Srbija i mentalno zdravlje: Kako odabrati vrstu psihoterapije i ko ima dozvolu da ih pruža

Problemi postaju veći od vas, svega vam je previše, ne snalazite se sa sopstvenim osećanjima, potrebna vam je pomoć da sebe dublje istražite.

Ovako izgleda portret čoveka koji ima potrebu za psihoterapijom, objašnjava Elena Kuzmanović, članica Društva psihologa za Srbije, za BBC na srpskom.

„Nekada je to samo trenutna situacija u kojoj nam je teško – razvodimo se, postajemo roditelj, izgubili smo blisku osobu, a nekada je u pitanju složenija situacija u kojoj se sa sobom ne osećamo dobro već duže vreme i imamo potrebu da na tome dublje radimo“, kaže ona.

I na sve to, treba odabrati odgovarajuću terapiju, ali i terapeuta.

Posle dva masovna ubistva u Srbiji briga o mentalnom zdravlju ponovo je u centru pažnje, ali nedostatak regulative oko pružanja psihoterapeutskih usluga doprinosi brojnim zabunama i nejasnoćama.

• Četkicom i bojom do snažnijeg mentalnog zdravlja
• Detinjstvo bez roditelja: „Prerano odrasteš, ali nekako prebrodiš taj gubitak“
• Darkova priča: Depresija kao tuga sa sto lica

Psiholog, psihijatar, psihoterapeut – u čemu je razlika

Kome se obratiti za pomoć zavisi od stanja i vrste i težine problema.

„Kod psihologa idemo kada imamo neke životne teškoće, a kod psihijatra kada imamo neke ozbiljnije mentalne probleme kao što su klinička depresija, ili bolesti zavisnosti“, kaže Kuzmanović

Psihoterapija je proces lečenja psihičkih tegoba kroz razgovor ili određene tehnike u kojima se koriste psihološke metode da bi se čoveku olakšale tegobe, da bi razumeo bolje sebe i odnose oko sebe i stekao određene veštine da lakše izlazi na kraj sa sopstvenim problemima, objašnjava.

Budući psihoterapeut, pored završenog fakulteta najčešće društvenog smera, mora da prođe kroz barem četvorogodišnju edukaciju iz ove oblasti, dobio sertifikat, ali i da provede obavezan broj sati na ličnoj psihoterapiji, dodaje ona.

Iako najpotpunije obrazovanje imaju psiholozi i psihijatri, i oni moraju dodatno da se obuče ako žele da se bave psihoterapijom.

Uslove za dobijanje državnog sertifikata u Srbiji definiše Savez društava psihoterapeuta.

• Zašto je dobro vrpoljiti se
• Šta je uloga sportskog psihologa
• Pet saveta za samopomoć od pre 400 godina koji vrede i danas

Koji je prvi korak u potrazi za psihoterapeutom

Istraživanje.

Ljudi se često obraćaju lekaru u domu zdravlja, koji može da ih pošalje na razgovore sa psihologom i psihijatrom u zdravstvenim ustanovama, kaže Kuzmanović.

Mnogi se zato raspituju kod prijatelja ili rođaka, ili konsultuju „sajtove raznih individualnih udruženja sa podacima o psihoterapeutima.“

„To je pouzdaniji način, nego pretraga društvenih mreža“, kaže ona.

Savez društava psihoterapeuta Srbije okuplja udruženja psihoterapeuta koji pružaju različite vrste terapija u individualnom, grupnom ili porodičnom radu.

Pretragom njihovog registra može se videti ko sve ima državni sertifikat za bavljenje psihoterapijom.

Vesna Gavrilov-Jerković, članica Društva psihologa Srbije, upozorava da je teško u moru različitih ponuda prepoznati odgovarajuću terapiju i stvarne sposobnosti onih koji pružaju ove usluge.

„Ljudi se često obaveštavaju kod drugih i donose odluku posle nečijeg pozitivnog iskustva.

„Svaki psihoterapeut je dužan da se klijentu ispravno predstavi i objasni modalitet terapije za koji ima sertifikat i naziv udruženja kome pripada“, dodaje Gavrilov-Jerković za BBC na srpskom.

Kako odabrati vrstu psihoterapije

U Srbiji još uvek ne postoji jedinstven registar psihoterapija.

„Ljudi se zbog toga uglavnom oslanjaju na preporuku, društvene mreže i internet i na osnovu toga biraju.

„Tu je i sajt epsihoterapija.com na kom je baza dostupnih psihoterapeuta, a koji, da bi bili uključeni u listu, moraju da pošalju kompletnu dokumentaciju o njihovom obrazovanju i edukacijama“, navodi Kuzmanović.

