Aleksandra Bogdanović poželela je da zaviri u svaki muzej širom Srbije.

Čim je ukinuto 52-dnevno vanredno stanje uvedeno zbog pandemije kovida-19, krenula je na upoznavanje sa skrivenim blagom Srbije: milion godina starim kamenjem, maketom nikad sagrađenog monumentalnog hrama na Gazimestanu vajara Ivana Meštrović i 40 različitih vrsta bilja na jednom mestu.

Dok su ostali radili od kuće, njoj nije smetalo da nekada bude i jedina posetiteljka muzeja, uz čuvara i kustosa.

Do sada ih je, kaže, obišla 50, što je gotovo polovina od ukupnog broja muzeja u državi.

„Ako nisam posetila muzej, to je kao da nisam koračala ulicama tog grada, a ujedno je i neka vrsta upoznavanja sa mojim narodom“, priča Bogdanović za BBC na srpskom.

Povodom Međunarodnog dana muzeja koji se obeležava svakog 18. maja, Aleksandra za BBC na srpskom izdvaja najuzbudljivije priče iz njene muzejske avanture po Srbiji.

Paštrić: Istorija koju priča kamen

Na zapadu Srbije, kod Mionice, pronašla je, kako kaže, „neverovatno blago“ – Muzej kamena.

Smešten je u dvorištu etno domaćinstva porodice Petrović, u objektu nekadašnje farme i čuva više od 300 kamenih eksponata starih milion godina.

„Na njima se još vide tragovi vode i peska, a ima i nekih kamenih oblika koji se nalaze unutar školjke“, opisuje Bogdanović eksponate.

Sva postavka je pod staklom, a izloženi uzorci kamena karakteristični su za ovaj kraj Srbije, gde meštani godinama žive od kamena, priča sagovornica BBC-ja.

Na policima ovog muzeja čuvaju se primeri litografskih stena kojih jedino još ima u Nemačkoj, primer kamena kojim je obložena zgrada opere u Beču i jedinstvena šarena stena otkrivena pre šest godina na planini Maljen koja se može videti samo na ovom mestu.

U dvorištu muzeja, pored određenih kamenih struktura, ispisani su i stihovi pojedinih srpskih pesnika.

Muzej kamena — Jedan od eksponata u muzeju kamena

Ruma: Kako da dodirnete prošlost

Na šezdesetak kilometara od Beograda na sever, u Rumi, u zgradi, staroj nekoliko vekova, pravougaone osnove u obliku ćiriličnog slova „G“, sa velikim brojem simetrično raspoređenih manjih prozora, strmog krova nalazi se Zavičajni muzej.

Pod strmim krovom čuva se više od 20.000 predmeta iz kamenog doba, ali i razni etnografski predmeti jedinstveni za ovaj deo Srbije: drvene, niske školske klupe, stara zelena tabla, ćilimi, stara nošnja.

„Mogli smo da dodirnemo kamenčiće sa Gomolave, praistorijskog arheološkog nalazišta koji se nalazi nedaleko od grada,

„Kamenčići su izloženi u korpicama i jedan deo smete da dodirujete, imala sam utisak da pipam prošlost“, priseća se ove posete.

Pažnju joj je privukao i stari, ali dobro očuvan čamac pod nadstrešnicom, koji poput domara dočekuje sve posetioce u dvorištu muzeja.

Kruševac: Maketa od koje zastaje dah

Najlepši eksponat videla je u Kruševcu, gradu kneza Lazara Hrebeljanovića koji je predvodio srpske snage u boju na Kosovu protiv Turaka 1389. godine, gde je i poginuo.

„Tu se nalazi maketa Hrama koji je trebalo da se gradi na Gazimestanu, ali do toga nije došlo.

„Pored te makete osećate se toliko sićušno, jer je ona impozantna“, priča sa oduševljenjem sagovornica BBC-ja.

Maketa je zamišljena kao spomen mauzolej u slavu kosovskih junaka, želja autora bila je da se nađe na Gazimestanu, a nastala je u Rimu 1912.

Sam kompleks trebalo je da bude visok oko 100 i dug oko 250 metara.

Tridesetih godina prošlog veka, posle serije izložbi u Americi, maketi se gubi trag.

Pronađena je u Njujorku 1969. godine i vraćena u Beograd, navodi se na sajtu muzeja u Kruševcu.

Nekoliko godina kasnije, poklonjena je Kruševcu povodom šest vekova od osnivanja grada i od tada je izložena u kruševačkom Narodnom muzeju.

Narodni muzej u ovom gradu nalazi se u zgradi nekadašnje gimnazije, u blizini crkve Lazarice i Lazareve kule.

U zgradi zagasito žute fasade, okruženoj drvoredima, izloženo je oko dvadeset i tri hiljade eksponata prirodnjačkog, arheološkog, etnološkog, istorijskog, kulturno-istorijskog i likovnog karaktera.

Među njima i onih koji datiraju još iz antičkog perioda.

Šid: Suza za slikarom

Mesto gde je zaplakala je Galerija Save Šumanović koja se vodi kao muzejski kompleks u Šidu.

