom odobrile su održavanje aprilskih izbora u četiri opštine na severu Kosova, mada su potom ocenili da se oni ipak ne mogu nazvati nelegitimnim.

Na tim izborima izlaznost je bila tek nekoliko procenata, ali su i pored toga vlasti Kosova naložile novoizabranim gradonačelnicima da odu na posao.

Tokom protesta srpskog stanovništva, najviše nereda bilo je u Zvečanu, najpre između Srba i Kosovske policije, a nekoliko dana kasnije i Srba sa pripadnicima KFOR-a i kosovskih specijalaca, kada je povređeno više desetina ljudi na obe strane, od kojih neki teže.

Hapšenja, protesti i napadi na severu Kosova

Vlasti u Beogradu optužile su 18. juna pripadnike specijalnih jedinica kosovske policije Rosu da su u Žitkovcu kraj Zvečana pretukli dvoje dece, brata i sestru K.R. (15) i D.R. (17), što je vlada u Prištini negirala.

U saopštenju Kancelarije za Kosovo i Metohiju srpske strane, navodi da su maloletnici prisilno zaustavljeni dok su vozili kvad, kada su ih pripadnici Rosu „maltretirali, gurali, a potom i fizički na njih nasrnuli“.

Kosovska policija tvrdi da je posle provere i obavljenog uobičajenog postupka, tri osobe su puštene.

Dželjalj Svečlja, ministar unutrašnjih poslova Kosova, 17. juna je objavio je da je policija uhapsila i drugu osobu osumnjičenu za napad na novinare na severu Kosova, prenela je agencija Beta.

Uhapšen je Dalibor Spasić, osumnjičen da je učestvovao u napadu na novinare 31. maja.

Dan ranije na severu je uhapšen i Nemanja Vlašković, takođe osumnjičen za napade na novinare.

Prethodno je specijalno tužilaštvo Kosova zatražilo je pritvor za Miluna Milenkovića, koji je uhapšen zbog sumnje da je organizovao napad na vojnike KFOR-a.

Kosovki Ministar Svećlja tvrdi da je navodno reč o vođi organizacije Civilne zaštite, ali i organizatoru napada na KFOR u Zvečanu, preneo je Kossev.

Svećlja tvrdi da su prilikom hapšenja napadnuti pripadnici Kosovske policije, pri čemu su trojica lakše povređena.

Otkad je Milenković uhapšen, na ulicama Severne Mitrovice održavaju se protesti lokalnih Srba u kojima se zahteva njegovo oslobađanje.

Na protestima su napadnuti novinari koji su pokušali da snimaju okupljene, navodi Kossev, čiji su izveštači bili sprečeni da rade sopstveni posao.

Pogledajte snimak sukoba Srba i KFOR-a u Zvečanu:

Beograd je 26. maja, kada su počeli incidenti, naredio Vojsci Srbije podizanje borbene gotovosti na najviši stepen i raspoređivanje duž administrativne linije sa Kosovom.

Borbena gotovost Vojske Srbije kasnije je smanjena, u skladu sa očekivanjima koja su predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću izneli ambasadori zapadnih zemalja.

Nemiri su počeli kada su novoizabrani gradonačelnici tri opštine u kojima su Srbi većinski – Zvečan, Zubin Potok i Leposavić – želeli da uđu u zgrade lokalnih samouprava, uz asistenciju Kosovske policije, sa čim se Srbi nisu složili.

Nedelju dana pre njih, inaugurisan je novi predsednik opštine severnog dela Kosovske Mitrovice iz redova Kurtijeve stranke, ali tada nije bilo incidenata.

Beograd i Priština su međusobno razmenjivali optužbe, da bi se Evropa i Amerika ponovo uključili u rešavanje krize, predloživši nove izbore, ali ovog puta uz učešće Srba.

Kratko objašnjenje pozadine sukoba:

• Srpska manjina na Kosovu – koja čini oko pet odsto od 1,8 miliona stanovnika zemlje – bojkotovala je aprilske lokalne izbore u četiri severne opštine, dozvoljavajući etničkim Albancima da preuzmu kontrolu nad lokalnim samoupravama;
• Prethodno su Srbi, uz odobravanje Beograda, napustili sve institucije, kao i policiju Kosova, nezadovoljni zbog hapšenja i osuđivanja Srba, kao i celokupnim položajem;
• Beograd je podržao bojkot izbora u opštinama na severu Kosova koji je usledio nakon što je srpska zajednica zahtevala uspostavljanje obećane Zajednice srpskih opština koja je predviđena i u nekoliko sporazuma Beograda i Prištine, uz posredovanje Evropske unije;
• Srpska manjina kaže da ZSO treba da radi na obrazovanju, zdravstvu, ekonomskom razvoju, ali Priština strahuje da bi to vodilo ka formiranju srpske države na Kosovu.

• Izbori na severu Kosova 2023: Bojkot Srba i poneka kritika sa Zapada
• Kurti: „Novoizabrani predstavnici radiće u službi svih“, Beograd odgovara: „Ovo je miran politički ustanak Srba“
• Vučić i Kurti saglasni sa evropskim predlogom za Kosovo, kaže Borelj
• Šta je Upravljački tim za izradu statuta Zajednice srpskih opština na Kosovu

Zašto su Srbi bojkotovali izbore?

Opštine na severu Kosova sa većinskim stanovništvom od novembra su bez gradonačelnika, jer su se Srbi, nezadovoljni celokupnim položajem, povukli iz svih lokalnih institucija.

Vanredni izbori, posle odlaganja, održani su 23. aprila ove godine, a ukupno je glasalo tek nešto više od 1.500 birača od 45.950 upisanih.

Od toga je glasalo samo 13 Srba, izjavio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić odmah posle izbora, ukazujući na njihovu potpunu nelegitimnost.

Posle izbora, kosovski premijer Aljbin Kurti rekao je da će novoizabrani predstavnici biti „u službi svih građana“, dok su u Beogradu izbori nazvani „mrakom demokratije“.

Srpska lista, koja ima podršku Beograda, još ranije je saopštila da neće učestvovati na izborima za gradonačelnike severnog dela Kosovske Mitrovice, Leposavića, Zvečana i Zubinog Potoka, nezadovoljna položajem Srba na Kosovu, ali pre svega odbijanjem prištinskih vlasti da formiraju Zajednicu srpskih opština (ZSO).

ZSO je predviđena još Briselskim sporazumom potpisanim pre deset godina, ali do danas nije osnovana.

Ova zajednica je predviđena i nedavnim sporazumom Beograda i Prištine, uz posredovanje EU, u makedonskom gradu Ohridu.

Dok Srbija i dalje insistira na formiranju Zajednice srpskih opština, albanska strana traži priznanje Kosova, odnosno da to budu dva paralelna procesa.

Pogledajte snimak iz Zvečana i incidente:

Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja.

Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]