Pitanje automobilskih tablica za gradove na Kosovu koje je izdavala Srbija, a koje kosovske vlasti ne priznaju, što je godinama izazivalo napetosti u odnosima Beograda i Prištine, ulazi u završnu fazu.
Posle sporazuma o tablicama, postignutog u novembru 2022, u četiri opštine na severu Kosova, gde većinu čine Srbi, u petak, 15. decembra ističe rok Prištine za preregistraciju vozila na RKS tablice.
To znači da će policija automobile sa srpskim tablicama za gradove na Kosovu smatrati neregistrovanim i da vlasnici tih automobila mogu da dobiju kaznu.
„U subotu, ako policija naiđe na takve automobile, zaustaviće ih, konfiskovaće tablice, kazne su od 150 evra, oduzeće vozačku dozvolu, a vozaču je dozvoljeno da ukloni vozilo s puta“, izjavio je Velton Elšani, visoki zvaničnik kosovske policije, prenosi prištinska Koha.
„Ako na isto vozilo naiđemo opet, vozilo se pleni i šalje na carinu.“
- Zašto su srpske tablice zabranjene na Kosovu
- Srbija, Kosovo i tablice: Još nema trajnog rešenja
- „Srbi menjaju tablice sedam dana, a ja već deset godina“
- „Neka puste narod da se slobodno kreće, da svako ide gde želi“: Merdare, prvi dan novih pravila
- Šta se menja, šta je isto, a šta još nije dogovoreno na prelazima između Srbije i Kosova
Prema rečima Elšani, do sada je preregistrovano oko 4.200 vozila.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić prethodno je izneo procenu da na Kosovu ima oko 9.000 automobila sa registarskom oznakom Kosovske Mitrovice (KM) koje izdaje Srbija.
On je napomenuo da tablica sa oznakama ostalih gradova gotovo i da nema.
Na severu Kosova danas živi par desetina hiljada Srba koji i dalje odbijaju da priznaju prištinsku vlast, uz podršku zvaničnog Beograda, koji ne priznaje nezavisnost Kosova.
Pitanje tablica, kao i drugih državnih oznaka, poput kosovskih zastava na sportskim takmičenjima gde učestvuju i srpski i kosovski sportisti, zbog toga već dugo izaziva napetosti.
Posle dugih pregovora u Briselu, pod pokroviteljstvom Evropske unije, sporazum o tablicama postignut je u novembru 2022. godine.
„Sa zadovoljstvom mogu da saopštim da su se glavni pregovarači Kosova i Srbije, uz pomoć EU, dogovorili o merama kojima će biti izbegnute dalje eskalacije i omogućeno da se u potpunosti usredsrede na predlog za normalizaciju odnosa“, napisao je tada na Iksu Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.
On je tada naveo da će Srbija prestati da izdaje registarske tablice sa imenima kosovskih gradova, a da će Kosovo obustaviti dalje radnje u vezi sa preregistracijom vozila.
Predstavnici Srba prethodno su odlučili su da napuste kosovske institucije, pošto je Vlada Kosova uvela opomene i najavila novčane kazne za sve koji ne žele da promene srpske registarske oznake za tablice sa oznakama Republike Kosovo.
Zbog tog pitanja lokalni Srbi na severu Kosova postavili su i barikade na ulicama.
Beograd i Priština vodili su žestoke verbalne okršaje i zbog korišćenja ličnih karti na prelazima, ali je to pitanje rešeno postavljanjem velikih pisanih objašnjenja na svakom prelazu.
Krajnji rok za preregistraciju vozila u međuvremenu je više puta pomeran, poslednji put 1. decembra zbog velikog interesovanja građana, naveli su iz kosovske policije.
- Koliko je Srbije na Kosovu 15 godina od proglašenja nezavisnosti
- Kakav je bio Đinđićev, a kakav Rugovin plan za Kosovo
- Milan Radoičić pušten na slobodu dan posle saslušanja zbog pucnjave na severu Kosova
- Slučaj Panda: Četvrt veka ćutanja o ubistvu šest mladića u Peći
U međuvremenu je bilo i incidenata – u Zubinom Potoku, na severu Kosova, tokom marta 2022. zapaljena su dva privatna automobila kosovskih tablica, čiji vlasnici su Srbi.
Sve to dešava se usred diplomatske inicijative zvaničnika Evropske unije za rešavanje pitanja Kosova i potpisivanja Sporazuma o putu ka normalizaciji tokom proleća 2023. godine.
Kako su tekli pregovori?
Pitanje preregistracije tablica mesecima je predstavljalo nerešiv problem u pregovorima kojima posreduje evropski diplomata Miroslav Lajčak.
Posle postignutog dogovora, Lajčak se zahvalio predstavnicima Beograda i Prištine, kao i američkom Stejt Departmentu.
Vučić je tada rekao da je postignut dogovor kojim se čuvaju ljudi na severu Kosova.
„Oni (prištinski zvaničnici) su pre dva dana imali bolji dogovor, ali ne znam zašto nisu prihvatili, nije mi jasno.“
Vučić je tada naveo da novih izdavanja tablica neće biti, ali i da njih ima „do 90 na godišnjem nivou“.
Petnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