Kaže i da da nije toliko bitan izbor modaliteta koliko odabir psihoterapeuta.

„Ako recimo, imate problem sa porodičnim ili partnerskim odnosima, potražićete porodičnog terapeuta, ako vas muči problem sa alkoholom potražićete psihijatra sa iskustvom u radu sa bolestima zavisnosti.

„Kod fobija od aviona, kognitivno-bihejvioralni terapeut može da pomogne, ali vrlo često to nije tako razdvojeno, psihološki problemi su složeni“, objašnjava psihoterapeutkinja Kuzmanović.

Ako psihoterapeut proceni da ne može da pomogne, uputiće klijenta na specijalizovanog kolegu.

„Mnoga istraživanja su pokazala da je ključni faktor za uspešnost terapije odnos koji izgradite sa psihoterapeutom.

„Najbitnije je da odaberemo psihoterapeuta sa kojim se najbolje osećamo, a modaliteti imaju na kraju slične ciljeve, samo je put do njih drugačiji“, objašnjava ona.

Geštalt, psihoanaliza, art ili kongnitivno-bihejvioralna terapija

Vesna Gavrilov-Jerković kaže da danas u svetu ima više od 1.200 različitih psihoterapijskih škola i metoda, među kojima je veliki broj proveren u praksi.

Stručne organizacije poput Američke psihološke asocijacije, povremeno ažuriraju spiskove psihoterapijskih modaliteta i metoda koje se na osnovu do sada sprovedenih istraživanja mogu smatrati manje ili više proverenim, dodaje ona.

Savez društava psihoterapeuta Srbije prihvata terapeutske pravce koje je usvojila Evropska asocijacija za psihoterapiju (EAP), ali se u praksi još ne primenjuju baš sve koje su na listi, kažu iz Saveza u pisanom odgovoru za BBC na srpskom, .

Terapeutski pravci koji se najčešće koriste u Srbiji su psihoanaliza, geštalt, art, kognitivno-bihejvioralna terapija i psihodrama, navode iz ove organizacije.

Stanovište kognitivno-bihejvioralne terapije (KBT) je da su problemi rezultat i posledica iracionalnih uverenja koje ljudi imaju o sebi, drugima ili životu uopšte.

Ta uverenja navode na donošenje naglih zaključaka, zasnivanih na nedovoljnom broj informacija, a postoji i sklonost da se preuveličava važnost nekih situacija.

Cilj ove terapije je nalaženje načina se ta uverenja i razmišljanja kasnije ne ponavljaju.

Terapija koja se bavi rešavanjem obrazaca stečenih u detinjstvu, a koji otežavaju život je psihoanaliza.

,gGeštalt terapija je usmerena na sadašnjost i način posmatranja stvarnosti, osećanja, razmišljanja i preuzimanja odgovornosti za različite životne izbore.

Na seansama psihodrame učesnici igraju uloge u zamišljenim situacijama kako bi problemu pristupili iz različitih uglova.

Art terapija je važna je metoda u ispoljavanju skrivenog, jer crtanje rasterećuje i pomaže da se izraze potisnuta osećanja, kaže Tatjana Stojanović, klinička psihološkinja u dnevnoj bolnici pri Vojno-medicinskoj akademiji (VMA) u Beogradu, za BBC na srpskom.

„Njom želimo da podstaknemo ljude da razmišljaju šire, da ispolje emocije i da posmatraju stvari iz drugog ugla.“

Kako izabrati odgovarajućeg psihoterapeuta

Za psihoterapeutski odnos je neophodno da se klijent oseća bezbedno, poštovano, slušano, viđeno i uvaženo, kaže Kuzmanović.

„Mislim da je to uvek na početku na neki način istraživanje i sreća.

„Nije toliko bitan modalitet, koliko naš osećaj da smo na dobrom mestu za nas, a psihoterapeut mora da ima jasne granice vašeg odnosa“, smatra ona.

Kuzmanović savetuje da se, ukoliko je moguće, proba „više različitih kako terapeuta, tako i modaliteta“, kako bi klijenti osetili šta je za njih najbolje i u kojoj fazi.

Obavezno treba pitati „psihoterapeuta kog je obrazovanja i koje su mu kvalifikacije pre odlaska na sesiju“, da bi klijent doneo „dovoljno informisanu odluku“ ukazuje ona.

„Slobodno promenite psihoterapeuta ako se osećate kao da to mesto nije za vas – verujte vašem osećaju“, kaže Kuzmanović.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]