U neposrednoj blizini galerije otvorena je i Spomen kuća ovog umetnika, u kojoj je srpski slikar proveo rano detinjstvo, ali i nekoliko poslednjih godina života.

Posetioci imaju prilike da vide porodični nameštaj, kao i atelje u kojem je slikar napravio oko 600 slika.

Iz ove kuće su ga ustaše 1942. godine odvele u Sremsku Mitrovicu, gde su ga u zoru 30. avgusta streljale zajedno sa 120 Šiđana.

Ustaše su bile režim nekadašnje Nezavisne Države Hrvatske koja je postojala od 1941. do 1945. godine.

Ante Pavelić na čelu ustaškog pokreta tvorac je planova o istrebljenju Srba, uz progon Roma, Jevreja i političkih neistomišljenika.

„Ta cela priča o Savi za mene je jako emotivna i dirljiva, zato nisam mogla ni da sakrijem suze“, priča Bogdanović.

Dodatno ju je dirnula i požrtvovanost njegove majke koja je sve slike i dela sačuvala, a onda zaveštala gradu kako bi sačuvala uspomenu na sina.

„Vratila bih mu se u bilo kom trenutku“, kaže odlučno.

Beograd: Zašto niko ne ulazi u kuhinju i kupatilo Ive Andrića

Među beogradskim muzejima izdvaja Muzej Ive Andrića, prvog jugoslovenskog nobelovca.

Radna soba, spavaća pretvorena u malu biblioteku, gde se čuvaju stare, ali očuvane knjige na raznim stranim jezicima, replika Nobelove nagrade, delić su koji se može videti u ovom zdanju.

Postoje, pak, dve prostorije u koje niko ne sme da uđe.

„Andrić je ostavio u amanet da se kupatilo i kuhinja ne otvaraju, jer su to privatne prostorije i tu ne treba niko da ulazi.

„Kako izgleda prostor gde se hranio, a kako kupatilo ostaje misterija do danas, samo je kuhinja dobila novu namenu – pretvorena je u radnu sobu kustosa muzeja“, prepričava Bogdanović.

Šetajući prostorijama kojima je koračao i pisac Na Drini ćuprija i Znakovi pored puta uočila je i stari radio.

U razgovoru sa čuvarom, saznala je da je upravo preko tog radio prijemnika pisac čuo da je dobitnik Nobelove nagrade za književnost.

Međunarodni dan muzeja, 18. maj

U Srbiji danas ima nešto više od 100 muzeja.

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESKO) iz 2021. broj muzeja u svetu je oko 104 hiljade, a najveći broj njih, oko 61 odsto, nalazi se na prostoru Evrope i Severne Amerike.

Međunarodni savet muzeja (IKOM) pre 45 godina, 18. maja 1977. organizuje prvi put Međunarodni dan muzeja.

Cilj ovog dana je ukazivanje na to da su „muzeji važno sredstvo kulturne razmene, obogaćivanja kultura i razvoja međusobnog razumevanja, saradnje i mira među ljudima“, navodi se na sajtu te organizacije.

Obeležava se u više od 150 država širom sveta.

Narodni muzej u Beogradu predstaviće specijalne postavke dokom sedmodnevne manifestacije

Gorak ukus u ustima

Ima i onih muzeja gde se ne bi vratila.

Jedan od takvih je Železnički muzej u Beogradu.

„Sve je lepo označeno, nema bolje oznake od lokomotive, koju prate velika zlatna, ćirilična slova“, počinje priču Bogdanović.

Umesto kustosa sačekali su je prašnjavi eksponati i pogašena svetla.

Prišla je kancelariji u uglu iz koje su dopirali šumovi.

„Da niko ne ustane, da kaže po koju rečenicu o samom muzeju.

„Pogledaju vas preko monitora i kratko izuste – ulaz slobodan“, kaže ova 34-godišnjakinja.

Dodaje da postoji tabla sa kratkim istorijatom muzeja ali da joj to ništa ne znači, jer živa reč je uvek bolja.

„Eksponati su predivni: pragovi za koloseke, stare makete, čuvene diližanse, a tu je i deo stuba železničke stanice u Skoplju koja je stradala prilikom zemljotresa.

„Baš sam bila razočarana, prvi put da sam izašla sa knedlom u grlu“, priča Bogdanović.

Lokomotiva je od 1952. godine bila u depou Železničkog muzeja.

Aleksandra Bogdanović (34) živi u Baćevcu, u beogradskom naselju Barajevo i radi u jednoj od knjižara u Knez Mihajlovoj ulici, glavnoj pešačkoj zoni Beograda.

Muzeje uglavnom posećuje sama, a najviše voli da ih obilazi zimi.

Za nju je to, neki vid terapije.

„Tako otputujem negde, u neku drugu državu ili neko drugo vreme, a dopunim se nekom posebnom energijom“.

Smatra da ih treba čuvati i negovati jer su deo prošlosti i kulture.

„Beskrajno sam zaljubljena u njih.

„Važno je da budeš radoznao, a ne bezobrazan, nijedan eksponat se ne pipa, ali da zaviriš i pitaš nije sramota, tako učiš“, kaže Bogdanović.

Pogledajte šta se nalazi u Muzeju knjige i putovanja u Beogradu